Da li je odlaganje odlika uspešnih?

Svi znamo taj osećaj u stomaku. Sat neumorno otkucava minute, minuti se pretvaraju u sate, a sati u dane. Jednostavno, kao da nije moguće kontrolisati vreme i percepirati kako i koliko ono tako brzo prolazi.

Čuveni „deadline” sve je bliže. Početak rada često je usaglašen sa noćnim satima, vikendom i poslednjim danima pred rok. Prezentacija, strategija, ideja, rešenje – čekaju da budu osmišljeni i već postaje hitno. Ako ih ne kreiramo na vreme i u obećanom roku, počinje prava borba za razumevanje od strane drugih. Ipak, ono što još više opterećuje jeste borba sa samim sobom – čuvena prokrastinacija ili, poznatije, odlaganje.  

Kako se osećate nakon čitanja ovog teksta? Anksiozno? Uznemireno? Napeto? Ili pak uzbuđeno? Da, to je taj poznati osećaj koji ume da preplavi u trenucima kada je potrebno nešto uraditi, ali nekako se često događa da to odlažemo. Zašto? Retko ko bi znao konkretan odgovor. Kao da samo postavljanje roka za nešto automatski podiže nivo blage napetosti, koja vremenom tinja u nama do kulminacije – koja se događa u poslednjim satima pred rok. Da li je ta napetost uvek negativna ili može biti i pokretačko gorivo i odlika onih koji su, zapravo, uspešni? Ovo pitanje razložićemo do kraja teksta. 

Za početak, sagledajmo šta ovaj pojam predstavlja i kako se objašnjava. Ukoliko vam sve ovo zvuči poznato i često vam se događa, kako u poslovnom tako i u privatnom životu, vrlo je verovatno da ste skloni prokrastinaciji. Prokrastinacija (engl. procrastination) označava način emocionalne regulacije koja se događa usled osećanja koja se javljaju kada je neophodno izvršiti neku obavezu. Često se misli da je u pitanju lenjost da se neki zadatak obavi ili neodgovornost da se on obavi u roku, što nekada iz ugla posmatrača sa strane može tako izgledati. Međutim, u pitanju je nešto potpuno drugačije.  

To je jedan ceo model načina funkcionisanja i borbe sa neprijatnim osećanjima koja stvara prisustvo roka. To je obrazac koji se ponavlja kroz dane, ne samo kada govorimo o poslovnim obavezama već i o životnim situacijama i izazovima. Ne radi se više samo o konkretnim zadacima koje je potrebno obaviti, već i o načinu na koji se misli o svemu što nam predstoji. Nekada su to obaveze i ciljevi za koje rokove sami sebi postavimo. Bilo da je reč o završavanju edukacije, polasku na treninge, dodatnim usavršavanjima ili renoviranju doma, neke stvari se odlažu unedogled, iako ih sami planiramo.  

Koliko je za promenu ovog obrasca moguć uticaj psihoterapije? To je veoma popularno pitanje, na koje ćemo dati odgovor kada razložimo koji su razlozi zbog kojih se to dešava. 

Postojanje neke predstojeće obaveze ili izazova nekim ljudima predstavlja visoko stresnu situaciju od koje je neophodno „pobeći”. Tada se kao odgovor nesvesno javlja izbegavanje te obaveze i postepeno odlaganje njenog izvršenja. Danas postaje sutra, popodne prelazi u uveče, a dani se nekako smenjuju neprimetno. Cilj ovakvog ponašanja na nesvesnom nivou jeste postizanje trenutnog olakšanja, zato što je obaveza u trenutku izbegnuta i pomeren je rok koji smo isplanirali za njeno izvršenje. Dakle, osetimo onaj čuveni izdah rasterećenja, jer se anksioznost smanjila i određen je novi rok koji postavljamo sami sebi. Negativna osećanja su uspešno izbegnuta i po ko zna koji put smo se dogovorili sa sobom: „Sutra ću ovo sigurno uraditi.” Tog dana, kratkotrajno, nastupa zadovoljstvo umesto napora i stabilnost je ponovo uspostavljena – do sledeće slične prilike. 

Ono što smo do sada opisivali jeste situacija kod osoba sklonih izbegavanju negativnih osećanja koja sa sobom nose rokovi ili bilo kakva buduća obaveza, što izaziva anksiozno stanje. Psihoterapija, kao vid dubinske analize sopstvenih misli i osećanja, predstavlja idealan način da se osvesti šta zapravo za osobu znači rok ili obaveza. Često se dešava da se na nesvesnom nivou pokreću određeni mehanizmi izbegavanja, jer je to simbolički povezano sa nekim razmišljanjem, osećanjem ili situacijom. Moram napomenuti da se psihoterapija preporučuje i ukoliko za odlazak ne postoji određena indikacija, tj. osoba nema određeni problem. Međutim, psihoterapija je idealan prostor za rad na sebi sa ciljem postizanja svog punog potencijala, što često može biti opstruirano izbegavanjem ili nekim sličnim modelom ponašanja. 

Ipak, kako smo rekli i na početku teksta, postoje i situacije gde odlaganje obaveza može imati i pozitivan ishod. Naime, neretko se događa da određenim osobama ovo ponašanje budi upravo osećaj uzbuđenja, zbog koga se osoba fokusira da završi određeni zadatak. To su situacije kada kažemo da neko najbolje odradi zadatak u „pet do dvanaest”, što ponekada zaista i bude tako. Reč je o tome da nivo anksioznosti koji se postiže kada osoba zna da se bliži neki rok, zapravo, deluje pozitivno tako što se na taj način nervni sistem priprema da obavi neki zadatak. Ukoliko je taj način funkcionalan ili predstavlja pozitivno iskustvo za osobu, ovaj obrazac može biti motivišuć, ali je, svakako, moguće i preispitati ga i razmisliti u smeru potencijalnog drugačijeg razrešenja radi smanjivanja dugoročno razvijene napetosti. 

Poslednji tip ponašanja osobe jeste odlaganje radi postizanja što većeg prostora za promišljanje. Kao što se kaže da je za velike ideje potrebno vreme, tako postoje i oni kojima je zaista neophodno da promisle detaljno o potencijalnom rešenju, ili pak da se mentalno pripreme za buduća osećanja koja donosi obavljanje nekog zadatka ili obaveze. Zaista, ovo može biti i odlika uspešnih ljudi. Često ove osobe mogu biti sklone perfekcionizmu i potrebi za detaljnom analizom. Oni koji slušaju svoje telo i svoj um, prateći svoje potrebe i svoj ritam, zaista mogu da se rasterete tako da obave zadatak na adekvatan način. 

Na samom kraju, ono što je primenjivo u svakom od ovih slučajeva jeste da je veoma važno održavati kontakt sa sopstvenim osećanjima. Ponekad je dovoljno postaviti sebi pitanje: „Kako se zaista osećam sam sa sobom u ovom trenutku i šta mislim da je doprinelo tome?” Ipak, za dublje i dugoročnije razumevanje ovih obrazaca važan je proces psihoterapije. Tada je moguće prepoznati ove obrasce, razumeti osećanja koja se javljaju i pretvoriti neku situaciju u ono što želimo – da budemo najbolja verzija sebe. 

 Autor: Anđela Đurić, master psihološkinja i grupna psihoanalitička psihoterapeutkinja pod supervizijom, andjeladjuric90@gmail.com

Foto: Stefan Jovanović