3 načina da se rasteretite
Često se ljudi žale da nisu zadovoljni svojim životom i možda nemaju konkretan razlog za to, ali osećaju nezadovoljstvo. Nešto ih tišti iznutra, nije im baš najjasnije odakle to dolazi, niti šta da preduzmu u vezi sa tim.
Za to postoje tri razloga i, ako je to i kod vas slučaj, evo šta možete da uradite kako biste olakšali sebi, rasteretili se i osnažili.
Uslovi života
Prvi razlog zbog koga su ljudi često nezadovoljni su uslovi u životu. Možda im se ne sviđa posao – nisu zadovoljni onim što rade, ljudima sa kojima rade, platom. A ponekad to može da bude brak ili veza, odnosi, okruženje u kom se živi – na primer, više vole tišinu, a žive u gradu gde je bučno.
Šta god da je izvor nezadovoljstva, moj savet vam je da razmislite i da sednete i zapišete šta je to što vas čini nezadovoljnim. Ali ne da to uradite površno, da kažete samo: „Posao, ja sam nezadovoljan svojim poslom“, nego da uđete dublje. Šta vas tačno uznemirava u vezi sa poslom? Šta vas tačno nervira? I kada odgovorite, recimo: „Nervira me to što radim“, opet idite malo dublje. Šta vas tačno tu nervira? Postavljajte sebi ta pitanja dokle god ima odgovora kako biste onda mogli da uvidite šta je to u vašem poslu sa čime možda lako možete da izađete na kraj i tako pomognete sebi. Nije lako promeniti posao, ali možda dođete do toga šta vas sve nervira i da nešto od toga možda može da se promeni, a da nemate dramu u životu, nego da jednostavno i lako može da se promeni. Znači, papir i olovku u ruke i pišite šta vas tačno nervira, šta vas uznemirava, šta vas tačno čini nezadovoljnima u vašem životu i šta tačno, i šta tačno, i šta još… I onda napravite plan koje su to male stvari koje možete da promenite.
Preopterećenost
I druga stvar koja često ljude čini nezadovoljnim je preopterećenost, bilo da je to zbog toga što sami preuzimaju previše stvari na sebe ili zbog toga što im drugi tovare more stvari, a oni ne znaju da kažu „ne“.
Dakle, prvo što možete da uradite kako biste se rasteretili je da naučite da kažete „ne“. Mnogim ljudima to nije lako, i u mom YouTube videu Kako da kažete ne možete da saznate kako da ipak uspete da postavite svoje granice i da ljubazno i sa uvažavanjem kažete kad vam je nešto previše.
Zatim, da biste se odbranili, važno je da razmislite da li sve to što radite morate da radite sad i odmah. Ljudi ponekad preuzmu toliko obaveza da je to neverovatno. Naprave ogromna očekivanja od sebe i onda ne mogu sve da ispune. Zato je moj predlog da razmislite šta je to sa čime možete možda da pauzirate, šta je to što ne morate da radite ili što možete neko vreme da ne radite. Možete, na primer, da krenete od nekih uobičajenih poslova i da razmislite da li, recimo, morate sve da peglate – neke žene peglaju baš sve. Vidite šta je to u vašem životu što biste mogli da smanjite ili uopšte ne radite jer nije važno, a vi to radite zbog toga što ste naučili da tako treba.
Takođe vam predlažem da delegirate i da tražite pomoć. Neka recimo ukućani urade nešto. Nemojte da se jedete u sebi i pitate se: „Zar oni ne vide koliko ja radim?“ jer verovatno ne vide. I nije ni njihovo da gledaju, nego im vi kažite. I sad će neko možda da kaže: „Meni je lakše da uradim nego da kažem.“ Pa, dobro, ali razmislite postoje li neke stvari koje možete da kažete, da iskomunicirate i da tražite pomoć. Jednostavno kažite: „Hej, ja stvarno ne mogu više. Ovo mi je previše. Molim te ti uradi ovo i ovo, a ti ovo.“ Znači, raspodelite zadatke i možda se ipak rasteretite. Jer poenta je u tome da prestanete da dajete 150 posto od sebe. Ne treba sad ni da se reducirate na 20 posto, ne, nego je poenta da razmislite šta vam je stvarno važno i da imate 100 posto za sve što jeste zaista vama važno. Možda nećete dobiti pomoć za sve za šta je tražite, ali biće vam od koristi svaka pomoć koju dobijete, bilo da je to na poslu ili kod kuće, svejedno.
Preživljavanje, a ne život
I treća stvar zbog koje su ljudi najčešće nezadovoljni u životu je što imaju osećaj da žive u mašini, da preživljavaju, a ne da žive – kao da je život mašina koja ih jede, kao da samo reaguju na sve što dolazi sa strane, rešavaju neke probleme koji deluju hitni, obavljaju gomilu zadataka na poslu, kod kuće im se niže jedan posao za drugim. I to nije samo onaj osećaj preopterećenosti od malopre, nego osećaj da ne žive svoj život, da nemaju vremena za sebe, za ono što je njima važno, nego im život odlazi i troši se na stvari koje samo upadaju sa strane.
Moj predlog za sve koji se ovako osećaju je da odvoje jedan sat dnevno za sebe – ako mogu, naravno. Neki kažu: „Ok, ja to mogu kad svi odu na spavanje.“ Neki kažu: „Ja mogu ujutru rano da ustanem pre nego što svi ustanu.“ Ili možda ponekad u nekom danu odvoje vreme u zavisnosti od toga kakav im je život i kako mogu, ali vreme koje je vreme za vas se neće samo od sebe pojaviti. Ponekad mi kažu ljudi: „Ja nemam vremena za sebe.“ I verujem da nemaju jer nisu odvojili to vreme. Zato je jako važno da razumete da vi morate da odvojite to vreme za sebe, da ga planirate.
Ja imam svoje vreme za sebe, ležem rano, ustajem rano i jutarnji sati su mi sati za mene. Kad se nekad desi da ostanemo negde duže i kasno legnem, ako se sutradan probudim u, recimo, sedam, meni je već moje vreme prošlo ili ga imam jako malo. I onda mi to smeta, jer ja želim da imam vremena da učim, da čitam, da gledam YouTube videe koji su mi inspirativni ili govore o temama koje mene interesuju… Ja jako volim da učim i ako to ne postižem, imam utisak da radim samo nešto što je za druge važno. I zato ja često dozvolim sebi da uzmem vreme samo za sebe. To mi je jako važno zato što onda i drugi koji su meni važni imaju benefit od toga jer ja se onda osećam bolje i mogu bolje da funkcionišem.
Ako se makar ponekad osećate nezadovoljno i nešto biste da menjate, onda je ovo leto pravi trenutak za to, a da vam olakšamo i u tome budemo podrška, mi smo i za ovo leto pripremili besplatan Letnji izazov namenjen svima onima koji žele da se pokrenu i naprave pozitivne promene u svom životu.
Sve što vam je potrebno da biste maksimalno iskoristili ovaj Letnji izazov je želja da unapredite svoj život i volja da vredno radite vežbe tokom radionica.
Vidimo se!
Pročitajte i ovo: Kako da budete nezamenljivi na radnom mestu
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Slavica Squire veruje da životna priča svakog čoveka može da se unapredi i zbog toga je 2006. godine osnovala prvi NLP Institut u Srbiji, a 2008. i prvu Coaching Akademiju. Od tada je na hiljade polaznika kroz razne programe i edukacije znatno unapredilo svoje živote. Slavica je svoje znanje sticala na edukacijama kod najboljih stručnjaka širom sveta, a kreirala je život po svojoj meri, zato je njena misija da što više ljudi poduči kako da ostvare svoje snove i postanu srećniji i ispunjeniji. Objavila je nekoliko knjiga koje su bestseleri.