Rani znaci poremećaja autističnog spektra kod dece
Autizam je stanje koje je prilično teško dijagnostikovati. Postoji izreka „ako ste upoznali dete sa autizmom, pa, upoznali ste jedno dete sa autizmom“, što znači da je stanje svakog deteta sa autističnim poremećajem veoma različito. Zbog toga se autizam definiše kao spektar znakova i simptoma koji spadaju u istu kategoriju.
Spektar autizma je okarakterisan kao neurodivergentno stanje koje utiče na društveni razvoj i interakciju, ponašanje, govor i komunkaciju, sa ili bez intelektualne ometenosti. U dijagnostici autizma, simptomi se obično javljaju pre treće godine. Zbog toga se najčešće dijagnostikuje kod dece, ali to ne znači da odrasli ne mogu imati autizam.
Dok su glavni kriterijum simptomi koji se javljaju pre treće godine, dijagnostikovanje je i dalje moguće u kasnijem uzrastu. Zapravo, autizam kod devojčica ima tendenciju pogrešnog ili kasnog dijagnostikovanja (sve do dvadesetih godina), zbog fenomena maskiranja. Maskiranje je psihološki proces kojim devojčice često vladaju čak i u detinjstvu, koji omogućava prikrivanje osobina ličnosti i ponašanja, često zbog faktora sredine ili društvenih očekivanja.
Većina roditelja će pronaći razloge i opravdanja za neobičnosti i probleme u ponašanju koje primećuju kod svoje dece tokom detinjstva i primetiće da se njihovo dete značajno razlikuje od svojih vršnjaka tek tokom predadolescentnog perioda ili u adolescenciji (što je čest slučaj kod dečaka). Do adolescencije, deca koja su u spektru autizma, bore se sa značajnom nezrelošću, koja je rezultat izraženih poteškoća u tumačenju društvenih signala, što često dovodi do izražene socijalne anksioznosti.
Autizam se javlja u mnogo različitih oblika, od kojih se neki nazivaju atipičnim autizmom, iz čega proizilaze poteškoće u dijagnostikovanju stanja i to je razlog zašto ga stručnjaci nazivaju spektrom. Međutim, postoji nekoliko znakova i simptoma koji se javljaju prilično rano i mogu ukazivati na autizam, odnosno, poremećaj autističnog spektra.
Nedostatak socijalne interakcije
Ovo je najupadljiviji znak, a ipak ga je lako propustiti u ranom detinjstvu. Možemo smatrati da je dete povučeno, ali njegova povučenost ne pravi problem (samo se igra) i zato nam nedostatak interakcije može proći „ispod radara“. Potrebno je da roditelji obrate pažnju na to kako se njihovo dete ponaša u susret sa drugom decom, bliskim rođacima, nepoznatim osobama. Deca sa autizmom će se manje družiti sa drugim osobama, pokazivaće tendenciju da izbegavaju druženje, ili znake da se osećaju neprijatno u društvenim situacijama.
Pročitajte i ovo: Kako se nositi sa problemom noćnog mokrenja kod dece
Nedostatak kontakta očima
Iako se ovaj simptom ne pojavljuje kod sve dece u autističnom spektru, on je i dalje prilično čest i lako ga je uočiti. Zbog načina na koji se dete ponaša i komunicira, nedostatak kontakta očima je direktno povezan sa drugim društvenim nedostacima. Neurotipčni ljudi uspostavljaju kontakt očima u pokušaju da se povežu sa drugom osobom, a to je nešto za čim deca sa autizmom zapravo ne osećaju potrebu.
Autizam se može prepoznati u stereotipnoj igri
Deca sa autizmom nisu posebno zainteresovana za igre koje zanimaju većinu neurotipične dece. Timske igre im nisu privlačne i možda će se uglavnom igrati tako što će ređati, organizovati i kategorisati predmete, pokazivati fiksiranost za određenu aktivnost i brz gubitak interesovanja za bilo koju drugu aktivnost. Ovo ponašanje se lako može propustiti, jer takođe može biti znak opsesivno-kompulsivnog poremećaja, ali povezano sa ranim uzrastom i drugim simptomima, može se kvalifikovati kao znak koji ukazuje na autizam.
Autizam i preosetljivost – senzorna disfunkcija
Deca sa autizmom su predisponirana na senzorno preopterećenje, odnosno, preosetljivost na senzacije, koja se može izražavati kroz bilo koje čulo. Ovo objašnjava zašto neka deca ne mogu da trpe odeću napravljenu od određenih tkanina, ili zašto odbijaju da jedu određenu hranu (preosetljivost na teksturu ili ukus). Neprijatne senzacije se ipak najčešće tiču čula sluha i određeni zvuci i frekvencije izazivaju negativne reakcije kod dece u autističnom spektru.
Pročitajte i ovo: Najčešći loši uticaji društvenih mreža na mentalno zdravlje mladih
Ograničena ili ponavljajuća ponašanja
Iako je to nešto što se obično primećuje tokom igranja, nije ograničeno na igru – mogu se primetiti tikovi, ili ponašanja koja se ponavljaju na kompulsivan način. Za razliku od opsesivno-kompulsivnog poremećaja, kod autizma ove kompulsije praćene su nekom vrstom logike, koja za njih ima smisla. Sa druge strane, neka ponašanja mogu biti ograničena – dete iz autističnog spektra može sedeti potpuno nepomično, dok druga deca istog uzrasta obično pokazuju nemir i nikada nisu tako „isključena“.
Autizam izražen kroz odležene jezičke prekretnice
Ovaj znak se može pojaviti u više oblika – dete može odbijati da govori do veoma kasnog uzrasta, a zatim početi da govori punim rečenicama. Kao bebe, deca iz autističnog spektra takođe mogu biti „ćutljiva“ – mogu malo da „guču“ i „brbljaju“, ili da to uopšte ne čine. Zbog nedovoljne društvene interakcije, možda neće odgovarati na sopstvena imena. Iako se ovo uglavnom odnosi na verbalnu komunikaciju, takođe se tiče i neverbalne. Na autizam može i ukazivati nedostatak gestikulacije tokom govora.
Autizam ne znači intelektualnu ometenost
Važno je istaći da autizam nije nužno povezan sa mentalnim ili intelektualnim kašnjenjem i sporošću. Manje od polovine dece sa dijagnostikovanim autizmom pati od intelektualnih teškoća (od 30 do 40 procenata), a u tom procentu je vrlo moguća grška u testiranju inteligencije – testovi nisu prilagođeni njihovoj slaboj sposobnosti komunikacije. Mnoga deca sa autizmom mogu biti izuzetno bistra, ali može im biti teško da izraze svoje misli.
Autizam je stanje koje je važno rano dijagnostikovati, kako bi dete dobilo odgovarajuću negu i bilo pravilno shvaćeno. Deca iz spektra autizma mogu odrasti i voditi normalan život, sve dok je njihova primarna zaštita prilagođena i optimizovana u skladu sa njihovim potrebama.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
