Starenje i svesnost – kako majndfulnes praksa održava zdravlje mozga
Učenje svesnosti – majndfulnes praksa – sa godinama postaje na jedan način lakše, a na drugi teže. Lakše pokupimo emocionalni deo svesnosti, a više napora nam treba da se fokusiramo i održimo pažnju – ali, dobrobiti učenja i praktikovanja svesnosti su višestruke i vredne truda.
Naučnici su počeli da proučavaju uticaj svesnosti na psihičko blagostanje još 1930-ih, ali se tek u novije vreme bave sistematskim istraživanjem povezanosti između svesnosti i vitalnosti. Oblast majndfulnesa je u ekspanziji, a istraživanja pokazuju da učenje svesnosti sa godinama može biti lakše i prihvatljivije, ali i izazovnije.
Psiholozi definišu svesnost kao stanje usredsređene pažnje u kombinaciji sa ponašanjem naših unutrašnjih i spoljašnjih iskustava, bez prosuđivanja. Učenje svesnosti počinje sa pažnjom, a pažnja zahteva dva različita skupa veština – kognitivne veštine za održavanje fokusa i emocionalne veštine za postizanje posmatranja bez osude. Obe vrste veština mogu se dodatno razložiti – fokusiranje pažnje zahteva ne samo sposobnost usredsređivanja na jednu stvar i ignorisanja distrakcija, već i dobru radnu memoriju, dok posmatranje bez osude uključuje dobru regulaciju emocija (sposobnost da promenimo izraz i intenzitet svojih osećanja) i sposobnost prisutnosti u trenutku.
Učenje svesnosti i starenje
Zbog procesa vezanih za životno doba, starije osobe koje započinju učenje svesnosti, mogu otkriti da je to, sa emocionalne strane, za njih lakše. Istraživanja su pokazala da osobe srednjih godina i starije brzo shvataju emocionalni deo svesnosti, lakše postižu posmatranje bez prosuđivanja i osuđivanja i sa većom lakoćom barataju aspektima svesnosti sa otvorenim fokusom. Stariji imaju tendenciju da podržavaju više svesti o sadašnjem trenutku, više nereaktivnosti (bez emocionalnih reakcija i osuđivanja), za razliku od mlađih odraslih osoba. Naučnike je zanimalo zašto je to tako i daljim istraživanjima otkrili su da sa starenjem budućnost počinjemo da vidimo kao ograničenu i da dajemo prioritet osećanjima dobrobiti u sadašnjosti, proživljavanju emocionalnog smisla u sadašnjem trenutku. Drugim rečima, svesni ograničenog „roka trajanja“ počinjemo više da cenimo ono što jesmo, što imamo i doživljavamo u sadašnjem trenutku – prirodan proces starenja olakšava veštinu boravka u sadašnjosti, koju mlađi odrasli teže usvajaju i shvataju, jer streme ka budućnosti i ostvarenju ciljeva. Zato stariji u mnogim istraživanjima prijavljuju veće zadovoljstvo sobom i svojim životom, bolje emocionalno blagostanje i regulaciju emocija, od mlađih.
Emocionalno blagostanje i stabilnost poboljšavaju se sa godinama, a starije osobe u neprijatnim društvenim situacijama primenjuju bolje strategije regulisanja emocija – bolje izlaze na kraj sa osećanjima i veštiji su u regulisanju bračnih sukoba od osoba srednjih godina, doživljavajući manje negativnih emocija i ispoljavajući više naklonosti prilikom procesa. Učenje svesnosti se jednim delom oslanja na ove sposbnosti i stariji mogu u praksi majndfulnesa primeniti svoje veštine upravljanja osećanjima.
Međutim, sa druge strane neke kognitivne sposobnosti imaju tendenciju da opadaju sa godinama – počevši od četrdesetih i pedesetih godina, možemo primetiti suptilne promene u pamćenju i fokusiranju pažnje. Možemo iskusiti „proklizavanje“ radne memorije čuvanja kratkoročnih informacija, odnosno zaboravnosti – sve češće nam se dešava da ne možemo da se setimo zašto smo ustali i otišli u drugu sobu, a ako nam nešto skrene pažnju i prekinemo da radimo ono što smo započeli, dešava se da potpuno zaboravimo da se vratimo započetom poslu. Dok nam neke stvari ranije nisu remetile pažnju – nečiji razgovor nam nije smetao da se koncentrišemo na čitanje, ili posao – sa godinama ova sposobnost slabi i potrebno nam je više mira i tišine, da bismo održali pažnju. Ali kognitivni napor se isplati kada je učenje svesnosti u pitanju, jer dugoročna i kratkoročna praksa svesnosti pomaže u poboljšavanju kongnitivnih veština kod sredovečnih i starijih osoba.
Pročitajte i ovo: Vodič kroz svesnost – kako da smanjite stres i budete srećniji
Učenje svesnosti i kognitivne prednosti
Istraživanja koja su se bavila upoređivanjem i testiranjem radne memorije i pažnje sredovečnih i starijih osoba koje dugo praktikuju majndfulnes (10 i više godina) i onih koje se ne bave praksom svesnosti (nemeditatori), pokazala su da iskusni praktičari svesnosti ostvaruju mnogo bolje rezultate na testovima pažnje, brzine obrade i radne memorije. Takođe, oni su imali bolje rezultate i na kognitivnim testovima i na MR skeneru, koji je pokazao ojačanje neuronske mreže u mozgu. Jasan zaključak je da dugotrajna praksa svesnosti doprinosi održavanju dobre kognitivne funkcije i zdravlja mozga u starosti. A to je ono što prepoznajemo kao snažno prisustvo duha, životnost i mudrost kod starijih osoba.
Ali, učenje svesnosti daje rezultate (poboljšanje kognitivnih funkcija) već nakon desetak nedelja obuke – čak i jednokratni desetominutni trening svesnosti kod starijih osoba poboljšava fokusiranje pažnje odmah nakon treninga.
Majndfulnes praksa
Programi učenja svesnosti i prakse majndfulnesa su brojni i dostupni i lako im se možete priključiti. Oni obično obuhvataju nedeljne grupne sastanke, i svakodnevne samostalne vežbe koje ćete raditi u međuvremenu, zasnovane na vežbama pažnje, disanju i meditativnim tehnikama. Kada prevaziđete otpor koji možete osećati, izražen kroz pomisao da nemate vremena za to, ili da je kasno da počinjete nešto novo u svom životu, učenje svesnosti može postati ono najbolje što radite za sebe. Praksa svesnosti vrlo brzo pokazuje rezultate – smanjuje stres, anksioznost i depresiju, poboljšava veštine regulisanja emocija i jača kognitivne funkcije i postaje deo vaše svakodnevice, koji obogaćuje vaše iskustvo i vaše psihičko blagostanje.
Pročitajte i ovo: Bolja kontrola stresa uz veštine Majndfulnesa
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.