Zašto moramo prestati da opravdavamo toksičnu muškost?

U našoj kulturi „muško je“ predstavlja porodični trijumf pri rođenju deteta. Kasnije, dok dete raste „muško je“ postaje opravdanje za sve nestašluke. I nekako, kad odrastu, muškarci i dalje ostaju nestašni dečaci – suočeni sa ženskim ogorčenjem koje izjavu „muškarci“ pretvara u dijagnozu. Toksična muškost, kažete? Kako li to nastaje?

Ako vam kažem da su mame krive za sve, to će zvučati kao i svi ostali stereotipi. Ali, ako razmislimo o istinama u stereotipima, moramo se zabrinuti. Biti muškarac od privilegije prerasta u dijagnozu. Toksična muževnost se razvija, više nego što se aktivira. Mame vaspitavaju sinove na jedan, a ćerke na drugi način, podržavajući jaz između polova. Sinovi postaju toksično muževni, a ćerke ogorčene muškarcima.

Naravno, to je ogoljena i pojednostavljena analiza, ali pogađa suštinu. Kako da gajimo svoje sinove? Kako da ih uputimo da budu bolji, svesniji, brižniji i da razviju zdravu muževnost? Znamo li uopšte šta je to zdrava muževnost – ili se vodimo time da je suprotna od toksične?

Stvari su nejasne. Majkama, očevima, sinovima, kćerima. Ali ako ne znamo kako savremena zdrava muževnost treba da izgleda, možda da počnemo od onog što znamo. A znamo šta je toksična muškost. I ako hoćemo da budemo poštene, znamo i gde počinje njen razvoj. Sa povlasticama koje dolaze uz slavljeničko „muško je!“ na rođenju deteta.

Pa, da krenemo odatle.

Obratite pažnju na razvojne faze deteta: Najosetlljiviji periodi u ranom detinjstvu vašeg deteta, na koje treba da obratite posebnu pažnju

Gde počinje toksična muškost i kako da je preusmerimo

Odgovornost umesto opravdanja

Savremeni roditelji su usmereni na pažljivu komunikaciju sa svojom decom, koja uključuje jezik kojim im se obraćamo. Ćerkama govorimo da su jake, pametne, hrabre i sposobne, da bismo uravnotežili poruku da su devojčice „princeze“, slatke, lepe i – služe za ukras. Žensko osnaživanje je u fokusu, sa potpunim pravom. Međutim, toksična muževnost dečaka se i dalje provlači ispod radara.

Njihova grubost, pa čak i nasilno ponašanje i dalje se shvata kao „muška stvar“. Zapravo, mi ne znamo kako da pomognemo dečacima da usmere i kanališu svoju mušku energiju. Oni se nekako snalaze sami. A kad nam zaliče na primitivce iz kamenog doba, u nama se bude duboko utemeljena patrijarhalna uverenja. I pronalazimo izgovore za njihovu grubost. „To su dečaci“, „oni se tako igraju“, „tako je u čoporu“, „muška posla“. Međutim, to su samo izgovori koji za posledicu imaju oslobađanje dečaka (i muškaraca) od svake odgovornosti za nepromišljeno ponašanje koje drugima nanosi bol.

I tu je mesto gde nastaje crna rupa u koju propada muška energija, motivacija, humanost, senzitivnost, empatija. Toksična muževnost razvija se na plodnom tlu emocionalne zanemarenosti. Kada su emocionalno nevaspitani, dečaci rastu sa uverenjem da je agresivnost, grubost i neodgovornost muška odlika.

Toksična muškost od malih nogu

Ako način na koji razgovaramo sa našim devojčicama oblikuje njihov identitet i budućnost, onda isto važi i za naše dečake.

Uvek počinje nevino. Neki dečak nasrne na vaše dete, udari ga, obori ga. Njegova majka vas pogleda izvinjavajući se i slegne ramenima, izgovarajući „eh, dečaci“. A vi se slažete sa njom. Dakle, obe ste saučesnici u kategorisanju tipičnog muškog ponašanja kao agresivnog. I prihvaćenog kao takvog. Bez izvinjavanja, bez posledica.

To opravdanje uzrokuje da i odrasli i deca prihvataju negativna ponašanja kao prirodna i biološki uslovljena, šaljući porku dečacima da njihovo ponašanje nije pod njihovom kontrolom. I pojačava specifične rodne linije koje naše društvo stvara, ignorišući pravi spektar ljudskog ponašanja koji je jedinstven za svaku osobu, bez obzira na pol. Takođe, u velikoj meri potcenjuje dete koje bi potencijalno moglo imati koristi od raznih drugih podrški.

Ne postoji ponašanje koje je karakteristično za sve dečake i za sve devojčice. Mnoge studije pokazuju da mozgovi dečaka i devojčica nisu toliko različiti. U stvari, muškarci i žene su više slični nego različiti od detinjstva do odraslog doba po svim glavnim psihološkim varijablama nego što bi društvo želelo da verujete.

Šta da radite kada se vaše dete ponaša nekontrolisano: Znaci da je ponašanje vašeg deteta van kontrole

Čemu učimo decu – svesno i nesvesno

Deca stalno uče, bez obzira na to da li nameravamo da ih učimo. Kada bi naša deca slušala samo naše namerne poruke, roditeljstvo bi verovatno bilo mnogo lakše. Međutim, deca čuju mnogo više od onoga što namerno kažemo, a naše nenamerne poruke imaju veliku težinu. Vide naše ponašanje, naše postupke, način na koji se odnosimo i pričamo o sebi. Čuju kako o njima pričamo drugim ljudima. Hvataju ne baš suptilne seksističke poruke iz TV reklama i filmova, vide razliku u igračkama i garderobi za dečake i devojčice. Čuju nas kada kažemo „kakva slatka curica“ i „o kako je žilav i jak ovaj dečak“.

Slušaju nas kako opisujemo i opravdavamo njihovo ponašanje kao funkciju njihovog pola. A istina je da su dečaci kompleksni, osetljivi, stočki, obzirni, radoznali, otporni, bučni – jednako kao i devojčice. Posmatrajte ih i reagujte na ono što vidite u njima. Čak i ako imate blizance, oni su različita bića – jedan može biti strpljiv i temeljan, drugi brz i radoznao. A oboje treba da nauče da razvijaju svoje snage i ojačaju svoje slabosti. I da njihovi postupci imaju posledice, njihovo ponašanje utiče na druge, a njihove reči imaju težinu. I da imaju kontrolu nad svim tim.

Toksična muškost nije ugrađena u mušku prirodu

Dečaci nisu kreteni po prirodi. Oni nisu automatski predisponirani da budu grubi zbog svoje genetske strukture. Nisu rođeni da povređuju druge zato što su muškarci. Možda cene viši nivo fizičke aktivnosti, možda vole da uče praktično. Ali ne postoji veza između tih stvari i nemogućnosti da prepoznaju efekte sopstvenog štetnog ponašanja.

Toksična muževnost se prećutno podstiče kada sirovo sirovo ponašanje bude prihvaćeno kao „tipično muško“. Maltretiranje i zadirkivanje se obično smatraju koketiranjem. Neželjena upornost se shvata kao istinska odanost. Neprijateljstvo i agresija se pogrešno smatraju samopouzdanjem i smatraju se privlačnim. I kako to utiče na romantične veze – i na žensko ogorčenje u odnosima.

Toksična muškost (i njen stariji brat, patrijarhat) oslanjaju se na ideju da dečaci nisu sposobni da se izraze na drugi način osim agresije i besa. Održavanjem ove ideje, ne uspevamo da naučimo našu decu kako izgledaju bezbedne veze, koje uključuju dogovor i pristanak, baš u uzrastu kada tek počinju da ih istražuju.

Naša deca zaslužuju bolje. Naš je posao da uporno i brzo radimo kako bismo demontirali sistemske poruke i društvene strukture koje promovišu toksičnu muškost.

Počnimo od odustajanja od poruka i komentara:

• On je pravi dečak!
• Uh, žao mi je. On jednostavno voli da uništava stvari.
• Dečaci i devojčice su toliko različiti, zar ne?
• Jednostavno ne može da se obuzda!

Vreme je da prestanemo sa tim, promenimo narativ i prestanemo da pravdamo ponašanje dečaka, onako kako nikada ne bismo opravdavale ponašanje devojčica.

Kako da gsjite zdrav odnos sa sinom: Šta je vašem sinu potrebno od vas

Autor: Brankica Milošević

Naslovna fotografija: WANNABE MEDIA