Rasejani ste i zaboravni? Isprobajte ove jednostavne savete za bolje pamćenje

Možda osećate maglu u mozgu povezanu sa menopauzom, ili ste rasejani, ne možete da se fokusirate i zaboravljate stvari koje ste hteli da uradite, jer vam je nešto drugo na pameti (zabrinuti ste ili preopterećeni) i plašite se da vam kognitivne funkcije trajno ne opadnu. Svako u nekom periodu iskusi probleme sa pamćenjem, iz raznih razloga i svako može imati bolje pamćenje, praktikujući jednostavne i zabavne smernice za treniranje mozga.

Budite velikodušni prema sebi – ne morate sve da držite u glavi, a osim toga, neke stvari vam više nisu važne i možete ih zaboravljati. Međutim, problem može nastati kad primetite da zaboravnost nije selektivna, onako kako bi vam odgovaralo – zaboravljate nevažno i zadržavate ono što je bitno. Realno, možda to što se i dalje nameće kao bitno, vama više nije važno i vi se zaboravnošću branite od toga, ali taj odbrambeni sistem narušava vaše pamćenje.

Ako u ovom trenutku bolje pamćenje za vas znači zadržavanje važnih informacija (iako one nisu tako važne prema vašem subjektivnom osećaju), možete poboljšati svoju memoriju, na prijatan i zabavan način.

Šta možete da uradite za bolje pamćenje

Dobar san – bolje pamćenje

Ovo zvuči kao isticanje očiglednog, ali dobar i zdrav san vremenom može postati nešto što retko sebi uspevamo da priuštimo, naročito ako u perimenopauzi i menopauzi patite od valunga i noćnog preznojavanja. Kada ste nenaspavani, bićete umorni i rasejani preko dana i ne možete očekivati od svog mozga da se koncentriše i pamti.

Ako imate problema da se naspavate, pronađite uzroke – možda vam pomogne disciplinovaniji režim odlaska na spavanje, prilagođavanje atmosfere pred spavanje, bolji dušek, dodatak melatonina, večernja šetnja ili umirujući napitak. Bolji san će vam osigurati bolje pamćenje, jer pruža priliku vašem mozgu da se opusti i obradi dnevne utiske.

Bogatiji društveni život

Ako pomišljate da bolje pamćenje nema veze sa društvenim životom, razmislite o smislenim razmenama i toplini koje ste u poslednje vreme delili sa bliskim ljudima. Koliko često uspevate da viđate svoje prijatelje? Koliko često uspevate da sa pažnjom komunicirate sa članovima svoje porodice, koje viđate svakodnevno? Bogatiji društveni život ne mora da znači da treba više da izlazite, već da se češće uključite u duboke razmene sa ljudima koji su vam važni, da biste osetili povezanost i pripadnost, nešto što lako možete zanemariti u užurbanom dnevnom tempu. Prilikom smislenih razgovora sa bliskim osobama obavlja se emocionalna i energetska razmena, koja greje srce i hrani dušu i koju ništa ne može zameniti. A kada se osećate emocionalno ispunjeno i kada vam je „toplo oko srca“, vaš mozak će bolje raditi i imaćete bolje pamćenje.

Džemper: Tommy Hilfiger, Pantalone: Lindex, Naočare: Optiplaza

Pročitajte i ovo: Vežbe koje podržavaju zdravlje mozga

Bolje pamćenje uz vežbanje mozga

Verovatno ste čuli da mozak možete vežbati, baš kao što vežbate mišiće, da biste održali tonus i vitalnost. Možda verujete da vaš mozak ima dovoljno vežbe dok prolazite kroz dnevne aktivnosti, ali ako mu ne ponudite više stimulacije, verovatno ne koristite dovoljno svoje „moždane mišiće“.

Vežbanje mozga je, zapravo, vrlo zabavno. Da li volite kvizove? Ukrštene reči? Mahjong? Volite da igrate remi ili neke druge društvene igre? Ili volite  perceptivne igrice na telefonu, u kojima povezujete oblike, boje, simbole? Izbor na mreži je ogroman i možete pronaći razne vrste slagalica koje možete igrati sami, a možete povezati društveni život i igre za bolje pamćenje. Ustanovite veče društvenih igara ili kvizova sa članovima svoje porodice ili prijateljima i spojite vežbanje mozga sa druženjem i zabavom.

Čitajte svakodnevno

Čitanje stimuliše mozak, podstiče maštu i razmišljanje – čitajte svakog dana barem po nekoliko stranica. Izaberite literaturu koja vam je zanimljiva – istorijske knjige, belstristika, fantastika, detektivski romani, sve vrste knjiga su odličan trening za mozak i pomažu da održite kognitivne funkcije i bolje pamćenje.

Meditirajte

Meditacija je dobra za umirivanje uma i može vam pomoći u selektivnom pamćenju. Kad naučite da umirite svoje misli, pronaći ćete informacije koje ste negde „zaturili“ i imaćete veću jasnoću i bolji uvid u to šta spada u ometajuće misli koje možete odbaciti, a šta su važne informacije koje treba da zadržite u glavi. Utišavanje haotičnih misli omogućava da se bolje fokusirate, kao i da se bolje povežete sa svojim bićem (višim „ja“) i budete svesniji sebe. Ako najveći deo vaše rasejanosti dolazi zbog beskrajnog okretanja istih zabrinjavajućih misli, meditacija će vam pomoći da smanjite stres i anksioznost i uskoro ćete primetiti da vam je „glava mirnija“, a pamćenje bolje.

Pozitivno mišljenje i bolje pamćenje

Vežbanje pozitivnog mišljenja, takođe, pomaže u smanjenju anksioznosti i poboljšanju kognitivnih funkcija. Pozitivni mislioci imaju više kontrole nad svojim mislima i osećanjima, jer su se uvežbali da hvataju sebe u negativnim obrascima razmišljanja i da ih namerno zaustavljaju i menjaju. Pratite svoje misaone tokove pažljivo nekoliko dana, da biste utvrdili koje misli preovlađuju i kada uhvatite sebe kako vas preplavljuju negativne misli, namerno ih promenite u pozitivne.

Probudite radoznalost za treniranje mozga i shvatite da je vaš um sofisticiran alat koji možete koristiti na mnogo načina – ne upravlja vaš um vama, već vi upravljate njime. Svi to radimo, uglavnom nesvesno. Što više svesno upravljamo svojim razmišljanjem, to smo svesniji da je um koji smatarmo superiornim, ipak oruđe koje možemo bolje koristiti za svoju dobrobit. Uz sve ostale dobrobiti, treniranje uma da pozitivno razmišlja donosi i bolje pamćenje.

Zapišite važne stvari

Ustanovite notes, koji će vam uvek biti pri ruci i u njega upišite sve što vam je važno i što se bojite da ćete zaboraviti. Da li ste primetili kako zapisivanje zapravo pomaže da zapamtite stvari? Kad napravite spisak za kupovinu, velike su šanse da uopšte nećete morati da ga konsultujete dok ste u prodavnici – samo pomislite na spisak i setite se šta ste sve zabeležili. Zapisivanje podstiče vizuelno pamćenje, koje ima većina ljudi, a osim toga, činjenica da ste važne stvari zapisali, pomaže vam da ne brinete da ćete ih zaboraviti – da rasteretite um od straha od zaboravnosti. Što manje brinete zbog zaboravljanja, bolje pamtite!

Pročitajte i ovo: Starenje i svesnost – kako majndfulnes praksa održava zdravlje mozga

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.