Koliki je tvoj?

Scena #1: Muškarac sa pasošem

„Dođi“, poziva svoju sekretaricu. Ona ulazi u njegovu kancelariju. Sa leve strane, na komodi stoje antikni štap i loptica za golf. On ne igra golf, ali je dobro da se vidi da ume da prepozna „važne“ stvari. Iza njega je ogromna slika Cileta Marinkovića. Sedi zavaljen na skupocenoj fotelji koja je u eklektičnoj vezi sa kožnom garniturom preko puta. Noge su mu na stolu. U ruci drži svoj novi pasoš. Baca ga samozadovoljno ispred sebe kao da je upravo postao kralj, a ne samo državljanin Ujedinjenog Kraljevstva. 

Sekretarica uzima pasoš i prelistava ga sa zanimanjem. Sklapa ga, spušta na sto i glasom punim samopouzdanja prave gradske šmizle konstatuje: „Born in Svilajnac.“

Kompanija u kojoj je kao suvlasnik „kraljevovao“ već neko vreme je srljala u propast. Najveći deo resursa bio je usmeren na kreiranje lažnog pedigrea, bogatstva i glamura. Danju je vodio firmu u bankrot, uveče je gostovao po raznim TV emisijama i delio privredne savete. Danas kompanije nema.

Scena #2: Žena sa cigaretom

„Gibonni ima koncert u Beogradu u oktobru, hoćete da idemo?“, pita nas kuma. „Nema još mnogo umetnika koji su živi na čiji koncert bih išao“, kaže moj muž. „Ali nećemo, bezveze mi zbog tebe“, dodaje. Zna da mene koncerti ne zanimaju. Javljam da mi nećemo da idemo, ali krišom kupujem karte kao rođendanski poklon. 

Odlazimo na koncert. Atmosfera je sjajna, skupilo se 18.000 fanova. Gase se svetla, poznati hitovi počinju da pršte. Rešila sam da se ovo veče dobro provedem, čak sam naučila reči nekih pesama. „Kao temperaaaa…“, pevam na sav glas, kad me sasvim neočekivano napada dim zapaljenje cigarete. Pogledam u pravcu smrada i vidim desno od sebe ženu sa cigaretom. I pored nje još jednu istu takvu. Osvrnem se po dvorani i izbrojim još pet užarenih vrhova. 

Oni, manjina, puše jer je to njihova potreba, njima je važno i baš im se lepo fućka i za druge i za pravila. Mi, većina, ćutimo i trpimo.

IQ + EQ + DQ

Da li bih ikada (ponovo) radila za ovakve ili sa ovakvim ljudima? Sada kada znam da biram, kada znam šta mi je važno, mogu da kažem – NIKADA. Nedostaje im važan deo formule za uspešnu saradnju – DQ – koeficijent pristojnosti.

IQ (koeficijent kognitivne inteligencije) + EQ (koeficijent emocionalne inteligencije) je odavno trebalo da postane poslovni standard, ali još uvek nije. Ponekad korporacije izgledaju kao „Igra prestola“ samo sa manje krvi i više pasivno-agresivnih poruka, a iz nekih ljudi ne možeš da izvučeš ni atom empatije taman da ih ubaciš u industrijsku centrifugu (ovo sam maznula od nekoga, ali da me ubiješ ne mogu da se setim od koga). 

U istraživanjima iz 2019. „Da li bi mi neko pružio pomoć?“ utvrđeno je da, kada se u stvarnom životu nađemo u nekoj neprilici ili opasnosti, u 90% situacija potpuni stranci-slučajni prolaznici i posmatrači su spremni da priteknu u pomoć. S druge strane, u kompanijskom okruženju, prema SHRM, samo 61% ljudi kaže da su doživeli da im neko s posla pomogne u iznenadnim privatnim neprilikama, a tek oko 45% kaže da su im kolege pritekle u pomoć u neočekivanim poslovnim poteškoćama.

Dakle, već bismo bili na konju da imamo IQ i EQ. Ali ni ta dva faktora nisu dovoljna, jer biti inteligentan na oba ova načina uopšte ne znači i da si dobronameran i spreman da gradiš kvalitetne odnose sa drugima. Kada lider ima IQ i EQ to ga ne sprečava da govori da su ljudi najvažniji, ali da donosi odluke usmerene samo na ono što mu je stvarno ključno – profit i ličnu dobit. 

Scena #3: Čovek sa ožiljkom

Posle napornog spajanja i razdvajanja, dok smo još uvek bili u fazonu „mi stari“ protiv „njih novih“, kompanija organizuje tim bilding za sektor prodaje. U sumiranju utisaka, jedan od novopridošlih menadžera me pita: „Kako se zove onaj dečko sa ožiljkom na čelu?“ Dobro razmislim i kažem da takvog nema. Posle nekoliko dana, na ručku sretnem tog menadžera. Prilazi mi i šapuće: „Za njega sam te pitao“, pokazujući diskretno glavom u pravcu čoveka sa ožiljkom. Pogledam, kad ono moj kolega, moj drug već 5 godina, i stvarno sa ožiljkom posred čela.

Koeficijent pristojnosti (DQ)

Koeficijent pristojnosti je sposobnost da doneseš dobru odluku i uradiš dobru stvar za druge čak i kada te niko ne gleda. To je moralni kompas koji govori da si dobro ljudsko biće spremno da uvažava i poštuje druge kao ljudska bića. 

Imati visok koeficijent pristojnosti ne znači da si sa svima super, da nemaš kičmu, da ne talasaš, da se slažeš sa drugima… Pristojnost je i kada znaš kad i kako da se suprotstaviš nepristojnima.

Kad ljudi poseduju i IQ i EQ i DQ (koeficijent pristojnosti), ne primećuješ mnogo ni njihove frizure, kilograme, garderobu ili ožiljke. Znaš samo da da ti je sa njima dobro. Oni su kao talasi koji ostavljaju vodu bistrom.

Ako želiš više pristojnosti u svom okruženju, počni od sebe. Zapitaj se koliki je tvoj DQ.

Pročitajte i ovo: Laži me nežno

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Aleksandra Stefanović je lični poslovni trener koji inspiriše ljude da začine svoj liderski stil i razviju sopstveni recept za liderski uspeh. Kao konsultant pomaže organizacijama da postave smislene procese upravljanja ljudima koji obezbeđuju da se lideri i zaposleni međusobno bolje čuju, vide i razumeju. Prethodno je radila 25 godina u nekoliko regionalnih i internacionalnih korporacija, a u poslednjih 15 fokus joj je bio na strateškom razvoju zaposlenih.  Iskustvo na visokim menadžerskim pozicijama joj je omogućilo da „iz prve ruke“ nauči i razume izvore inspiracije, ali i izazove i bolne tačke liderstva. Zaljubljena je u muža, ćerku, psa i hranu. U porodici je zadužena za hedonizam.