Donosimo 12 jednostavnih načina da poboljšate pamćenje

Zaboravnost je deo svakodnevice, ali pamćenje se može poboljšati jednostavnim tehnikama. Naš mozak ne pamti sve što vidi, već pre svega ono što mu je važno, iznenađujuće ili emotivno značajno. Ipak, postoje jednostavne tehnike koje mogu ojačati vašu sposobnost pamćenja i fokus, bilo da učite nove stvari, spremate se za posao ili jednostavno pokušavate da zapamtite gde ste ostavili daljinski.

Jednostavne tehnike koje jačaju pamćenje, fokus i svakodnevnu mentalnu jasnoću

1. Obratite pažnju u trenutku

Najčešći razlog zaboravnosti nije slabije pamćenje, već nedostatak pažnje. Ako vam misli lutaju dok odlažete ključeve ili upoznajete nove ljude, mozak uopšte ne registruje informaciju. Zato, kada nešto radite, usporite. Pogledajte mesto gde ostavljate predmet i svesno izgovorite: „Ključevi su na komodi.” Na taj način stvarate jasan mentalni trag.

2. Povežite informaciju sa emocijom

Mozak bolje pamti ono što izaziva emocije. Zbog toga pamtimo situacije koje su nas nasmejale, rastužile ili iznenadile. Kada želite nešto da zapamtite, povežite to sa nečim što vam budi osećanja bojom, mirisom, asocijacijom. Na primer, ime koleginice možete zapamtiti ako ga povežete sa njenim omiljenim cvećem ili zanimljivim detaljem u njenoj priči.

3. Aktivirajte više čula

Koristite što više čulnih informacija. Vizuelizujte ono što želite da zapamtite, zapišite ga ili naglas ponovite. Na primer, kada nekog upoznajete, zamislite njegovo ime napisano na papiru ili ga povežite sa slikom. Ako želite da zapamtite gde ste parkirali, napravite mentalnu sliku okoline boju zida, broj parking mesta ili obližnji znak.

4. Koristite mnemotehnike

Skraćenice, rime i asocijacije mogu biti od velike pomoći. Na primer, da zapamtite redosled stvari, napravite kratku rečenicu od početnih slova svake reči. Ove male „cake” koriste studenti, glumci i predavači jer pomažu mozgu da grupiše i lakše prizove informacije.

thevaultstock.com

5. Napravite više mentalnih puteva

Što više povezanih informacija imate o nečemu, to ćete ga lakše prizvati iz memorije. Ako pokušavate da zapamtite ime osobe, povežite ga sa mestom na kom ste se upoznali, temom razgovora ili nekim zanimljivim detaljem. Mozak tada formira više „puteva” do iste informacije, što povećava šansu da je se setite i posle dužeg vremena.

6. Vežbajte pamćenje

Pamćenje se, kao i svaki mišić, jača upotrebom. Ponavljajte informacije u razmacima, više puta dnevno ili tokom nedelje. Na primer, umesto da učite sve odjednom, vraćajte se na gradivo u kraćim intervalima. Ova metoda, poznata kao „spaced repetition”, dokazano pomaže dugoročnom pamćenju.

7. Grupisanje informacija

Kada učite ili pamtite veće količine podataka, podelite ih na manje delove. Na primer, umesto da pokušavate da zapamtite dugačku listu odjednom, podelite je na tri ili četiri manje celine. Na taj način mozak lakše skladišti informacije.

8. Uvedite nove aktivnosti

Mozak voli novine. Učenje nečeg novog, bilo da je to strani jezik, sviranje instrumenta ili nova fizička aktivnost, podstiče stvaranje novih neuronskih veza. Redovno izazivanje mozga novim iskustvima pomaže da on ostane „mlad” i aktivan.

9. Vodite računa o zdravlju

Dobro pamćenje ne zavisi samo od mentalnog treninga. Kvalitetan san, zdrava ishrana i fizička aktivnost ključni su za zdrav mozak. Nedostatak sna, stres i loše navike (poput previše šećera ili alkohola) direktno utiču na koncentraciju i pamćenje.

10. Opuštajte se i dišite

Hronični stres usporava misli, stvara osećaj „mentalne magle” i otežava pamćenje. Tehnike poput dubokog disanja, šetnje, joge ili meditacije mogu pomoći mozgu da se oporavi i ponovo funkcioniše jasno.

11. Spavajte dovoljno

San je vreme kada mozak „sortira” informacije i pretvara ih u dugoročno pamćenje. Idealno je spavati između sedam i devet sati svake noći. Ako ste neispavani, koncentracija opada, a pamćenje slabi.

12. Hrana za mozak

Hrana bogata antioksidansima, vitaminima i zdravim mastima (poput oraha, maslinovog ulja, ribe i bobičastog voća) jača pamćenje i kognitivne funkcije. Mediteranska ishrana, poznata po kombinaciji povrća, žitarica i orašastih plodova, pokazala se kao odličan saveznik mozga.

Na kraju – ne paničite!

Svi povremeno zaboravimo gde smo ostavili telefon ili kome smo se već predstavili. Takve „rupe u pamćenju” normalne su i deo su svakodnevice, ne znak bolesti. Pravo rešenje nije briga, već briga o sebi – odmoran mozak, zdravo telo i miran um pamte mnogo bolje nego iscrpljen organizam.

Pročitajte o krizi srednjih godina, sa aspekta kulturnog i kliničkog fenomena: Kriza srednjih godina u savremenom svetu – kulturni ili klinički fenomen?

Ivana Filipović

Naslovna fotografija: thevaultstock.com