Šta je Alchajmerova bolest – simptomi i dijagnoza

U savremenom svetu, Alchajmerova bolest je u porastu i dostojanstvena i vitalna starost nikome nije zagarantovana – za nju se borite svojim načinom života i odgovornim izborima koji podržavaju mentalno i fizičko zdravlje. Postoje faktori rizika nad kojima nemate kontrolu, ali postoji i mnogo stvari na koje možete da utičete gradeći i održavajući fizičko zdravlje i mentalnu snagu, pozitivnost i otpornost.

Ako ste zabrinuti zbog naslednih faktora i čini vam se da razvijate simptome Alchajmera, može vam biti od koristi da što više saznate o ovoj bolesti. U srednjim godinama, maglu mozga (gotovo redovnu pojavu vezanu za menopauzu) možete pomešati sa simptomima. Alchajmerova bolest uključuje probleme sa pamćenjem, ali zaboravnost i pomućenost nisu jedini simptomi i ne ukazuju obavezno na ovo oboljenje.

Simptomi Alchajmerove bolesti mogu biti prilično subjektivni i razlikuju se od osobe do osobe. Problemi sa pamćenjem su obično jedan od prvih znakova, ali i smanjenje nememorijskih aspekata kognicije, kao što je pronalaženje pravih reči, problemi sa razumevanjem vizuelnih slika i prostornih odnosa i oštećenje rasuđivanja mogu signalizirati rane faze Alchajmerove bolesti. Sa napredovanjem bolesti, simptomi postaju sve ozbiljniji i uključuju povećanu konfuziju i promene ponašanja.

Kod većine ljudi, Alchamerova bolest se prvi put javlja u srednjim šezdesetim, ili kasnije. Kad se bolest razvije pre 65. godine, smatra se ranom pojavom Alchajmera – što može početi već u tridesetim, iako se to vrlo retko dešava.

Alchajmerova bolest obično napreduje klinički u nekoliko faza – pretklinička, blaga, umerena i teška faza.

Pretklinička Alchajmerova bolest

Istraživanja sugerišu da složene promene u mozgu povezane sa Alchajmerom, kao što je formiranje amiloidnih plakova i tau zapleta, počinju deceniju ili više pre nego što se pojave problemi sa pamćenjem i razmišljanjem. Ova faza u kojoj se promene u mozgu pojavljuju mnogo pre početka demencije, naziva se pretklinčka Alchajmerova bolest. Međutim, važno je napomenuti da ljudi sa ovim promenama ne moraju obavezno razviti demenciju.

Znaci blage Alchajmerove bolesti

Kod blage Alchamerove bolesti, osoba može izgledati zdravo, ali može imati sve više problema da shvati svet oko sebe. Spoznaja da nešto nije u redu, često dolazi postepeno do pogođene osobe i njene porodice.

Blaga Alchajmerova bolest može uključivati simptome kao što je gubitak pamćenja i dezorijentacija u svakodnevnom životu, loše rasuđivanje, koje dovodi do loših odluka; gubitak spontanosti i osećaja za inicijativu; dezorijentaciju u vremenu i prostoru – osoba može zaboraviti koji je dan i ne prepoznavati lokaciju na kojoj se nalazi, odnosno, može lutati i gubiti se; ponavljanje pitanja i zaboravljanje nedavno primljenih informacija; probleme u rukovanju novcem; gubljenje stvari ili odlaganje na neuobičajena mesta; poteškoće u izvršavanju zadatka kao što je kupanje; promene raspoloženja i ličnosti; povećanu anksioznost i agresiju… Alchajmerova bolest se obično prepoznaje i dijagnostikuje u ovoj fazi.

Sako: Mona, Šešir: Ercegovac

Pročitajte i ovo: Sve što bi trebalo da znate o sindromu hroničnog umora

Umerena Alchajmerova bolest

U ovoj fazi intenzivan nadzor i briga postaju neophodni. Promene koje pokazuje bolesna osoba mogu biti veoma teške za članove porodice, a simptomi se pogoršavaju. Javlja se povećana konfuzija i gubitak pamćenja, zaboravljanje događaja i lične istorije; povlačenje iz društvenih aktivnosti; nemogućnost učenja novih stvari; poteškoće u organizaciji misli i logičkom razmišljanju: problemi u suočavanju sa novim situacijama: skraćeni raspon pažnje; promene u obrascima spavanja (spavanje tokom dana, nemirne noći); poteškoće u obavljanju poznatih zadataka u više koraka, kao što je oblačenje; povremeno neprepoznavanje članova prodice i prijatelja; pojava halucinacija, zabluda, paranoje; impulsivno ponašanje, kao što je svlačenje u neprikaldno vreme ili na neprikladnom mestu ili korišćenje vulgarnog jezika; neprikladni emocionalni izlivi; nemir, anksioznost, plačljivost, lutanje (posebno kasno popodne ili uveče); ponavljanje izjava i pokreta, povremeno trzanje mišića…

Teška faza bolesti

U teškoj ili kasnoj fazi Alchajmerove bolesti, ljudi ne mogu da komuniciraju i u potpunosti zavise od drugih. Pred kraj života, osoba može biti vezana za krevet većinu vremena ili sve vreme, dok se život gasi. Kasnu fazu karakterišu simptomi kao što je nemogućnost komunikacije; nedostatak svesti o nedavnim iskustvima ili okruženju; gubitak težine i apetita; opšte fizičko propadanje; poteškoće pri gutanju; povećanu pospanost; gubitak kontrole creva i bešike…

Čest uzrok smrti ljudi sa Alchajmerovom bolešću je aspiraciona pneumonija – ova vrsta upale pluća razvija se kada osoba ne može pravilno da guta i hrana ili tečnost dospevaju u pluća.

Iako još uvek ne postoji lek za Alchajmerovu bolest, postoje lekovi koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma. Od pomoći može biti i prilagođavanje u kućnom okruženju i svakodnevnim aktivnostima, koje može pomoći osobi da upravlja svojim promenama u razmišljanju.

Blago kognitivno oštećenje i Alchajmerova bolest

Neki ljudi imaju stanje blagog kognitivnog oštećenja (MCI), što može biti rani znak Alchajmera, ali neće svi sa MCI razviti demenciju. Osobe sa blagim kognitivnim oštećenjem mogu i dalje da brinu o sebi i obavljaju svoje normalne aktivnosti. Simptomi MCI mogu uključivati često gubljenje stvari, zaboravljanje na zakazane događaje i sastanke, probleme u komunikaciji zbog poteškoća u pronalaženju reči.

Kad treba da se obratite lekaru

Ako imate problema da se setite nedavnih događaja ili da jasno razmišljate (i ako uočavate te probleme kod člana porodice ili prijatelja), trebalo bi da razgovarate sa lekarom. Postoje pitanja i različit testovi i procedure, kojima se određuje uzrok simptoma. Lekar opšte prakse vas može uputiti kod neurologa i drugih specijalista, radi dalje procene.

Alchajmerova bolest je progresivna i dementna osoba postepeno gubi integritet svoje ličnosti i kontakt sa realnošću, a briga o bolesnoj osobi je veliko opterećenje za porodicu. Ako ste zabrinuti zbog nečeg što primećujete kod sebe ili bliske osobe, najbolje je da uradite potrebne analize, kako biste znali na čemu ste. Ne dozvolite da vam strah narušava kvalitet života i imajte na umu da se postojeći simptomi ne moraju razviti u demenciju – dokle god upravljate sobom, možete praviti zdrave izbore i donositi odluke o svom životu.

Pročitajte i ovo: Vrtoglavica i stres – šta da radite kad gubite ravnotežu

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.