Ambivalentnost u trudnoći: Osećanje o kojem se najmanje govori

Kada pomislimo na trudnoću, prva asocijacija je često radost. Slede strah, uzbuđenje, iščekivanje. Ali postoji jedna emocija koja se gotovo nikada ne pominje, iako je najčešća među trudnicama – ambivalentnost. Posebno u prvom trimestru, žene bi mi priznavale, često tiho i sa dozom stida, da ne znaju kako se osećaju povodom trudnoće.

Ambivalentnost u trudnoći nije znak slabosti, već emocionalne iskrenosti

Neke su godinama pokušavale da zatrudne, pa su bile zbunjene nedostatkom euforije. Druge su se suočavale sa neplaniranom trudnoćom i nisu bile sigurne kako da se osećaju. Sve su mislile da nešto nije u redu s njima. Ali ništa nije bilo pogrešno. One su jednostavno osećale ono što je najčešće, a najmanje priznato, emocionalno stanje u trudnoći – ambivalentnost.

Šta je ambivalentnost i zašto je važna

Ambivalentnost nije isto što i strah, koji društveno razumemo i očekujemo tokom trudnoće. Nije ni radost, jedina emocija koju slavimo. Ambivalentnost je ono između, istovremeno držanje suprotstavljenih osećanja, neznanje kako se tačno osećaš, što je potpuno logično s obzirom na to šta znači postati roditelj.

Čak i duboko željene trudnoće izazivaju ambivalentna osećanja. Žena može osećati radost zbog bebe, dok istovremeno tuguje za svojim telom koje se menja i slobodom koju gubi. Može voleti osećaj pokreta bebe, ali mrzeti fizička ograničenja koja trudnoća donosi. Ta emocionalna kompleksnost je normalna. Ono što nije normalno je pojednostavljena naracija koju nam društvo nameće.

Ambivalentnost nije nedostatak ljubavi prema detetu, niti znak da trudnoća nije „dovoljno željena“. To je složeno emocionalno stanje u kojem se istovremeno drže suprotstavljena osećanja – radost i tuga, uzbuđenje i strah, ljubav i gubitak. Jedna žena je rekla: „Volim svoju bebu, ali mrzim trudnoću.“ I mislila je da je zbog toga loša osoba. Ova kompleksnost je duboko ljudska. Problem nije u emociji, već u naraciji koju društvo nameće, da majčinstvo mora biti čisto, instinktivno i ispunjeno. Sve što odstupa od toga doživljava se kao greška.

https://unsplash.com/@itfeelslikefilm

Ambivalentnost u trudnoći – Kako stići do jasnoće

Umesto da ambivalentnost potiskujemo, možemo je posmatrati kao informaciju. Kada žena kaže da je trudna, umesto automatskog „čestitam“, korisnije je pitati: „Kako se osećaš?“ Ova promena otvara prostor za istinu.

Izgradi zajednicu pre trudnoće

Pre nego što zatrudniš, razmisli o mreži podrške. Ko će biti tu, a da ne zahteva novac? Imaš li prijatelje koji razmišljaju o trudnoći? Postoji razlog zašto prijateljske grupe često imaju decu u slično vreme, zajedništvo olakšava iskustvo. Ako nemaš tu mrežu, vredi razmisliti kako da je izgradiš. Pridruži se grupama, neguj prijateljstva sa ljudima u sličnim životnim fazama i otvoreno razgovaraj sa porodicom o tome kako podrška može izgledati.

Proceni svoju spremnost iskreno

Roditeljstvo zahteva disciplinu i strukturu. Dete postaje centar sveta, a tvoj život se reorganizuje oko njegovih potreba. Ako još uvek gradiš karijeru, uživaš u spontanosti ili radiš na ličnom razvoju, uzmi to u obzir. Za one koji nose nerešene traume, trudnoća može pokrenuti duboko suočavanje. Možda ćeš tugovati za detinjstvom koje nisi imala, dok pokušavaš da zamisliš ono koje želiš da pružiš. Ako si još u procesu isceljenja, dodavanje bebe u taj proces zahteva pažljivo razmatranje. Gde si u odnosu na sopstvene potrebe? Šta bi ti teško palo da izgubiš? Šta si zaista spremna da prihvatiš?