Kakve veze imaju botoks i reproduktivno zdravlje: Šta nam neobičan zaokret u američkom zdravstvu govori o savremenom društvu?

Na prvi pogled, ideja da u istoj klinici možete zakazati pregled vezan za reproduktivno zdravlje i tretman botoksom deluje gotovo nadrealno. Ipak, upravo se to događa u pojedinim centrima u Sjedinjenim Američkim Državama: Organizacije koje pružaju usluge seksualnog i reproduktivnog zdravlja počele da nude estetske tretmane kako bi obezbedile dodatne izvore prihoda.

Povod za ovu odluku nisu promenjeni prioriteti niti želja da se prati unosno tržište estetske medicine. Naprotiv, reč je o pokušaju opstanka u sistemu u kojem se sredstva za reproduktivno zdravlje smanjuju, dok tržište lepote nastavlja da raste iz godine u godinu.

Na prvi pogled, ovo je priča o finansijama. Ali kada se zagrebe ispod površine, ona postaje mnogo šira priča o tome kako danas posmatramo zdravlje, telo, seksualnost i starenje.

Pročitajte i: Žensko zdravlje i blagostanje - pitanja kojih svaka žena treba da bude svesna

Reproduktivno zdravlje u senci beauty industrije

Industrija lepote - jedan od najprofitabilnijih sektora

Poslednjih dvadesetak godina beauty industrija doživela je transformaciju bez presedana. Nekada su estetski tretmani bili privilegija slavnih i veoma bogatih. Danas su botoks, hijaluronski fileri, laserski tretmani i razne procedure podmlađivanja postali deo svakodnevne kulture.

Društvene mreže dodatno su ubrzale taj proces. Lica bez bora, besprekorna koža i idealizovani standardi lepote više nisu rezervisani za naslovne strane časopisa. Oni su prisutni na svakom ekranu koji otvorimo.

Istovremeno, granica između zdravstvene nege, wellnessa i estetike postala je sve nejasnija. Briga o sebi više ne podrazumeva samo zdravu ishranu, san i fizičku aktivnost. U tu kategoriju danas se ubrajaju i brojni estetski zahvati koji se predstavljaju kao deo ličnog razvoja i samopouzdanja.

A industrija lepote profitira na visokim očekivanjima i ličnoj nesigurnosti, konstantno beležeći rast, čak i u periodima ekonomske neizvesnosti.

Od seksualnog zdravlja do seksualnog wellnessa

Paralelno sa procvatom estetske medicine dogodila se još jedna velika promena – transformacija načina na koji govorimo o seksualnosti.

Teme koje su nekada bile tabu danas se mnogo otvorenije nalaze u javnom prostoru. Reproduktivno zdravlje više nije ograničeno na prevenciju bolesti ili kontracepciju. U fokus su došli zadovoljstvo, intimnost, samopouzdanje i lična dobrobit.

Vibratori se prodaju u luksuznim koncept prodavnicama. Lubrikanti izgledaju poput fensi seruma za negu kože. Dodaci ishrani za libido, hormonalni balans ili intimnu negu reklamiraju se istim jezikom kojim se promovišu preparati za lepu kosu ili blistavu kožu.

Sa jedne strane, ova promena ima nesumnjive prednosti. Razgovori o seksualnom zdravlju postali su otvoreniji, a savremene žene lakše traže informacije i pomoć nego prethodne generacije.

Međutim, postoji i druga strana medalje.

Reproduktivno zdravlje kao projekat samousavršavanja

Savremena kultura nas zasipa porukama da se svaki aspekt života može unaprediti. Možemo optimizovati produktivnost, san, ishranu, fizičku kondiciju, mentalno zdravlje, pa čak i način na koji starimo.

Ako je moguće poboljšati izgled kože, oblik tela ili kvalitet seksualnog života, lako je podleći imperativu da to treba i da uradimo. Ono što je nekada bilo stvar izbora postaje nova vrsta društvenog očekivanja.

Stručnjaci već godinama upozoravaju da porast interesovanja za pojedine intimne estetske procedure nije samo posledica medicinske potrebe, već promenjenih standarda lepote. Društvene mreže, filtrirane fotografije i idealizovane predstave ljudskog tela utiču na percepciju normalnosti mnogo više nego što smo spremni da priznamo.

Tako se granica između želje i nesigurnosti briše – a nesigurnost je kanal kroz koji naši resursi otiču, baš tamo gde su usmereni.

Dopašće vam se i: Da li nas težnja ka blagostanju dovodi do "wellness burnout"-a? 

Šta zapravo kupujemo sa estetskim tretmanom?

Jedan od razloga zbog kojih je tržište estetskih procedura toliko uspešno jeste činjenica da ono retko prodaje samo fizičku promenu.

Botoks se ne reklamira kao supstanca koja privremeno opušta mišiće. Prodaje se osećaj samopouzdanja. Laserski tretmani ne obećavaju samo glatku kožu, već osećaj kontrole nad sopstvenim izgledom. Čak se i anti-age tretmani često predstavljaju kao ulaganje u bolju verziju sebe.

Drugim rečima, industrija lepote veoma uspešno monetizuje univerzalnu ljudsku želju da se osećamo bolje u svojoj koži.

To je razlog zbog kojeg je estetska medicina postala toliko profitabilna, dok se istovremeno mnogi segmenti preventivne i reproduktivne zdravstvene zaštite suočavaju sa finansijskim problemima.

Šta ova priča govori o savremenom društvu?

Kada organizacije koje pružaju osnovne zdravstvene usluge moraju da traže spas u estetskoj industriji, postaje jasno da problem prevazilazi pojedinačne poslovne odluke.

Ova situacija otvara širu raspravu o tome šta društvo smatra prioritetom. Da li smo spremniji da investiramo u uklanjanje bora nego u preventivne ginekološke preglede? Zašto tržište koje se bavi estetikom raste brže od sektora koji se bavi javnim zdravljem? I zašto se finansijska održivost često lakše pronalazi u industriji želja nego u industriji potreba?

I to nisu problematična pitanja koja se pokreću tamo negde, preko okeana. U Evropi, pa i kod nas, sve češće se govori o dostupnosti zdravstvene zaštite, listama čekanja, preventivnim pregledima i finansiranju javnog zdravstva.

Reproduktivno i opšte zdravlje i lepota u budućnosti

Verovatno je nerealno očekivati da će se granica između estetike, wellnessa i medicine ponovo jasno uspostaviti. Naprotiv, čini se da će te oblasti u budućnosti biti još povezanije.

Već danas mnogi ljudi odlaze kod dermatologa podjednako zbog zdravstvenih i estetskih razloga. Hormonska terapija, menopauza, seksualno zdravlje i anti-age medicina sve češće se posmatraju kao delovi iste priče o kvalitetu života.

Ipak, primer američkih klinika pokazuje da postoji važna razlika između izbora i potrebe.

Nije sporno to što neko želi botoks. Mnogo je važnije pitanje da li zdravstveni sistem može da obezbedi osnovnu reproduktivnu i preventivnu negu bez oslanjanja na profit od estetskih tretmana.

Jer kada uklanjanje bora postane način da se finansiraju kontracepcija, testiranja i preventivni pregledi, tema se menja. I postaje vrednost koju kao društvo pridajemo zdravlju. A to je razgovor koji se tiče svih nas, bez obzira na godine, pol ili bore.

Zanimaće vas i: Medicinska mizoginija: Nevidljivi jaz u zdravstvenoj zaštiti žena

Easy Life redakcija

Foto: Lummi/West Kast