Šta se desilo sa hobijima? Sve manje vremena provodimo radeći ono što volimo
Nekada smo slobodno vreme provodili čitajući, fotografišući, crtajući ili učeći nešto novo. Danas često završimo na telefonu, čak i kada smo planirali da radimo nešto sasvim drugo. I dok društvene mreže nude zabavu bez mnogo truda, istraživanja pokazuju da aktivnosti kojima se bavimo iz zadovoljstva mogu imati značajnu ulogu u očuvanju mentalnog zdravlja. Koliko puta ste uzeli telefon samo da biste proverili jednu poruku, a zatim shvatili da je prošlo pola sata? Nekoliko videa na Instagramu, zanimljiva objava, još jedan recept koji ćete sačuvati i verovatno nikada nećete isprobati. Slobodno vreme je prošlo, ali osećaj da ste se zaista odmorili često izostaje.
Telefon je postao najjednostavniji odgovor na dosadu. Koristimo ga dok čekamo, putujemo, pravimo pauzu na poslu, pa čak i dok gledamo televiziju. Toliko smo navikli na stalnu dostupnost sadržaja da nam i nekoliko minuta bez telefona ponekad deluje neobično. Psiholozi zato sve češće skreću pažnju na značaj hobija kao alternative pasivnom provođenju slobodnog vremena. Ne kao još jedne obaveze u rasporedu, već kao prilike da se posvetimo nečemu što nas zanima, opušta i pruža zadovoljstvo.
Zašto je skrolovanje toliko privlačno?
Za čitanje je potrebno odabrati knjigu, za slikanje pripremiti pribor, a za kuvanje izdvojiti vreme. Telefon je već u ruci, a zanimljiv sadržaj pojavljuje se gotovo trenutno. Dodatni razlog zbog kojeg je teško prestati sa skrolovanjem jeste nepredvidivost sadržaja. Dok prelazimo sa jedne objave na drugu, nikada ne znamo šta nas sledeće čeka. Taj princip povremenog nagrađivanja podstiče nas da nastavimo sa pregledanjem, čak i kada više nismo naročito zainteresovani za ono što gledamo. Međutim, prijatna zabava i kvalitetan odmor nisu uvek isto.
U jednom eksperimentu iz 2018. godine, u kojem su učestvovala 143 studenta, ispitivano je kako ograničavanje vremena na društvenim mrežama utiče na psihološko stanje. Učesnici koji su tokom tri nedelje sveli korišćenje Facebooka, Instagrama i Snapchata na ukupno 30 minuta dnevno pokazali su veće smanjenje osećaja usamljenosti i depresivnih simptoma u odnosu na grupu koja je nastavila da koristi ove platforme bez dodatnih ograničenja. Iako istraživanje nije direktno ispitivalo bavljenje hobijima, njegovi rezultati ukazuju na to da smanjenje vremena provedenog na društvenim mrežama može imati pozitivne efekte na psihološko stanje.
Nauka potvrđuje da hobiji imaju važnu ulogu u našem životu
Dok nam društvene mreže omogućavaju da posmatramo tuđe aktivnosti, hobiji nas podstiču da sami nešto stvaramo, učimo ili istražujemo. To može biti keramika, pletenje, fotografija, baštovanstvo, sviranje instrumenta, ples ili jednostavno pripremanje jela koje nikada ranije nismo pravili. Jedno obimno britansko istraživanje iz 2024. godine, sprovedeno na više od 7.000 odraslih osoba, bavilo se povezanošću kreativnih aktivnosti sa zadovoljstvom životom i emocionalnim stanjem.
Rezultati su pokazali da osobe koje se bave kreativnim aktivnostima, poput slikanja, crtanja, keramike ili ručnih radova, češće prijavljuju veće zadovoljstvo životom, izraženiji osećaj smisla i viši nivo sreće. Ova povezanost bila je prisutna i kada su uzeti u obzir godine, pol, zdravstveno stanje, zaposlenje i socioekonomske okolnosti ispitanika. Ipak, rezultati ne dokazuju da samo bavljenje hobijem neposredno izaziva ove promene, već da između kreativnih aktivnosti i psihološkog blagostanja postoji značajna povezanost.
View this post on Instagram
Jedna od prednosti hobija jeste to što nam omogućavaju da pažnju zadržimo na konkretnoj aktivnosti. Dok vezemo, pravimo keramiku, slažemo slagalicu ili crtamo, pratimo pokrete, oblike, boje i detalje. Takvi zadaci zaokupljaju pažnju na drugačiji način od brzog pregledanja sadržaja na telefonu. Pojedine aktivnosti mogu nas dovesti i u stanje koje psiholozi nazivaju flow, odnosno potpunu udubljenost u ono što radimo. U tim trenucima toliko smo usredsređeni na zadatak da slabije primećujemo prolazak vremena i privremeno se udaljavamo od svakodnevnih briga. Bavljenje hobijima može doprineti ublažavanju stresa, održavanju pažnje i jačanju osećaja kontrole. Posebno je važna činjenica da sami biramo aktivnost i određujemo njen tempo, bez rokova ili očekivanja drugih ljudi.
Ne morate biti dobri u nečemu da biste u tome uživali
Iako je svrha hobija lično zadovoljstvo, često ga posmatramo kroz rezultat. Ako počnemo da fotografišemo, pitamo se da li su fotografije dovoljno dobre. Ako naučimo da pletemo, očekujemo da napravimo nešto što zaista možemo da nosimo. Čak i aktivnosti kojima se bavimo iz zabave lako pretvaramo u male projekte sa konkretnim ciljevima. Takav odnos prema slobodnom vremenu može nas odvratiti od isprobavanja novih stvari, posebno kada nemamo prethodno iskustvo. Međutim, za uživanje u hobiju nije neophodno razviti visok nivo veštine. Početnici takođe mogu pronaći zadovoljstvo u procesu učenja, ponavljanja pokreta i postepenog napretka.
Psihološke koristi kreativnih aktivnosti ne moraju da zavise od kvaliteta konačnog rada. Važan je i sam proces, odnosno vreme koje provodimo radeći nešto što nas zanima. To znači da ne morate znati da slikate da biste kupili platno i boje. Ne morate imati posebno razvijen sluh da biste počeli da učite instrument, niti morate napraviti savršen komad keramike da bi vam vreme provedeno u radionici bilo dragoceno. Hobi ne mora da ima publiku, niti da preraste u dodatni posao.
Hobiji mogu doprineti mentalnom zdravlju i u kasnijim godinama
Koristi od slobodnih aktivnosti nisu ograničene na mlađe ljude. Veliko međunarodno istraživanje iz 2023. godine obuhvatilo je više od 93.000 osoba starijih od 65 godina iz 16 zemalja. Rezultati su pokazali da je bavljenje hobijima povezano sa manjim brojem depresivnih simptoma, većim zadovoljstvom životom, boljom samoprocenom zdravlja i izraženijim osećajem sreće.
View this post on Instagram
Podaci su prikupljeni kroz pet velikih istraživanja u kojima su učesnici praćeni tokom više godina. Povezanost hobija i boljeg psihološkog stanja zabeležena je u različitim kulturnim i društvenim sredinama. Ipak, odnos uzroka i posledice nije sasvim jednostavan. Ljudi koji se osećaju bolje mogu imati više energije i mogućnosti da se posvete hobijima, dok same aktivnosti takođe mogu doprinositi njihovom zadovoljstvu životom. Osim individualnog zadovoljstva, mnogi hobiji imaju i društvenu dimenziju. Čitalački klubovi, plesne škole, kreativne radionice i planinarske grupe pružaju priliku za upoznavanje ljudi sa sličnim interesovanjima. Za osobe koje žive same ili imaju manje svakodnevnih društvenih kontakata, takve aktivnosti mogu postati važan deo rutine.
Kako da hobi ponovo pronađe mesto u svakodnevici?
Jedna od najvećih prepreka nije nužno nedostatak interesovanja, već navika da svaki slobodan trenutak popunjavamo najdostupnijom vrstom zabave. Zato početak ne zahteva radikalnu promenu načina života. Umesto da sebi zadamo cilj da svakog dana sat vremena učimo novu veštinu, dovoljno je da nekoliko puta nedeljno odvojimo dvadesetak minuta za aktivnost koja nas zanima.
Dobar početak mogu biti i interesovanja iz detinjstva. Mnogi su nekada voleli da crtaju, skupljaju predmete, pišu, prave nakit ili fotografišu, ali su tokom godina prestali time da se bave. Povratak starom interesovanju često je jednostavniji od pronalaženja potpuno novog. Važno je i da početak ne bude skup ili komplikovan. Za crtanje su dovoljni papir i olovka, za fotografiju telefon koji već imamo, a za čitanje knjiga iz biblioteke. Čak i kuvanje može postati hobi kada ga ne posmatramo samo kao svakodnevnu obavezu, već kao priliku da isprobamo nove sastojke i tehnike. Nema potrebe ni da se potpuno odreknemo društvenih mreža. One mogu biti izvor inspiracije, preporuka i korisnih informacija. Razlika je u tome da li ćemo slobodno vreme provesti gledajući kako drugi nešto rade ili ćemo i sami pronaći aktivnost u kojoj uživamo.
Autorka: Anastasija Pavić
Foto: Lummi / Pablo Stanley