Kako da se postavite kad vaše dete ima bračne probleme

Kada vaša deca dođu dotle da imaju svoju decu, dobar deo životnog puta je već iza vas, vaša roditeljska uloga se odavno promenila i verovatno ste već navikli na to da ostajete po strani i pojavljujete se samo kad vam se vaše odraslo i zrelo dete koje ima svoj život, obrati za savet ili zatraži pomoć. Međutim, teško je zadržati neutralnu poziciju kad gledate kako bračni problemi vašeg deteta eskaliraju i pretvaraju mu život u noćnu moru.

Isto je kao i kod prve zaljubljenosti i slomljenog srca, koje ste preživljavali zajedno sa njim – ne možete da učinite ništa, osim da saosećate, tešite i pomišljate koliko je lakše kad se nešto bolno dešava vama, nego vašem detetu. Vi ste bili na mestu svog deteta i prošli ste kroz razne krize i iskustva i vodili ste ga svojom mudrošću i ljubavlju, najbolje što ste umeli. San svakog roditelja je da njegova deca budu srećna i imaju ispunjen i bogat život (da budu srećnija i zadovoljnija od nas), a u realnom životu taj san često ostaje nedostižan. Ili je to tako iz naše perspektive, jer nam je teško da prihvatimo da je patnja deo ljudskog iskustva i način na koji učimo i rastemo i da naše dete prolazi kroz sopstvene izazove i krize, koje nismo ublažili i sprečili ničim što smo mu pružili i čime smo ga naoružali.

Kad naša odrasla deca pate, uvek se pitamo da li smo ih dovoljno pripremili za realan život i prebacujemo sebi da smo ih suviše štitili, dok istovremeno imamo potrebu da to i dalje činimo.

Naši sopstveni bračni problemi, koje smo možda odavno prevazišle, ili ih nemamo jer smo se rešile braka, ili možda još uvek živimo (i mirimo se) sa njima, uopšte ne deluju tako dramatično i možda nam se čini da mi nikada nismo ni imale takve izazove i povrede kroz koje prolaze naša deca. Ili ih možda u potpunosti razumemo i saosećamo sa njima, jer smo doživljavale to isto i pitamo se da li je to karma – naša deca preuzimaju i odigravaju problematične obrasce koje mi sami nismo razrešili.

I u svim tim ličnim previranjima, bračni problemi su životna realnost vašeg deteta i na kraju se suočavate sa istim pitanjem kao i na početku – kako da mu pomognete i da li uopšte možete da mu pomognete. Ali ono što vi mislite da možete da učinite, ili da savetujte vašem detetu da učini, često se razlikuje od onog što je vašem detetu potrebno – od iskustva, od sopstvenog života i od vas. I zato oklevate u napetosti, pokušavajući da stojite sa strane i ne mešate se i spremni da skočite istog časa čim vam se vaše dete obrati, željni da mu nekako olakšate.

Istina je da nas problemi naše odrasle dece žestoko potresaju i da je veoma teško ostati neutralan i ne mešati se. I čak i kad imamo ispunjen život kojim smo zadovoljni i u potpunosti shvatamo i poštujemo to što i naša deca imaju svoje živote odvojene od nas – njihovi bračni problemi mogu biti nešto najgore što nam se dešava. Istina je da se ono što se dešava našoj deci uvek dešava i nama, celog života. Zato što roditeljstvo traje sve dok dišemo. I istina je da nam to ne daje nikakva prava da „uzimamo stvari u svoje ruke“ i da ne treba da činimo ništa što se od nas ne traži.

Možda ne možete da razgovarate sa detetom o onome što proživljava i nedostaju nam ključne informacije o njegovom partneru i braku, pa nemate na osnovu čega da procenjujete situaciju i dajete savete. Ne znate šta se dešava i možda nećete ni saznati i morate poštovati granice privatnosti vašeg deteta, čak i u krizi. Možete ponuditi razgovor i razumevanje i ne smete se uvrediti i osećati odbačeno, ako vaša ponuda bude odbijena.

Pročitajte i ovo: Stvari koje bi bilo dobro da znate pre nego što krenete na bračnu terapiju

Zapravo, ono što možete da uradite, kada bračni problemi počnu da zagorčavaju život vašeg deteta uglavnom se odnosi na ono što ne treba da radite, iako imate snažan poriv i vrlo ste zabrinuti. Setite se, to je život vašeg deteta, a ne vaš i mogli biste da imate poverenja u njega, da će umeti da donese odluke i da uradi ono što je najbolje u datoj situaciji. Ako želi da se posavetuje sa vama, učniće to. Naravno, to ne važi ako je u pitanju nasilje i ako je vaše dete ugroženo – tu ne možete ostati pasivni, baš kao i kada je u pitanju nasilje koje se odvija u vašem komšiluku. Ali ako su bračni problemi vašeg deteta vezani za odnos, nedostatak komunikacije, neverstvo, stalne svađe – u to nemate objektivan uvid i ne možete sagledati njegovo iskustvo.

Ono što možete učiniti jeste da u okviru tih granica ohrabrite svoje dete (kao što biste ohrabrili prijateljicu ili drugu odraslu osobu) da radi na svom odnosu, da se obrati bračnom savetniku i da se odgovorno pozabavi svojim životom. Granice se tiču i vaše dobrobiti – odredite šta je ono što ne želite da slušate i u čemu ne želite da učestuvjete (i da zauzimate stranu). Često naša odrasla deca žele da delimo njihovu perspektivu i da budemo na njihovoj strani i tada bi moglo da bude korisno da kažete „razumem da imaš potrebu da razgovaraš o tome, ali možda je najbolje za tebe i tvoj brak da to podeliš sa nekim objektivnim“, jer vaša bliskost i pristrasnost može podstaći razdor u braku vašeg deteta.

Možete čuvati unuke, kako biste omogućili svom detetu i njegovom partneru više vremena nasamo, možete pomoći u plaćanju bračnog savetovanja i ohrabriti ga da učini sve što može da rešava svoje probleme, uspostavi komunikaciju sa partnerom i dosegne razumevanje i saradnju.

Više je onoga što ne treba da radite, a što ćete možda imati impuls da uradite, da biste ostali neutralni i pružili adekvatnu podršku, umesto da preuzimate odgovornost umesto svog deteta.

Izbegavajte da odlučujete šta je najbolje za vaše dete (ili za vaše unuke). Da li su bračni problemi nerešivi i treba da se razvede? Da li treba da ostane u braku, koliko god teško bilo? To nije pitanje na koje treba da odgovorite, to nije nešto što vi možete da rešite, čak i ako vaše dete pokušava da vas natera da odlučite umesto njega.

Ne olakšavajte svom detetu odustajanje – ne nudite mu da napusti brak i vrati se kod vas. To neće pomoći ni braku, ni preuzimanju odgovornositi i ličnom razvoju vašeg deteta.

Nemojte davati savete – oni ne mogu biti objektivni, a to ne rade ni savetnici. Oni slušaju i pomažu u kanalisanju i razumevanju, podstičući svoje klijente da odgovorno rade na odnosu.

Ne stajte automatski na stranu svog deteta – uvek postoje dve strane. Umesto toga, ohrabrite ga da razume perspektivu svog bračnog partnera.

Odustanite od kontrole. Ne možete kontrolisati misli, postupke i namere vašeg deteta. Čak i ako vidite greške koje pravi, morate mu dozvoliti da samo rezonuje i odlučuje.

Raščistite sa sobom – naša deca će neizbežno donositi odluke sa kojima se ne slažemo i praviti greške koje su mogle da se izbegnu. Na kraju krajeva, baš kao što trener mora dozvoliti svojim igračima da igraju na terenu, naša deca moraju igrati svoje životne igre, a mi im moramo dati prostora za svaku vrstu igre – čak i kad nam je ostajanje u publici najteži zadatak na svetu.

Pročitajte i ovo: Posledice odrastanja uz kritički nastrojene roditelje

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.