Brojanje blagoslova – rođendan Nove godine
Brojanje blagoslova nekako nije posao za bilo koji dan. Rezervisano je za rođendane i Nove godine i možda za neke krizne situacije između. Oduvaću neke svećice na kraju ove godine, jer sam rešila da ne čekam novu, nego da ispratim staru godinu. Ispraćaji, a ne dočeci, osećam da je tako prikladno u ovom životnom krugu. Volela bih da ih upalim na jelci, kao što smo radili nekada, kada smo kitili živu jelku, kačili staklene ukrase i šećerne bombone u sjajnim omotima (ogavno neukusne, naročito posle par godina), iznad kojih smo pričvršćivali štipaljke, male držače za novogodišnje svećice. Pored njih bi one staklene zvezdice što ih čuvam u kutiji za cipele sa još nekim posebno čarobnim ukrasima izgledale kao male komete koje jure u mestu.
Nisam nikada videla kometu, a to bi se dalo ubrojati u blagoslove, mislim.
Ali jesam videla neke ljude koji su u prolazu osvetlili moje horizonte – i ove godine. Za brojanje blagoslova dovoljni su mi prsti jedne ruke, ali i zvezde imaju pet krakova i to im je dovoljno.
Bila mi je dobra ova godina. Bolja nego prethodna. Apsolvirala sam menopauzu mirno prolazeći kroz valunge, dok oni vrlo nemirno i nepredvidljivo prolaze kroz mene. Više sam ćutala, nego što sam govorila. Malo, retko i birano sam se družila, a i tada sam više ćutala. Fino sam se slagala sa svojom anksioznošću, mada je i ona bila nepredvidljiva i javljala se oko stvari i situacija koje su, zapravo, bile sasvim prijatne. Praktikujem decentriranje, iako do pre neki dan nisam znala da se to tako zove – uzimam svoja uznemirujuća osećanja i misli sa rezervom, umesto da ih primam k srcu. Razmišljam, umesto da reagujem. Uopšte ne moram da se podsećam da posmatram sebe i da se ne primam na sve što mi prolazi kroz glavu, prosto radim to stalno. Razmišljam bez razmišljanja.
A kad me nešto ushićuje, raduje, inspiriše, ispunjava, takođe radim proveru stvarnosti. I kad utvrdim da je stvarnost datog trenutka stvarno super, onda mi je još više super. Cele godine sam bila stabilna, u miru sa sobom i sa svima oko sebe. Verujem da je to najviše zato što sam radila od kuće i nisam se mnogo mešala sa svetom – ti „svi oko mene“ su moji najbliži, moja porodica i prijatelji, a naše veze su elastične i neopterećujuće i ispunjavajuće. Retko sam izlazila iz tog zaštićenog kruga, ali svaki put me posle dva, tri sata, bolela glava. Odvikla sam se od prinudnog boravka među svetom i senzibilitet mi je procvetao, zajedno sa introverzijom. Mentalna detoksikacija mi je izoštrila osećaj za toksično i ne mogu da tolerišem zaprljane, mračne, teške i lepljive energije.
Pročitajte i ovo: Kako preživeti praznike – šta će mi doneti još jedna Nova godina?
Uglavnom, to je moje brojanje blagoslova. Susreti i dešavanja koja su me ispunjavala i radovala, blistaju u meni. Mrakovi koje sam okrznula i osetila usput, pokazali su mi razliku. Još sam malo porasla tokom prošle godine i nameravam da nastavim sa tim porastom. Nameravam da naučim kako da svoj zaštićeni krug nosim sa sobom, kad negde idem. Nameravam da doživim ljubav koja me ne uznemirava, ne zanosi i ne raznosi, nego sija kroz sve mrakove, sa svih pet krakova. To nisu novogodišnje odluke, to je brojanje blagoslova u nastavcima, puls mog unutrašnjeg života, organsko izrastanje moje duše i zarastanje mog srca.
Moje tuge su me dovele dovde. Moje čežnje i patnje, moji gubici i moja neprebol. Iz njih je izrastalo prihvatanje, korenilo se razumevanje, razgranavalo opraštanje, listala zahvalnost i cvetala ljubav i milost. I rađali se blagoslovi. Retki, dragoceni plodovi, koji me okrepljuju i oživljavaju. Ne moram da ih skupljam, skladištim, čuvam, jer su organski deo mene, teku mi kroz vene i udišem ih sa vazduhom.
Što sam starija, sve mi je lakše da volim sebe, sve češće uživam u sopstvenom društvu i sve više cenim sve što mi obasja horizont.
Ispraćam ovu godinu sa zahvalnošću. Dogovorena stvarnost slavi dve hiljade dvadest treći rođendan, Sunce još uvek sija, Mesec uredno prolazi kroz svoje faze, svet se i dalje vrti i ja sa njim. Ne mislim da negde treba da stignemo, ni svet, ni ja. Mislim da samo treba da se vrtimo svesniji Sunca i Meseca i da češće praktikujemo brojanje blagoslova.
Pročitajte i ovo: Zatvaranje krugova i druge životne potvrde
Naslovna fotografija: pexels.com
Aleksina Đorđević, stara duša, tragač za istinom, nosilac svetlosti, učenik i učitelj, večiti početnik. Piše ono što živi, uvek u nastojanju da razume sebe, svet, Univerzum, uvek zatečena načinima na koje razumevanje dolazi.
