Ne dozvoli kretenu da te pretvori u kretena
Jutro je bilo kao da ga je Zlatokosa birala – ni previše sveže, ni pretoplo – idealno za dugačku šetnju koju smo planirali. Posle jutarnjeg kafenisanja i zdravog doručka, spakovala sam ranac, obula patike, kliknula na Instagramu „publish“ za video koji sam snimila pre puta i rekla: „Ja sam spremna!“
Hodamo kroz prekrasne maslinjake, već obrane vinograde i bujno zelenilo. „Kćing, kćing, kćing…“ Duboko udišemo vazduh kakav odavno nemamo u Beogradu. „Kćing, kćing, kćing…“ Stižemo do uređenog vidikovca i puštamo da nam se oči napiju čudesnim koloritom svih nijansi zelene i plave. „Kćing, kćing, kćing…“ Sedamo na obližnji panj da malo odmorimo.
Muž me pita: „Je l i ti čuješ sve vreme neki čudan zvuk, nešto kao kćing, kćing, kćing…?“
„Čujem! To sam ti ja popularna na Instagramu“, odgovaram mu u šali i vadim telefon iz ranca. Pogledam u ekran, a tamo me čeka obaveštenje: „Imate 242 Instagram notifikacije“. Mrzi me da vadim naočare, pomislim da sam pogrešno pročitala zamagljene brojeve jer je to jednostavno nemoguće sa mojih jedva preko 1.000 pratilaca.
Ipak je moguće.
Da je easy life tabloid, naslov ove kolumne bi bio: „Kako sam zapalila Instagram?“. Ali nismo tabloid, na sreću svih nas. Pitanje koje gađa pravo u metu je: „Zbog čega je emocionalna zrelost taaako vruća tema“, koja je na mom skromnom Instagram profilu prizvala preko 170.000 pregleda i ozbiljnu gomilu lajkova, komentara, deljenja i čuvanja.
Naime, u pomenutom videu kažem: „Ako ti se čini da su ljudi oko tebe kreteni, da se ponašaju grozno, da te provociraju svojim glupostima, vređaju te, zbog njih se osećaš loše, povređeno, besno… to nema veze sa drugima koliko ima veze sa tobom i tvojom reakcijom na njih. Sve je u tvojoj glavi.“ Na kraju sugerišem: „Ne gubi energiju na kritikovanje drugih, već se pozabavi sobom.“
Komentar: „Ova živi pod staklenim zvonom.“
Pre nekoliko godina, odemo dete i ja u Zaru. Tamo neka žena postrojava prodavce i prodavačice. Glasno, onako da je svi, baš svi čuju, govori im da su nesposobni, da su sam kreten do kretena, da nemaju pojma o svom poslu. Dete se mršti i kaže mi: “Ne podnosim kada su ljudi osioni i kad izgube svaku kontrolu. Idemo odavde, ne želim to da slušam!”
Iako gotovo šapatom izgovorene, njene reči mi se sruče na srce poput glasnog groma. Čoveče, pa ja sam ponekad osoba kakvu moje dete ne podnosi! U saobraćaju se obično nađe bar jedan kreten, u restoranu čopor razuzdane dece, komšinica što večito pametuje, i onaj bahati, i ona nevaspitana… Shvatim da imam pun šaržer izgovora da s vremena na vreme finoću pošaljem u ćošak, a neuglađenosti dozvolim da kormilari mojim mislima. I naravno da je uvek onaj drugi kriv, eto ja ne bih da me nisu isprovocirali…
I tako rešim da budem bolji čovek, da ne dozvolim da me se dete ikada postidi zato što ne znam nešto što se može naučiti.
Pročitajte i ovo: Nepodnošljiva lakoća komplikovanja
Ako „živeti pod staklenim zvonom“ znači upoznati sebe i svoje okidače, savladati svoje instinktivne porive da uđeš u fajt i naučiti kako da procesuiraš svoje emocije i reaguješ odmereno – onda je definitivno to zvono moje mesto prebivališta.
Komentar: „Prosto je nemoguće.“
Naučnici možda nemaju konsenzus oko toga kako nastaju emocije, ali se slažu da se naš emocionalni razvoj ne dešava istim tempom kao naš fizički rast i razvoj. Možeš da imaš 50 godina, a da ti je emocionalna zrelost na nivou tinejdžera. Fizička zrelost ti se dešava uprkos svim antiejdžing tretmanima, dok za emocionalnu zrelost treba sama da se potrudiš i pomučiš.
Emocionalno zreli ljudi se furaju na moto „moj život, moja odgovornost“ i zato upravljaju svojim reakcijama čak i kada su preplavljeni emocijama.
Oni imaju razumevanje i za sebe i za druge, istovremeno. Kapiraju da niko nije savršen, da svi greše i da to što nešto misle o drugima nije činjenica već samo percepcija.
Emocionalna zrelost podrazumeva prihvatanje sebe i svih svojih kvaliteta i nedostataka. Ona je osvešćivanje da ne moraju svi da te vole i da je normalno da nekim ljudima jednostavno ne ležiš.
Nije nemoguće, al’ je baš teško i kod mene funkcioniše kao stalni „radovi u toku“.
Komentar: „Izvini, ali ljudi su kreteni šta god misliš.“
Stres i sve napete situacije, posebno one kada nas neko razočara, izneveri ili o’ladi, stavljaju našu emocionalnu zrelost na najvažniji ispit.
Ako se u takvim situacijama duriš i, umesto da otvoreno kažeš šta te muči – očekuješ da druga osoba nekom magijom sama skapira šta je uradila, koliko te je povredila i pod hitno sve ispravi ono što je po tvom mišljenju zabrljala – pala si na ispitu.
Ako se razbesniš ili se pak pretvoriš u ledenu kraljicu – isto si pala.
Dakle, ljudi su možda kreteni, ali to nije ni dozvola ni izgovor da i mi budemo kreteni. Naprotiv. Kako reče Frank Openhajmer: „Najgora stvar koju neki kreten može da ti uradi jeste da te pretvori u kretena.“
Komentar: „Samo tako možemo biti srećniji.“
Iako obožavamo da upremo prstom u druge i okom sokolovim vidimo sve krivo što drugi rade, to je suprotno od puta do sreće. Ako hoćeš da budeš emocionalno zrela osoba, onda je prvi korak da se zagledaš u sebe.
Kada sam počela detaljno da analiziram situacije posle kojih sam se osećala grozno, zbog kojih sam se noću prevrtala i nisam mogla da pustim sva loša osećanja nego sam dopuštala da me danima opsedaju, u kojima nisam bila previše ponosna na sebe, upoznala sam svoje obrasce ponašanja. U nekima od njih sam prepoznala svoju mamu koja je ponekad znala da gunđa od svitanja do sumraka, zbog čega smo sestra i ja kao tinejdžerke napravile pakt da koknemo jedna drugu ako u starosti zaličimo na nju. Kroz analize sam skapirala šta je to što me pretvori u osobu kakva ne želim da budem, šta okine da iz mene izađe nešto što bih da vidim kod drugih rekla da je baš bezveze, koji ljudi me provociraju i zbog čega, u kojim situacijama se upecam na svoje misli.
Kad upoznaš sebe, onda možeš da počneš da se penješ na planinu zvanu „promena ponašanja“. To je možda jedan od najtežih poduhvata koji čovek može pred sebe da stavi, ali kad osvojiš taj planinski vrh – pogled ti pukne daleko i sve ti izgleda drugačije.
Pročitajte i ovo: Put kojim se ređe ide – budi CEO svoje karijere
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Aleksandra Stefanović je lični poslovni trener koji inspiriše ljude da začine svoj liderski stil i razviju sopstveni recept za liderski uspeh. Kao konsultant pomaže organizacijama da postave smislene procese upravljanja ljudima koji obezbeđuju da se lideri i zaposleni međusobno bolje čuju, vide i razumeju. Prethodno je radila 25 godina u nekoliko regionalnih i internacionalnih korporacija, a u poslednjih 15 fokus joj je bio na strateškom razvoju zaposlenih. Iskustvo na visokim menadžerskim pozicijama joj je omogućilo da „iz prve ruke“ nauči i razume izvore inspiracije, ali i izazove i bolne tačke liderstva. Zaljubljena je u muža, ćerku, psa i hranu. U porodici je zadužena za hedonizam.