Život sa promenom
Tema promena u najopštijem smislu konstantno je prisutna u svim delovima našeg života. Zato se kroz coaching praksu izdvajaju dva najčešća slučaja ili dve situacije po pitanju promena, u kojima se klijenti nalaze gotovo na svakodnevnom nivou, i zbog toga veoma često donose kao temu na coaching razgovore:
- Promene izazvane spoljnim okolnostima, događajima i dešavanja na koje nismo imali uticaj a u kojima smo se zatekli. Znate ono: Kada ne bude onako kako smo mi zamislili, ili kako je u našoj glavi, po nekom našem planu...
- Promene koje želimo sami ostvariti i sprovesti, koje priželjkujemo i za koje nam je potrebno određeno vreme, rad i trud, plan, odricanje i svašta nešto još...
U prvom slučaju, da bismo nastale promene prihvatali, važno je shvatati i prihvatati vreme u kom živimo kao i ceo društveni kontekst.
Zašto su promene neizbežan deo života
U sveopštem ubrzanju života, razvoja tehnologije, preplavljenosti velikom količinom podataka i informacija za koje je upitno da li su nam važni ili ne, olakšavajuće nam može biti da osvestimo da je celo naše okruženje i sam način života u konstantnom kretanju i promeni. Za ovu pojavu ili fenomen postoji i naziv, a to je flux, ili flux način razmišljanja, kao odgovor na nju.
Šta je flux način razmišljanja?
Flux način razmišljanja je kretanje sa nastalim i dolazećim promenama, njihovo lakše prihvatanje, ležerniji stav i opušteniji pristup, adaptacija bez rigidnosti i promena sopstvenog odnosa prema neizvesnosti. Ovom temom i pojavom detaljno se bavila futuristkinja i autor April Rinne, podstaknuta pre svega ličnim iskustvima što se nadovezalo na studiozno i detaljno istraživanje i rad koji je rezultirao objavljenjim knjigama, člancima i mnogobrojnim predavanjima širom sveta.
Kako da lakše prihvatimo promene i neizvesnost
Neke od glavnih poruka ili smernica koje pojedincima mogu biti pomoć u svakodnevnom snalaženju u dolazećim promenama jesu da menjamo naš odnos prema promenama koje nastaju, da ih posmatramo kao prilike ili nove mogućnosti, da vežbamo prihvatanje nesigurnosti i neizvesnosti u sadašnjosti i budućnosti i da učimo sebe da budemo radoznali u odnosu na novitete i novonastale situacije.
Šest načina da promenimo odnos prema promenama
U kontekstu ovakvog načina razmišljanja izdvojeno je nekoliko polaznih tačaka koje nam u startu daju više staloženosti i mira i pomažu da se saživimo sa promenama:
- Ritam i brzina svega što radimo ili što kreiramo ne mora uvek da bude na maksimumu, nekada je malo usporiti upravo ono što nam treba (poslovno, privatno, u odnosima...)
- Slika budućnosti ne mora da bude precizna i fiksna i kreirana u našem umu po proincipu: „Tako ili nikako.“ Okolnosti su nekada mudrije od nas, pa zašto im ne dopustiti da nas iznenade?!
- Korisno je istražiti, definisati i praktikovati sopstvene granice u onome što nam je dovoljno i preko čega nam ne prija da idemo. U skladu sa tim onda i komunicirati naše „dovoljno“.
- Dobro je unostiti više poverenja u sve ono što se događa ili će se tek događati, dakle stav i verovanje da će to biti nešto dobro za nas i sve što je nama važno.
- Preporučuje se da se u svakodnevni život unese više ljudskosti, dobronamernog stava prema svima i svemu oko nas, što pre svega čini da se i sami osećamo dobro.
- Vežbati izoštravanje naše intuicije ili sposobnosti da čitamo i vidimo sve ono što je između redova, između egzaktnih podataka, merljivih vrednosti i sl. Uočiti nijanse nečijih životnih vrednosti, obrazaca ponašanja, emocionalnog stanja i klime što nam daje mogućnost da bolje razumemo.
Praktikovanje ovih stavova i odučavanje od onih suprotnih koji nam nisu donosili mnogo dobrog zadatak je koji je individualan za svakoga od nas.
Nekada smo u stanju i imamo kapacitet da sve to usvajamo i menjamo sami, a nekada je za to potrebna stručna pomoć.
Da li ćete se i kada obratiti nekome ko je kompetentan da vam putem razgovora u tome pomogne ostaje na vama, vašem ličnom osećaju i proceni.
Pitanja koja treba sebi da postavimo pre velike promene
U drugom slučaju, tj.u promeni koju sami želimo sprovesti, dobro je sebi postaviti nekoliko pitanja gde će nam odgovori dati utemeljenje i rešenost da je i sprovedemo, a to su na primer:
- Da li ono što želim da postignem/promenim podržava moje životne vrednosti ili prioritetne vrednosti, da li im doprinosi?
- Kada kažem „da“ nečemu novom, tj.kada promenim naviku, stav, ponašanje, praksu... čemu je potrebno da kažem „ne“, čega treba da se odreknem i da li to svesno prihvatam?
- Kakva je ekologija moje promene, tj.kako to što menjam utiče na moju blisku okolinu, najbliže i najdraže ljude, ljude sa kojima delim život i životni prostor i životno funkcionisanje?
- Da li ono što menjam doprinosi mom celokupnom razvoju, na način kako ga sebi definišem, npr.na stručnom nivou, ličnom nivou i sl?
- Da li imam sve što mi je potrebno da bih krenuo u sprovođenje promene? U smislu: određenih znanja, veština, neophodnih informacija. Ako nemate, gde i kako možete doći do njih?
Izazvane spoljnim okolnostima ili svojevoljno promene jesu određena vrsta stresa za naše biće, kako na fizičkom tako na emocionalnom, duševnom i duhovnom nivou.
Ono što se globalno neće promeniti jeste da će promena uvek biti dok ono što mi možemo svesno menjati je naš odnos i stav prema njima, način i ugao posmatranja i nove mogućnosti koje iz njih možemo kreirati.
I za kraj, postavljam nam pitanje koje se samo nameće: „Pa zašto onda ne uraditi ono što jeste do nas?!“
Možda će vas zanimati: Točak života - kako uraditi brzu reviziju važnih životnih delova i kako napraviti efikasan plan delovanja
Naslovna fotografija: Lummi
Autor: Nataša Đurica, ECA & ANLP profesionalni coach