Koje letnje infekcije vrebaju decu i kako se izboriti sa njima?

Leto je omiljeno godišnje doba koje deci daje najviše mogućnosti za igru, i period kada većinu svog vremena provode napolju – šetnje, igre u parku, vožnja rolera i bicikla, plivanje u bazenu, moru ili jezeru samo su neke od omiljenih aktivnosti naših mališana. Kako veći deo svog vremena provode napolju, često su u kontaktu sa ostalom decom i neredovno peru ruke, u ovom periodu godine se beleži najveći broj infekcija i bolesti. O ovome smo razgovarali sa dr Natašom Jovanović, specijalistom pedijatrije i DokTok lekarom, koja nam je detaljno opisala najčešće simptome i bolesti koje vrebaju mališane leti, kao i kako da se sa njima izborimo.

Najčešće letnje infekcije kod dece

Stomačni virus

Stomačni virus (akutni gastroenteritis) – crevna virusna infekcija koju kod nas najčešće izazivaju: rotavirus, norovirus i adenovirus. Počinje bolom u stomaku i povraćanjem, zatim slede vodenaste eksplozivne stolice, nekada uz povišenu temperaturu.

Kod proliva je najvažnije utvrditi da li je dete dehidriralo, što mogu i roditelji sami proceniti: ukoliko ima suv i lepljiv jezik, ređe mokri, a mokraća je tamnije boje, malaksalo je ili je pospanije, ubrzano mu kuca srce – sigurno mu je potrebno više tečnosti. Roditelji nekada insistiraju da se „uključi“ infuzija, međutim, ukoliko dete nije lošeg opšteg stanja i prihvata unos tečnosti na usta, lekari se pre odlučuju za rastvore za rehidraciju koji se piju. Efekat je isti, bilo da je dete popilo 500 ml rastvora za rehidraciju ili primilo venski 500 ml infuzije.

Rastvori za rehidraciju su po sastavu kombinacija: glukoze, natrijuma, kalijuma, bikarbonata i zbog toga su neukusni, ali su za decu bolji od kupovne supe iz kesice koja im se često daje u prolivima (domaća supa je za dečiji uzrast bolja opcija).

Pravilo nadoknade tečnosti je da dete za 4 sata treba da popije minimalno 50 ml tečnosti za svaki kilogram telesne mase (npr. dete od 12 kg treba da popije 600 ml tečnosti za 4 sata), ukoliko se tegobe nastave ponoviti istu dozu i sledeća 4 sata.

Nakon 6 sati od započinjanja rehidracije (bilo infuzijom ili na usta), detetu se nudi lagani obrok:

• dvopek uz nezaslađeni čaj (npr. od lista dunje, kamilice),
• bareni/pečeni krompir, šargarepa, banana, pečena jabuka, krekeri

Ne davati tada hranu koja nadima, sveže kiselkasto voće, industrijske voćne sokove (sadrže dosta šećera, a šećer tada stimuliše crevnu peristaltiku i produžava proliv), isto važi i za koka-kolu.

Čim počne oporavak, jelovnik deteta treba da bude identičan onom pre početka bolesti (uključujući i masnu hranu), da ne bi izgubilo u telesnoj težini (iskoristljivost namirnica u crevima je visoka i tokom proliva: ugljeni hidrati 90%, masti 60%, proteini 70%, tako da su restriktivne dijete u prolivima napuštene).

Pročitajte i ovo: Koje tretmane kože raditi tokom leta, a koji se ne preporučuju

Virusni prolivi prave kratkotrajnu intoleranciju na laktozu, pa ne treba davati mleko da se ne bi javile kiselkaste penušave stolice zbog nesvarene laktoze, ali treba davati fermentisane mlečne proizvode (jogurt, kiselo mleko, sir), jer laktozu sadrže u znatno manjem procentu i ne produžavaju proliv, a lako su svarljivi i imaju probiotska svojstva.

Dojenje se ne prekida bilo da majka ili dete imaju proliv, naprotiv, treba povećati broj podoja u toku dana. Ukoliko je beba na adaptiranoj formuli, a ima teži tok bolesti savetuje se kratkotrajno menjanje formule u oblik bez laktoze 7-10 dana (LF – Lactose Free), ako je dobrog opšteg stanja zadržati formulu koju već koristi. Ukoliko dete odbija da jede – ne treba ga terati, gubitak apetita je uobičajena posledica gastrointestinalnih infekcija, ali treba biti uporan u napajanju – po gutljaj ili kašičica na svakih nekoliko minuta. Ukoliko mu dozvolite da popije punu čašu, vrlo verovatno će sve povratiti. Ako je dete upravo povratilo, sačekati 20 minuta da se opuste mišići želuca, pa nastaviti napajanje po uputstvu.

Dete se rehidrira rastvorima dok ne počne da pije i jede u uobičajenim količinama, što obično biva drugog ili trećeg dana bolesti. Roditelji greše kada u prolivima smanjuju unos tečnosti i hrane iz straha da će povećati broj stolica –  to odlaže oporavak, treba upravo suprotno, davati više tečnosti bez obzira što će ubrzo uslediti nova prolivasta stolica. Naš cilj je da pustimo viruse da izađu iz creva, zato insistiramo na probioticima.

Prevencija crevnih infekcija je u što češćem pranju ruku jer se ovi virusi prenose: prljavim rukama, neopranim namirnicama, preko predmeta (telefoni, kvake, igračke – zadržavaju se na njima danima), toaletnih površina, moguće ih je dobiti i nakon kupanja u bazenu (progutana voda iz bazena).

U bazensku vodu ih unese dete koje je prethodnih dana imalo proliv, zato što se crevni virusi izlučuju stolicom i nekoliko dana nakon što je dete ozdravilo.

Enterovirusi

Enterovirusi su najčešći krivci za visoku temperaturu „usred leta “. Najčešće se manifestuju tzv. nespecifičnom febrilnom bolešću – kada dete ima tri do četiri dana povišenu temperaturu do 40 stepeni, bez ikakvih drugih simptoma, dobrog je opšteg stanja, dobro jede i aktivno je kada spadne temperatura, a oporavi se do petog dana bez ikakvih antibiotika, samo uz lekove za obaranje temperature.

Međutim, enterovirusi izazivaju i druge bolesti, poput herpangine, „bolest usta, šaka, stopala“, virusnog konjuktivitisa, meningitisa, miokarditisa…

Virusni konjuktivitis

Virusni konjuktivitis, je zapaljenje sluzokože oka i često se viđa leti i u ranu jesen u vrtićima, izazivaju ga adenovirusi i enterovirusi.

Ovo je vrlo zarazna bolest koja se prenosi:

• neopranim rukama,
• kašljanjem i kijanjem obolelog i
• preko predmeta: peškirima, jastučnicama, dodirom igračaka jer se virus dugo zadržava na predmetima (mada se lako uništava alkoholom).

Simptomi nastaju dva dana nakon kontakta sa zaraznom osobom, i to crvenilom koje se prvo javlja na jednom oku, pa se ubrzo prenese i na drugo, otokom kapaka i suzenjem iz oka.

Deca se žale da „imaju pesak u oku“, smeta im svetlost, budu uvećane limfne žlezde ispred uha. Konjuktivitis može biti udružen i sa bolom u grlu i temperaturom, to je adenovirusna faringokonjuktivalna groznica koja se leči samo simptomatski.

Pročitajte i ovo: Revolucija u hormonskoj terapiji – bioidentični hormoni

Kod kuće možete ispirati oči fiziološkim rastvorom kao prvu pomoć, ali ukoliko se dete požali da „vidi mutno“ treba ga odvesti na oftalmološki pregled da bi se isključilo postojanje ranica na rožnjači (epidemijski keratokonjuktivitis).

Deca sa virusnim konjuktivitisom se vraćaju u kolektiv kada prestane sekrecija iz oka, obično nakon 10 dana.

Zabranjeno je plivanje u bazenima dok traje infekcija jer se i enterovirusi i adenovirusi mogu preneti vodom iz bazena.

Herpangina

Herpangina – takođe česta letnja enterovirusna infekcija predškolskog uzrasta koju karakteriše bol u grlu i visoka temperatura. Mala deca odbijaju hranu, nervozna su. U ustima na mekom nepcu i krajnicima budu mehurići i ranice (vezikulozni stomatitis), obično budu i uvećani limfni čvorovi ispod uha i na vratu.

Ovo je tipična letnja upala grla i ne leči se antibioticima, već lokalno septoletama ili sprejevima, uz obavezno paracetamol ili ibuprofen zbog bola. Traje oko 7 dana, nema potrebe za brisom grla ni laboratorijskim analizama. Detetu davati, rashlađenu, blagu, pasiranu hranu.

Infekcije kože

Infekcija kože (Impetigo contagiosa) – manifestuje se grupisanim, sitnim gnojnim mehurićima koji pucaju i ostavljaju po koži tanke kruste boje meda. Ove promene se šire i povećavaju periferno, zatim se prenose na druge delove tela ili na drugu osobu.

Ređe se ispoljava plihovima na koži veličine do 2 cm, ispunjenih prozirnim i žućkastim sadržajem koji kada puknu ostavljaju površnu, kružnu crvenu ranicu poput opekotine (bulozni impetigo).

Impetigo izazivaju streptokoke i stafilokoke, najčešće se prvo jave na mestu povrede ili ujeda insekta. Oboljenje je vrlo zarazno i prenosi se kako dodirom tako i preko posteljine, peškira, garderobe, zato se deca sa gnojnim oboljenjem kože izoluju iz vrtića i škola.

Smatra se da zaraznost prestaje nakon 48 sati od započete antibiotske terapije. Impetigo ne ostavlja ožiljke na koži. Ukoliko se ovakve infekcije ponavljaju treba uraditi bris nosa da se utvrdi da li postoji stafilokokno kliconoštvo.

Bolesti usta, šaka i stopala

Bolest usta, šaka, stopala je česta dečja enterovirusna infekcija koja se prenosi i respiratornim putem i prljavim rukama i preko predmeta.

Simptomi počinju oko petog dana od kontakta sa zaraženim detetom. Obično se prvo javi temperatura, pa „ afte “ u ustima i onda osip po telu u vidu „crvenih tačkica “ – tipično po šakama, oko usta, stopalima, ali u praksi se viđaju i po butinama, kolenima, laktovima, genitalnoj regiji.

Promene u ustima veoma bole, pa deca odbijaju da jedu, naročito bebe koje sisaju ili dobijaju mleko na flašicu, jer im je bolan svaki kontakt sa ustima.

Dok ne prođu ranice u ustima ne davati:

• slano,
• začinjeno,
• kisele sokove,
• smetaće im i čvrsta hrana koja se mnogo žvaće.

I ovde birati: pasiranu, rashladjenu hranu blagog ukusa, a može im se dati paracetamol ili ibuprofen da ih obezboli kako bi prihvatili obrok.

Promene na koži ne svrbe i nije ih potrebno ničim mazati, spontano će nestati u narednih 10 dana, nisu potrebne ni dodatne laboratorijske analize. Deca se vraćaju u kolektiv čim ozdrave i povuku se promene u ustima i po koži, međutim, virus se izlučuje stolicom do mesec dana nakon potpunog ozdravljenja i može se preneti neopranim rukama nakon korišćenja toaleta. 

Na ovu i druge teme vezano za vaše zdravlje ili zdravlje vašeg deteta, možete potražiti mišljenje lekara i specijalista iz udobnosti svog doma, a putem telefona ili računara. Napravite svoj profil na www.doktok.rs i zakažite termin na DokTok platformi koja nudi zdravstvene konsultacije sa više od 100 stručnjaka različitih specijalnosti, među kojima su lekari opšte prakse, pedijatri, ginekolozi, internisti, ali i psiholozi i psihoterapeuti.

Naslovna fotografija: unsplash.com

Dr Nataša Jovanović je specijalista pedijatar, DokTok lekar. Diplomirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 2009. godine, nakon čega je završila specijalizaciju iz pedijatrije u Institutu za majku i dete u Beogradu. Stručno se usavršavala u Univerzitetskoj bolnici u Helsinikiju. Dobitnik je nagrade u Moskvi za rad na temu gojaznosti školske dece. Sertifikovana je od strane Evropskog reanimacionog saveta za pružanje prve pomoći u dečijem uzrastu. Savetnica je za dojenje u Help Me Feed Foundation.  Od 2019. godine je član Evropske akademije za pedijatriju. Zaposlena je kao specijalista pedijatar u Domu zdravlja u Čačku, udata, majka jednog deteta. Aktivan je lekar na DokTok platformi.