— FOOD

Doručak tek u podne? Nutricionisti objašnjavaju zašto ova navika nije najbolja

Kako obično izgleda vaše jutro? Verovatno nekoliko puta odložite alarm, a zatim sledi trka sa vremenom: oblačenje, spremanje dece za školu i odlazak na posao. U tom jutarnjem haosu doručak često prvi strada. Pre nego što se osvestite, već je prošlo podne, a vi još niste ništa pojeli.

Iako ne postoji univerzalno pravilo koje određuje idealno vreme za doručak, redovno odlaganje prvog obroka do podneva može imati i svoje nedostatke, piše EatingWell.

Zašto doručak nakon podneva nije najbolja ideja?

Kada prvi obrok odložite za popodne, višesatni period bez hrane može da izazove intenzivnu glad, pa čak i nervozu. Zbog toga je kasnije teže odabrati i pojesti uravnotežen obrok.

„Ako čekate do podneva da biste prvi put jeli, moguće je da ćete već biti nervozni, nestrpljivi i dekoncentrisani, a može vam se javiti i vrtoglavica. U takvom stanju veća je verovatnoća da ćete posegnuti za bilo čim što vam je pri ruci, umesto da odvojite vreme za pripremu uravnoteženog obroka“, objašnjava nutricionistkinja Bonnie Taub-Dix.

Takva navika može da dovede do obilnijih porcija i češćeg grickanja. Umesto nutritivno bogate hrane, ljudi tada češće biraju ono što im je najbrže dostupno, dodaje nutricionistkinja Patricia Bannan. „Neki na kraju pojedu i preobilnu večeru“, ističe ona.

Istraživanja pokazuju da osobe koje preskaču doručak tri ili više puta nedeljno često nadoknađuju propušteni obrok većim unosom hrane kasnije tokom dana. Takav obrazac ishrane povezuje se sa većim rizikom od dobijanja na težini i gojaznosti.

Druga istraživanja pokazala su da su danima kada su preskakali doručak ljudi imali obilnije ručkove, večere i užine, koje su sadržale više kalorija, ugljenih hidrata, zasićenih masti i dodatih šećera nego obroci tokom dana kada su doručkovali.

To, naravno, ne znači da će se svako ko odloži doručak kasnije prejesti. Ipak, uravnotežen prvi obrok, koji sadrži proteine i vlakna, može da pomogne u kontroli gladi i uspostavljanju doslednijih navika u ishrani, objašnjava Bannan.

Možete propustiti važne hranljive materije

Doručak nije važan samo zato što pomaže u kontroli gladi. On je i prilika da organizmu obezbedite hranljive materije koje mnogima nedostaju.

„Doručak je odlična prilika da unesete esencijalne nutrijente kojih često nemamo dovoljno, uključujući vlakna, kalcijum, vitamin D i kalijum. Namirnice poput grčkog jogurta, integralnih žitarica, voća i jaja mogu vam pružiti dobru nutritivnu osnovu za početak dana“, kaže Bannan.

Ako preskačete doručak ili ga pomerate sve do ručka, može biti teže da unesete dovoljne količine ovih hranljivih materija. Istraživanja pokazuju da osobe koje redovno preskaču prvi obrok obično unose manje folata, kalcijuma, gvožđa, kao i vitamina A, C i D, a te razlike ne nadoknade uvek kasnije tokom dana.

„Kada preskočite obrok, gubite jednu priliku da unesete važne hranljive materije. Nekim ljudima je doručak neophodan kako bi tokom dana uneli sve što im je potrebno“, dodaje Taub-Dix.

Odlaganje doručka može uticati i na varenje

Ako ujutru dugo čekate na odlazak u toalet, odlaganje doručka moglo bi biti jedan od faktora koji utiču na vašu probavu.

„Jutarnji obrok može da podstakne rad sistema za varenje, što doprinosi redovnoj stolici i opštem zdravlju creva“, objašnjava Elizabeth Shaw, nutricionistkinja i sertifikovana lična trenerkinja.

Jedan od razloga je gastrokolični refleks, prirodna reakcija organizma koja podstiče pokrete debelog creva nakon jela. Ovaj refleks najizraženiji je ujutru, zbog čega doručak može da pomogne aktiviranju probave.

Uobičajene namirnice za doručak, poput ovsenih pahuljica bogatih vlaknima i jogurta sa probioticima, obezbeđuju hranljive materije i korisne bakterije koje podržavaju zdrav crevni mikrobiom, navodi Shaw.

„Ako redovno preskačete ove namirnice, a njihove hranljive materije ne nadoknađujete kasnije, možete propustiti važne koristi za zdravlje creva. Creva imaju ulogu u brojnim procesima, od redovne stolice i metabolizma do funkcionisanja imunog sistema i regulacije upalnih procesa“, dodaje ona.

Kada je najbolje vreme za doručak?

Raspored, apetit i potrebe razlikuju se od osobe do osobe, pa ne postoji jedno savršeno vreme za prvi obrok. Ipak, nutricionisti se uglavnom slažu da bi bilo dobro doručkovati u roku od sat do dva nakon buđenja.

„Nakon noćnog sna, obnavljanje energetskih zaliha može vam pomoći da budete energičniji, koncentrisaniji i produktivniji. Sa druge strane, odlaganje doručka može učiniti da se osećate tromo, zbog čega i svakodnevne obaveze postaju zahtevnije“, kaže Shaw.

Dakle, ne morate da se držite istog vremena za doručak svakog dana, ali vredi obratiti pažnju na to koliko dugo nakon buđenja ostajete bez hrane. Dobar prvi obrok ne mora da bude komplikovan: grčki jogurt sa voćem, ovsena kaša ili jaja sa integralnim hlebom mogu biti sasvim dobar početak dana.

Autor: Easylife redakcija/EatingWell

Foto: Lummi/Sam Stoof