Intervju: Dajana Švraka Milutinović – magistar farmacije i master ishrane
Upoznajte Dajanu Švraku Milutinović, magistra farmacije i mastera ishrane i suplementacije, koja vam je možda poznatija po svom Instagram nalogu @dashinasuperhrana – na kojem aktivno deli recepte i savete o zdravoj ishrani. Dajanine predloge na Instagramu prati preko četrdeset hiljada ljudi, a ona i sama kaže kako joj je cilj bio da na ovaj način širi svest o zdravlju i prevenciji potencijalnih bolesti putem ishrane. U nastavku saznajte koji su Dajanini saveti za zdravu ishranu, koje obroke ona preferira, koje dijete nam donose više štete nego koristi, kao i koje su to osnovne greške u ishrani koje primećuje kod većine ljudi.
Kada si počela da razmišljaš o tome da je nutricionizam tvoj poziv, a ne samo hobi?
Kako sam odrasla u medicinskoj porodici, kod nas se uvek vodilo računa o prevenciji bolesti i zdravoj ishrani. Na farmaceutskom fakultetu kroz predmete sam još više zavolela ishranu, a kuvanje je uvek bila moja ljubav. Sama odluka da se bavim ovim poslom došla je posle dosta uspešnih rezultata sa ženama kojima sam davala besplatnu pomoć kroz izazove koje sam pravila kroz svoj blog na Instagramu – @dashinasuperhrana.
Znala sam da je to moj put, ali sam tražila formalno obrazovanje koje će mi dati širu sliku svega. Tako sam bila u prvoj generaciji master studija ishrane i suplementacije na fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu. Tek kad sam položila sve ispite, počela sam ozbiljno da se bavim ovim poslom, jer smatram da ne smemo da se igramo sa zdravljem drugih ljudi ako imamo površno znanje i obrazovanje.
Kada i zašto si se odlučila da pokreneš Instagram profil i sa pratiocima počneš da deliš svoje recepte?
Profil je nastao spontano, uz čaj sa drugaricom. Poslužila sam joj zdrave keksiće i još neki kolač i dok je degustirala, predložila je da ih fotografišemo i da napravim Instagram profil. Nisam bila toliko aktivna sve do trenutka kad sam dala otkaz u jednoj farmaceutskoj kompaniji i odlučila da se više posvetim sebi, a samim tim i profilu. Ubrzo posle toga stigao je i virus, izolacija, tako da sam imala sve vreme ovog sveta samo da kuvam, fotkam i delim ono što sam kreirala sa ljudima. Često sam dobijala zahvalnice od ljudi koji me prate što sa njima delim sve – a meni je to bilo nekako normalno. Smatram da sve ima veću vrednost ako se deli, u mom sličaju znala sam da ću na ovaj način da širim svest o zdravlju i prevenciji, što je na kraju meni najveća nagrada.
Kako bi definisala ono što zovemo “zdravom ishranom”? Šta je zdrava ishrana za tebe?
Za mene zdrava ishrana je umerenost u svemu. Sve da jedemo, ali da imamo meru. Svaka hrana ima nešto dobro u sebi ako je jedemo umereno. Ono što ja preporučujem je što više svežeg voća, povrća, belog mesa, ribe, žitarica, orašastih plodova, vode, čajeva, kuvanih jela i salata, uz svaki obrok kad imamo priliku.
Šta bi poručila onima kojima nedostaje motivacije da se hrane zdravo?
Rekla bih da nisu potrebne dijete i velika odricanja, već malo postepene promene. Da osvestimo svoje obroke, da ih zapisujemo u telefon i vidimo sami šta smo sve uneli tokom dana. Da nije neophodno da se odričemo hrane, već da osvestimo da nam ređe bude na meniu. Sve ovo radimo da bi bili zdraviji, sprečili različita oboljenja, imali lepu i zdravu kožu, kosu, nokte. Sve je za bolju verziju nas.
Koji je po tvom mišljenju prvi korak svakoga ko želi da promeni način ishrane?
Pre svega osvestiti da nešto ne radimo dobro. Postepena promena, uvođenje više svežih namirnica, voća i povrća, dovoljno tečnosti, minimalno 2,5 l vode i naravno zlatno pravilo – da ne preskačemo obroke. “Uobročiti se”, odnosno imati 3 glavna ovbroka i užine jednu ili dve. Naravno, da osvestimo grickanja između obroka i da pokušamo to izbaciti.
Da li hrana može biti “lek” u određenim životnim situacijama i da li za ishranom možemo određene bolesti sprečiti - pre nego ih kasnije lečiti?
Kroz školovanje i stručnu literaturu stalno me prati izreka Hipokrata, “Neka hrana bude tvoj lek, a lek neka bude tvoja hrana.”
Odgovor je naravno, DA. Svako oboljenje može da se dodatno pored terapije tretira i ishranom, neka od njih i da se leče ishranom. Svakako zdrava ishrana, primer mediteranske, može biti prevencija dijabetesu, kardiovaskularnim oboljenjima, prevencija kancera i ukupne stope smrtnosti.
Kako izgleda tvoj savršen dan u obrocima?
Jutro počinjem sa vodom, zatim popijem čaj i spremam doručak. Kod mene to je obično ovsena kaša sa voćem i orašastim plodovima, a mogu biti i jaja ili neka zdrava verzija sendviča.
Ako treniram taj dan, posle treninga unosim proteinski šejk kojim nahranimo mišiće. Sledeći obrok, ručak, najčešće je obrok salata ili riba sa povrćem i velikom salatom. Večera je parče mesa i salata.
Koje je tvoje “go to” jelo kojem se uvek vraćaš?
Najčešće chia puding sa grčkim jogurtom, šumskim voćem i domaćom granolom koju ja pravim.
Koje su najčešće greške u ishrani koje većina nas pravi?
Nedovoljan unos tečnosti. To je prvi izazov na koji nailazim sa klijentima. Zbog toga predlažem uvek da kupe lepe flaše i da ih napune vodom, čajem ili limunadom – kako bi osvestili koliko su popili tečnosti. Takođe, vrlo često izazov je kod preskakanja obroka. Da bi postigli balans, regulisali telesnu masu i održali zdravlje, moramo naći vremena za redovne i kvalitetne obroke.
Šta znači biti “rawanka” i koje su prednosti ovog načina ishrane?
Sirovu hranu sam proučavala kao student. Jedan od bliskih prijatelja je posle kancera dugo bio na sirovoj ishrani koja mu je mnogo pomogla. Imala sam neuspešne recepte tj. pokušala sam da pravim po receptima drugih i nije mi baš pošlo za rukom, što je za mene kao super kuvara bilo poražavajuće. Posle nekoliko meseci otišla sam u Ameriku kod mame i odlučila da mesec dana budemo na sirovoj ishrani kako bi ona regulisala zdravstveni status i kilažu, a ja da nagradim telo svežim namirnicama. Odlučila sam da se tome posvetim kao farmaceuti i da tako i spremam jela, da mi treba određena konzistencija, i da se igram. Tako su inastali moji prvi raw recepti. Moj blog se na početku i zvao Dashas Raw Lab, ali kako je to neštro što ne preporučujem striktno – promenila sam. Sirova ishrana ima mnogo prednosti, ali sam je ja prilagodila u tom periodu sebi. Jela sam i ribu kako bih unela dovoljno proteina, pored onih biljnih. Koža, kosa, nokti i telo su mi uvek bili zahvalni, međutim moja parola je uvek bila “balans” tako da nisam za bilo kakva odrcianja, već za to da jedemo sve – ali umereno. Mami se posle mesec dana popravila krvna slika, bila je kao u devojčice, izgubila je dosta kilograma i imala je dosta energije. Svaka ishrana ima neku prednost, ali balans je nenako najvažniji jer od svake namirnice možemo da izvučemo nešto dobro.
Koja dijeta je po tebi nezdrava, a poznato je da je se mnogi pridržavaju?
Nisam fan Keto dijete. Studije koje su rađene pokazale su njene benefite npr. kod epilepsije, ali uz kliničko praćenje. Još se mnogo istražuje i ona može da ima ozbiljne, negativne posledice. Po meni je vrlo važan unos ugljenih hidrata kao izvor energije, a u ovom principu on je dosta redukovan i upravo su masti izvor energije. Mišljenja sam da je vrlo važno unositi sve makronutrijente i da nema loše hrane, samo je važno naći meru. Nisam protivnik dieta ako se neko dobro oseća sa tim principom, ali kao neko ko sa naučne strane istražuje i prati sve uvek ću preporučiti umerenost u svemu i odsustvo odricanja. Primera radi, ako volite neki slatkiš ne treba da ga budete željni već da napravite dan kad ćete I njega uneti. Ono što su studije pokazale, i kroz istraživanje tema kojima se ja bavim (ishrana kod vantelesne) – uvek ću preporučiti mediteransku ishranu koja je i preporuka od svetske zdravstvene organizacije. Moram da dodam da je svako od nas individua za sebe, da ima poseban gastrointestinalni trakt kao DNK, i u zavisnosti od zdravstvenog stanja moramo da prilagodimo svaku ishranu za pojedinca. To znači ako je komšinica, mama ili sestra dobila plan ishrane od stručnjaka, ne znači da ta ishrana odgovara i vama.
Da li izreka “you are what you eat” moto kojim se vodiš?
Naravno. To vidim po sebi. Kad se previše opustim to se odrazi i na moj izgled, i na zdravlje, ali i na psihu, stanje uma – osetim više stresa. Ono što jedemo može nam biti i lek i otrov, razlika je u dozi.
Fotografije: wannabemedia.rs
Jovana Pantić
