— HEALTH

Medicinska mizoginija: Nevidljivi jaz u zdravstvenoj zaštiti žena

U savremenoj medicini često se polazi od pretpostavke da je zdravstveni sistem neutralan i zasnovan isključivo na nauci. Međutim, poslednjih godina sve više istraživanja ukazuje na postojanje fenomena koji se naziva medicinska mizoginija. Sistemska pristrasnost prema ženama u medicinskim istraživanjima, dijagnostici i lečenju.

Ova pristrasnost često nije namerna, već je rezultat istorijskih obrazaca. Decenijama su medicinska istraživanja bila zasnovana gotovo isključivo na muškim telima, dok su ženska iskustva, simptomi i bolesti ostajali nedovoljno istraženi. Posledica je zdravstveni jaz koji utiče na dijagnostiku, terapiju i konačne ishode lečenja žena.

Iako se o ovom problemu sve više govori u zemljama poput Australije, Velike Britanije ili SAD, mnogi stručnjaci smatraju da je reč o globalnom fenomenu koji utiče na zdravstvene sisteme širom sveta.

Dopašće vam se i: Žensko zdravlje i blagostanje – pitanja kojih svaka žena treba da bude svesna

Medicinska mizoginija – globalni fenomen

Kada simptomi izgledaju drugačije

Jedan od najčešće citiranih primera medicinske pristrasnosti odnosi se na srčani udar. U popularnoj kulturi on se često prikazuje kao iznenadan bol u grudima – obično je to muškarac koji se hvata za srce, gubi dah i pada. Međutim, kod žena simptomi često izgledaju potpuno drugačije. Mogu uključivati bol u vilici ili leđima, mučninu, umor ili simptome slične gripu.

Pošto su klasični medicinski opisi decenijama zasnivani na muškim simptomima, ženski se često označavaju kao „atipični“. To može dovesti do sporije dijagnostike i kasnijeg lečenja. Neka istraživanja pokazuju da žene imaju veći rizik od smrtnog ishoda nakon srčanog udara u poređenju sa muškarcima, delom upravo zbog kasnijeg prepoznavanja simptoma.

Ovaj primer pokazuje širi obrazac. Kada se muško telo uzima kao standard, sve što odstupa od tog modela može biti pogrešno protumačeno ili zanemareno.

Nedovoljno istražena zdravstvena stanja žena

Još jedan važan aspekt medicinske mizoginije odnosi se na finansiranje istraživanja. Na globalnom nivou, samo mali procenat medicinskih istraživačkih fondova namenjen je isključivo zdravlju žena. Posebno je zapostavljeno reproduktivno zdravlje.

Jedan od često navođenih primera je endometrioza, hronično stanje koje pogađa približno jednu od deset žena reproduktivnog doba. Uprkos velikoj učestalosti i ozbiljnim simptomima, još uvek ne postoji jednostavan dijagnostički test. Dijagnoza se postavlja kasno, u mnogim slučajevima tek nakon više godina i hirurških procedura.

Slična situacija postoji i kod sindroma policističnih jajnika, hormonskog i metaboličkog poremećaja koji pogađa otprilike jednu od osam žena. Iako može biti povezan sa ozbiljnim zdravstvenim problemima poput insulinske rezistencije i dijabetesa, istraživanja o ovom stanju i dalje su relativno ograničena.

Ovakvi primeri ukazuju da je medicinska mizoginija posledica istorijskih istraživačkih prioriteta, koja se i dalje oseća u savremenoj medicini.

Saznajte više o različitim aspektima brige o sebi: 5 vrsta brige o sebi za svaku oblast vašeg života

Medicinska mizoginija – muški organizam kao standard

Tokom većeg dela 20. veka žene su često bile isključivane iz kliničkih studija. Jedan od razloga bio je strah istraživača da bi hormonske promene tokom menstrualnog ciklusa mogle „zakomplikovati rezultate“.

Posledica je da su mnogi lekovi razvijeni i testirani prvenstveno na muškim ispitanicima. Tek poslednjih decenija uvedene su regulative koje zahtevaju veće učešće žena u kliničkim studijama.

Ipak, nasleđe tog perioda i dalje je prisutno. U knjizi „Invisible Women“, autorke Caroline Criado Perez, navodi se da žene češće prijavljuju neželjene reakcije na lekove. Jedan od razloga može biti upravo činjenica da su doze i klinički protokoli prvobitno razvijeni na osnovu muškog organizma.

Medicinska mizoginija i gaslajtovanje simptoma

Pored istraživačkog jaza, mnoge studije ukazuju i na problem u svakodnevnoj medicinskoj praksi. Žene često navode da se njihovi simptomi brže pripisuju stresu, anksioznosti ili emocionalnim faktorima.

U psihologiji i medicini se za ovakve situacije ponekad koristi termin medicinski gaslajting. Osećaj da pacijentkinje nisu ozbiljno shvaćene ili da se njihovi simptomi minimiziraju.

Neka istraživanja pokazuju da žene sa istim simptomima kao muškarci ponekad duže čekaju na analgetike u hitnim službama ili na specijalističke preglede. Kod bolesti poput endometrioze, prosečno vreme do dijagnoze u mnogim zemljama iznosi između sedam i deset godina.

Ova iskustva detaljno su opisana i u knjizi „Pain and Prejudice“, Gabrielle Jackson koja analizira istorijske i društvene razloge zbog kojih su ženski bol i simptomi često potcenjeni.

Zašto je problem sistemski

Medicinska mizoginija retko ima samo jedan uzrok. Ona je rezultat više istorijskih i društvenih faktora:

  • istorijske dominacije muškaraca u medicinskim profesijama
  • nedovoljnog finansiranja istraživanja ženskog zdravlja
  • ograničenog učešća žena u kliničkim studijama
  • društvenih uloga koje ženama ostavljaju manje vremena za učešće u istraživanjima

Na primer, mnoge kliničke studije zahtevaju višednevni boravak ili dodatno vreme za preglede, što može biti prepreka za žene koje često imaju veći teret brige o porodici i domaćinstvu.

Medicinska mizoginija – zdravstveni jaz koga postajemo svesni

U poslednjih desetak godina tema zdravstvenog jaza između muškaraca i žena sve je vidljivija u medicinskoj i javnoj debati.

Sve više istraživačkih institucija i regulatornih tela zahteva ravnopravno uključivanje žena u kliničke studije. Takođe raste broj specijalizovanih istraživanja posvećenih ženskom zdravlju.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da je reč o dugoročnom procesu. Razumevanje razlika između muškog i ženskog organizma – od simptoma bolesti do reakcije na terapiju – zahteva decenije dodatnih istraživanja.

Medicinska mizoginija nije samo akademski problem. Ona ima direktne posledice na dijagnostiku, kvalitet lečenja i očekivani životni vek žena.

Zbog toga mnogi stručnjaci smatraju da je prvi korak ka promeni upravo vidljivost problema. Više istraživanja, više javne diskusije i veća informisanost pacijenata.

Razumevanje razlika između muškog i ženskog zdravlja nije pitanje ideologije, već preciznije i pravednije medicine. A stručna javnost sve više prepoznaje i imenuje ovaj problem.

Međutim, u praksi to i dalje znači da morate tražiti lekare koji će imati više sluha za vaše probleme. I koji će se pozabaviti dijagnostikom, pre nego što zaključe da vam je to sve „na nervnoj bazi“. Morate nastaviti da se zauzimate za sebe, sve dok ne naiđete na nekog ko će vas čuti.

Ali ne posustajte – niste sami u tome: Oslobodi se, osnaži se i pokreni se, konačno: Bez izvinjavanja!

Autor: Brankica Milošević

Naslovna fotografija: Lummi