Timski duh je mrtav! Živeo timski duh!
Jedanaest pre podne je i za promenu sam napolju, na svežem, reskom planinskom vazduhu. Žmurim, puštam da mi sunce i lagani vetar igraju tango po obrazima. Sanjarim. „Tvoj je red za kapsulu“, prene me nečiji glas i vrati u stvarnost – u ZOI Sarajevo, iliti Zimske olimpijske integracije na Jahorini, iliti još jedan tim bilding koji će nam pomoći da se sad, posle meseci crkavanja od posla, napornog i emotivnog spajanja i razdvajanja, svakodnevnih borbi čija će da bude jača, važnija ili bolja, konačno integrišemo u jedan složni tim i razbijemo se od još boljih rezultata.
Ulazim u staklenu kapsulu punu loptica od stiropora, zatvaram vrata, uključuju se ventilatori i počinje moj zadatak – da u tom vrtlogu nahvatam što više loptica i tako doprinesem poenima svog tima. „Hvataj, hvataj, još, još..!“, čujem kako Jelena iz mog tima zdušno navija. „Sestro slatka, u ovoj kapsuli mogu da nahvatam samo neke viruščine i vratim se kući mrtva bolesna“, gunđam u sebi.
Nakon što smo na „sportskom“ terenu još utvrdili ko najbolje muze drvene krave (ne pitaj me ništa!) i štimuje katapult da što dalje zafrljačimo neko improvizovano kamenje, rezultati takmičenja su bili neizvesni. Na poslednjem punktu je super-izazov: borba maljevima od sunđera na nekoj pomerajućoj skalameriji. Popnem se, zaljulja me jako. Petar iz marketinga mi dobacuje: „Samo se opusti!” „Super savet“, mislim se, „to ću sledeći put da mu kažem kad dođe da mi se žali na frku oko neke prezentacije.“ Padnem. Moj tim izgubi. Pobednički tim dobije pehar.
Sutradan se vratimo svojim kućama. U ponedeljak na poslu nastavimo upravo tamo gde smo stali pre puta. Ni na Istoku ni na Zapadu baš ništa novo, osim nepresušnog izvora tračeva ko se i koliko izblamirao na tim bildingu.
Ja sam Aleksandra Stefanović i hejterka sam tim bildinga. Evo, rekla sam javno.
Trule jabuke
Kaže se da jedna trula jabuka može da pokvari punu korpu jabuka. A šta mogu tri „trule jabuke“ da urade svom timu istraživali su dr Felps sa Sidnejskog univerziteta i ekipa njegovih saradnika iz Australije i SAD.
Trula jabuka ispušta etilen, gasoviti biljni hormon koji podstiče zrenje. Vremenom i u određenim uslovima, jedna trula jabuka može da ubrza zrenje ostalih jabuka u korpi, a potom i truljenje. Isti princip važi i za ljude – jedan toksični član tima može ceo tim da katapultira u dubiozu.
Gore pomenuta ekipa naučnika je osmislila studiju u kojoj su u uspešne timove podmetnuli glumce koji su glumili jednu od 3 uloge:
Kreten
Vređa sve žive, kritikuje i zadaje niske udarce, daje toksične komentare i ni u čemu ne vidi ništa pozitivno.
Zabušant
Jasno pokazuje, i verbalno i neverbalno, da mrzi što mora da radi, nema nikakvu želju i nameru da se potrudi oko bilo čega.
Negativac
Otvoreno sumnja u smisao svakog zadatka ili sposobnost tima da se izbori sa zadacima.
Iako su uloge bile različite, rezultati ovih „trulih jabuka“ bili su gotovo identični – učinak tima je bio manji za 30-40%. I ne samo to, već su i ostali u timu počeli da se ponašaju slično – uz kretena su i drugi postali kreteni i uvrede su letele na sve strane, uz zabušanta su i ostali u timu počeli da kuliraju zadatke, a uz negativca su se svi navukli na gunđanje i sumnju.
Kako u kompanijama rešavaju problem „trulih jabuka“?
a) Ne rešavaju ga uopšte
b) Organizuju tim bilding
c) Sistemski ga rešavaju kroz niz različitih intervencija
Ako si odgovorila pod b)
Ako si ikada kročila u neku veću kompaniju, sigurno si upoznala bar jednu „trulu jabuku“. Ima ih gotovo u svim timovima i na svim nivoima (uključujući CEO-ove). Mogu da budu i muvare koje se stalno provlače sa mediokritetskim rezultatima, a mogu da budu i izvrsni performeri. I neretko imaju šefove koji njihovo ponašanje i uticaj radije ignorišu, jer nemaju ni veštinu ni hrabrost da ih iskreno i otvoreno suoče sa problemom.
Robert Saton, autor knjige No Asshole Rule kaže: „Svakom kretenu je potreban neko u životu ko će mu reći da je kreten.“ Sistemsko rešavanje problema „trulih jabuka“ je teško i mukotrpno, naročito ako se problem zapatio i postao deo kulture. Ovakva intervencija zahteva dobru dijagnozu i još bolji plan izlečenja, ogromnu istrajnost, iscrpljujuću konzistentnost i uvek izazovnu transparentnost.
Zato opcija pod b) uopšte ne deluje loše. Ona je kao neka romantična, zabavna prečica do poboljšanja. Tim bilding dokazano daje dobre rezultate. Više naučnih studija potvrdilo je da tim bilding aktivnosti mogu da unaprede komunikaciju, međusobno razumevanje, otvorenost i poverenje, i posledično donesu bolju saradnju, veću produktivnost, značajnije zadovoljstvo poslom. Sve to tim bilding može, pod uslovom da lideri pre i posle njega urade nekoliko mnooogo važnih stvari.
Bez tog pre i posle, za mene će ostati samo kompanijski događaj u kojem zajednički preživljavamo neko ludilo. Živeo timski duh!
Pročitajte i ovo: Doktore, šta mi je, svuda vidim anomalije?
Naslovna fotografija: pexels.com
Aleksandra Stefanović je lični poslovni trener koji inspiriše ljude da začine svoj liderski stil i razviju sopstveni recept za liderski uspeh. Kao konsultant pomaže organizacijama da postave smislene procese upravljanja ljudima koji obezbeđuju da se lideri i zaposleni međusobno bolje čuju, vide i razumeju. Prethodno je radila 25 godina u nekoliko regionalnih i internacionalnih korporacija, a u poslednjih 15 fokus joj je bio na strateškom razvoju zaposlenih. Iskustvo na visokim menadžerskim pozicijama joj je omogućilo da „iz prve ruke“ nauči i razume izvore inspiracije, ali i izazove i bolne tačke liderstva. Zaljubljena je u muža, ćerku, psa i hranu. U porodici je zadužena za hedonizam.
