Najosetlljiviji periodi u ranom detinjstvu vašeg deteta, na koje treba da obratite posebnu pažnju

Rana iskustva oblikuju našu decu, njihovo emocionalno blagostanje, način na koji regulišu stres, način razmišljanja i sposobnost za odnose u odraslom dobu. Utoliko je veća i teža odgovornost roditelja – potrebno je ne samo da im ponudimo sve svoje resurse za bezbednost i zdravlje, već moramo razumeti i način koji deca upijaju i uče i snagu svog uticaja na njih. Posebno osetljivi periodi detinjstva u kojima je uticaj okruženja presudan, odnose se na specifičnu prijemčivost mozga za informacije koje dobija iz okoline. Ova otvorenost ima izvanredan potencijal za razvijanje otpornosti, ali i za stvaranje trajnih negativnih obrazaca, ukoliko detetu nedostaju ključni elementi, kao što je dosledna briga o njegovim fizičkim i emocionalnim potrebama i stimulacija njegovog intelektualnog razvoja.

Naučna istraživanja o ranom razvoju dece

Naučnici su u ranim biološkim istraživanjima tokom kojih su posmatrali kako ekološki stimulansi utiču na razvoj životinja, ustanovili da su osetljivi periodi detinjstva kod čoveka manje kruti nego kod drugih sisara. Naše produženo sazrevanje mozga i izuzetna neuroplastičnost omogućavaju veću prilagodljivost. Međutim, to takođe znači da su ulozi mnogo viši – okruženja koje stvaramo tokom ovih kritičnih perioda mogu postaviti scenu za napredovanje ili za izazove u razvoju dece.

Novija istraživanja koja su pratila decu od ranog detinjstva do ranog odraslog doba, ispitujući kako grubo roditeljstvo (kao što je psihološka ili fizička agresija) i toplo roditeljstvo (koje karakteriše reagovanje i naklonost) utiču na arhitekturu mozga i ishode mentalnog zdravlja u mladom odraslom dobu. Studija je otkrila da način na koji praktikujemo roditeljstvo rano u životu deteta ima široke implikacije na razvoj mozga.

Prvih nekoliko godina života predstavlja vreme brzog razvoja mozga. Oštro roditeljstvo tokom ovog perioda imalo je duboko dejstvo na dečji mozak, posebno na njegovu celokupnu funkcionalnu organizaciju – moždane mreže su funkcionisale na manje integrisan način. Iako ovo može poslužiti kao adaptivni mehanizam za decu u stresnom ili neprijateljskom okruženju, to ima svoju cenu – smanjenu fleksibilnost u suočavanju sa novim izazovima i regulisanju emocija, što naglašava važnost obezbeđivanja bezbednog, negujućeg okruženja tokom ovih ranih godina.

Toplo roditeljstvo u srednjem detinjstvu bilo je povezano sa većom centralnošću amigdale i nižom centralnošću prefrontalnog korteksa, odnosno sa emocionalnim procesom u mozgu koji je preuzeo važniju ulogu u povezivanju različitih regiona mozga. Ovo sugeriše da okruženje podrške poboljšava sposobnost mozga da obrađuje emocije, pomažući deci da postanu emocionalno svesnija i sposobnija da upravljaju društvenim interakcijama. Toplo roditeljstvo pruža siguran, negujući kontekst potreban za fino podešavanje ovih emocionalnih puteva.

Studija je proširila svoje nalaze izvan detinjstva, povezujući stilove roditeljstva sa ishodima mentalnog zdravlja u ranom odraslom dobu. Deca koja su iskusila toplo roditeljstvo tokom srednjeg detinjstva pokazala su otpornost u vidu smanjene anksioznosti i depresije u ranom odraslom dobu.

Jedan od najupečatljivijih aspekata istraživanja je razumevanje važnosti vremenske linije – osteljivi periodi ranog detinjstva su ključni za postavljanje temelja organizacije mozga, ali srednje detinjstvo nudi novu priliku da se oblikuju putanje emocionalnog i mentalnog zdravlja. Ovaj koncept višestrukih osetljivih perioda je ohrabrujući – iako su rane godine od suštinskog značaja, one nisu jedina šansa da se napravi razlika.

Pročitajte i ovo: Naučite decu da budu zahvalna: 10 najvažnijih saveta za razvoj empatije

Ključni osetljivi periodi detinjstva

Ključni osetljivi periodi detinjstva odnose se na rano detinjstvo, kojim se smatra period od rođenja do 3 godine, kao i na srednje detinjstvo – vreme od 5 do 9 godina života. Oštro roditeljstvo u ranom detinjstvu može imati široke i dalekosežne uticaje na celokupnu arhitekturu mozga, utičući dugoročno na emocionalni razvoj i ponašanje, dok toplo, odgovorno staranje u srednjem detinjstvu jača sposobnost mozga da upravlja stresom i emocijama i povezano je sa nižom anksioznošću i depresijom u ranom odraslom dobu.

To znači da toplo roditeljstvo u srednjem detinjstvu može popraviti štetu nanetu u ranom, što je od vitalne važnosti za staratelje i usvojitelje. Naravno, toplo, brižno i podržavajuće roditeljstvo od rođenja, deci daje najbolje šanse da razviju svoje potencijale, socijalizuju se i izgrade emocionalnu stabilnost i otpornost.

Osetljivi periodi detinjstva u roditeljskoj praksi

Da biste primenili naučne uvide o posebno osetljivim periodima detinjstva, kada deca najviše upijaju i uče, praktikujte toplinu i povezanost, kroz čitanje priča, hranjenje, igranje sa detetom, kako biste ojačali emmocionalnu vezu koja podstiče otpornost.

Svaki roditelj zna koliko je naporno prilagoditi se potrebama deteta i pružati doslednu negu u svakom trenutku – ali to je ključni zadatak koji kao roditelj imate, jer dosledna briga podržava razvoj mozga, čak i u kasnijim fazama detinjstva.

Koji god stil roditeljstva praktikovali, izbegavajte oštru disciplinu, fizičku ili psihičku. Oštri pristupi (vikanje, ignorisanje, fizičko kažnjavanje), remete moždane mreže, posebno tokom osetljivih perioda, sa dugoročnim posledicama po emocionalno zdravlje.

Nije lako ostati dosledan, reagovati na dečje potrebe i pružati toplinu i sigurnost sve vreme – vi niste mašina programirana da ispunjava potrebe deteta i imate svoje probleme i brige (i nijedna programirana mašina ne bi bolje obaljala roditeljske zadatke).

Svakome je ponekad potrebna dodatna podrška – bilo da se radi o terapiji ili predavanjima i radionicama za roditelje, o pomoći porodice i zajednice u čuvanju dece ili preuzimanju drugih obaveza koje opterećuju roditelje, prava podrška može vam pomoći da razvijete svoje unutrašnje resurse kako biste stvorili okruženje za negovanje vašeg deteta.

Ne budite strogi prema sebi ako su osetljivi periodi detinjstva već prošli i sada znate da je u nekim situacijama trebalo da postupate drugačije, promišljenije, smirenije. Nema savršenih roditelja i modela koji tačno treba da primenjujete – radi se o ljubavi, povezanosti i prisusutvu. Ako smatrate da ste nešto propustili, oprostite to sebi i ne nastupajte prema detetu sa mesta krivice i kajanja, već sa mesta ljubavi i iskrenog nastojanja da ga razumete i pružite podršku koja mu je potrebna. Roditeljstvo je puno plima i oseka – prihvatite ove talase, bilo da pokušavate da umirite uplakanu bebu, pomažete detetu školskog uzrasta oko domaćih zadataka, ili da priđete tinejdžeru savladanom burnim osećanjima. Budite tu i rastite sa svojom decom.

Pročitajte i ovo: Zašto je čitanje važno za decu – i kako da ih ohrabrite da zavole knjige

Izvor fotografije: unsplash.com

Brankica Milošević