U svetu buke Nina traži tišinu

Nekada su za dobre ideje potrebni meseci i godine, a nekada se pojave u trenutku. Za Ninu Miletić, dizajnerku enterijera i osnivačicu studija Nikart, nagrađeni komad nameštaja „The Seido” nastao je za svega sedam minuta. Ipak, iza te skice stajalo je deset godina iskustva, istraživanja i promišljanja o tome kako prostor može da utiče na čoveka. Upravo je taj spoj intuicije i znanja doneo ovom komadu prestižnu nagradu German Design Award 2026. O putu od Smedereva do međunarodnog priznanja, dizajnu koji poziva na tišinu i izazovima stvaranja u svetu prepunom buke, Nina Miletić govori za EasyLife.

Kako je izgledao vaš put od Smedereva do osnivanja studija Nikart u Beogradu?

‒ Bio je prirodan i postepen. Nakon završene srednje škole u Smederevu, preselila sam se u Beograd, gde sam se, nakon studija, na master završnom radu na Šumarskom fakultetu, prvi put konkretnije usmerila ka projektovanju nameštaja. Upravo me je taj proces doveo do firme Rezbos, koja se bavi proizvodnjom nameštaja i u kojoj sam prepoznala veliki potencijal za dalji razvoj. Kroz praksu i konkretne projekte stekla sam ključno obrazovanje, razumevanje materijala, projektovanja, konstrukcije i same realizacije – segment koji smatram neizostavnim u ozbiljnom pristupu dizajnu. Nakon 10 godina rada, osnivanje sopstvenog studija Nikart došlo je kao prirodan korak, kojim sam nastavila da razvijam i implementiram već stečeno znanje kroz zajedničke projekte koje i dalje sprovodimo od ideje do realizacije. Za mene je realizacija ključni deo procesa – trenutak u kojem ideja prestaje da bude samo koncept i postaje deo nečijeg prostora i svakodnevnog života. Upravo u tome vidim smisao i svrhu svog rada.

Možete li da izdvojite trenutak u kom ste shvatili da želite da se bavite dizajnom enterijera i nameštaja?

‒ Nije postojao jedan konkretan trenutak, već proces u kojem sam postepeno shvatala koliko me privlači način na koji prostor i predmeti utiču na svakodnevni život. Moj profesionalni razvoj počeo je nenametljivo, ali je s vremenom prerastao u jasnu želju da se time bavim. Danas uživam u svom radu i zaista sam zahvalna na tome. S obzirom na to da mi je inspiracija konstantna i ne dolazi do prezasićenja, smatram sebe privilegovanom jer se bavim onim što volim. Kroz veliki rad sam sticala znanje, iskustva iz oblasti projektovanja i procesa proizvodnje. Spoj znanja koje se kontinuirano razvija, istraživanja, mogućnosti u tehnologiji izrade nameštaja za mene predstavlja neiscrpan izvor inspiracije za stvaranje nečeg novog i svog.

Kako je nastao „The Seido”? Da li je stvarno sve krenulo iz jednog intuitivnog trenutka inspiracije?

‒ Za sve ove godine projektovala sam na stotine komada nameštaja, ali je zanimljivo to da je „The Seido” zaista nastao iz jednog intuitivnog trenutka – nacrtan je za svega sedam minuta. Ipak, moram da kažem da je taj trenutak, zapravo, trajao mnogo duže. „The Seido” je sublimacija dugogodišnjeg rada, znanja i iskustva, deset godina razmišljanja pretočenih u nekoliko minuta jasne ideje. Dakle, nije nastao slučajno, već kao prirodan rezultat procesa koji je dugo sazrevao.

Šta za vas znači japanski koncept „seido” i kako ste ga pretočili u dizajn?

‒ Za mene „seido”, u osnovi, znači preciznost i jasnoću, ali sam ga kroz dizajn interpretirala kao preciznost u ravnoteži. U procesu dizajna težila sam toj vrsti jasnoće, kroz pažljivo izbalansirane proporcije, čiste linije, odnos između forme, materijala, prostora. Cilj nije bio da komad privlači pažnju, već da bude prisutan, da smiri prostor i poziva na tišinu, vraćanje sebi i stvori uslove za koncentraciju, inspiraciju i unutrašnji mir.

Koliko je izazovno danas kreirati predmet koji poziva na tišinu i balans?

‒ Izazovno jeste, jer živimo u vremenu konstantne buke, brzine i vizuelne zasićenosti. Danas je mnogo lakše stvarati predmete koji privlače pažnju nego one koji je smiruju. Upravo zato smatram da je takav pristup danas važan. Za mene to ne predstavlja ograničenje, već jasan pravac – svesna odluka da kroz dizajn uklonim višak i ostavim ono što zaista ima smisla. Takvi komadi ne dominiraju prostorom, već ga stabilizuju i unose osećaj smirenosti i jasnoće, što je, po mom mišljenju, danas najveća vrednost.

Kako ste reagovali kada ste saznali da je „The Seido” dobio German Design Award 2026?

‒ Preplavile su me emocije radosti i potvrde onoga što sam potajno osećala tokom procesa. Imala sam snažan osećaj da će „The Seido” biti prepoznat, upravo zato što je nastao vrlo spontano i intuitivno i izdvojio se na neki neobjašnjiv način od svega što sam do tada radila. To mi je dalo dodatnu sigurnost u sam dizajn, ali i u način na koji razmišljam i stvaram. Ovo priznanje mi je posebno važno jer potvrđuje da suptilan, smiren pristup može imati jednaku snagu i biti prepoznat na međunarodnom nivou.

Šta biste voleli da ljudi osete kada koriste vaš komad nameštaja?

‒ Drago mi je da moji klijenti ne biraju komad nameštaja samo da zadovolje određene estetske, aktuelne trendove, niti tuđa očekivanja, već im je važan dublji pristup dizajnu, način razmišljanja, posvećenost i energija koju unosim u proces stvaranja. Volela bih da zaista uživaju u komadu koji ih inspiriše i otvara prostor za prisutnost, misao i balans. Da komad ne opterećuje prostor, već ga smiruje i podržava njihov svakodnevni ritam. Na neki način, verujem da energija koju unesem u sam proces ne prestaje, već da se dalje prenosi kroz doživljaj prostora.

Šta je sledeće za vas i Nikart?

‒ U narednom periodu imam već dogovorene projekte van granica naše zemlje, čiju realizaciju iščekujem sa velikim uzbuđenjem. Istovremeno, nastavljam razvoj autorskih komada nameštaja, sa jasnim pravcem – dizajnom koji ima svoj identitet i donosi dugotrajnu vrednost uz prirodnu tendenciju ka širenju i razvoju u okviru većih, međunarodnih platformi. Za mene je to kontinuiran proces istraživanja, usavršavanja i pomeranja granica u oblasti dizajna nameštaja, ali uvek uz istu ideju – ostati svoj i stvarati ono što za mene ima smisla i što ostaje kao trajna vrednost.

Možda će vas zanimati: Roselina Petkova, jedno od vodećih imena poslovnog novinarstva u Bugarskoj: U modi, umetnosti i biznisu traži isto - dobru priču

Autor: Gorica Mitrović

Foto: Marko Poplašen