PrOzivanje duhova – goustovanje u biznisu

Stiže mi poruka na LinkedInu:

“Poštovana Aleksandra, trenutno radimo na kreiranju interne Leadesrhip akademije i tražimo eksterne saradnike u kreiranju programa/radionica. Zanima me da li radite takvu vrstu saradnja sa kompanijama i u slučaju da radite, da li bismo u toku sledeće nedelje mogle da organizujemo sastanak i popričamo o potencijalnoj saradnji. U slučaju da ne radite to, možda bi i mene na ličnom nivou zanimala saradnja sa Vama. Meni se kao pasioniranoj kuvarici, a i lideru Vaš pristup jako dopada 🙂 Unapred zahvalna na odgovoru i Vašem vremenu.”

Odgovorim kulturno: “Hvala vam što ste me kontaktirali. Biće mi zadovoljstvo da se vidimo sledeće nedelje i pričamo o vašim idejama za Leadership akademiju (i možda po malo o kuvanju i dobroj hrani 🙂 ).”

Vidimo se, ispričamo se, razmenimo mejlom brif i pojašnjenja koja su mi bila potrebna. Dobro o svemu razmislim, uradim dizajn programa, pripremim i pošaljem ponudu uz predlog da se vidimo i prođemo kroz detalje. Pustim 10 dana da porazmisli, izanalizira, možda prikupi druge ponude i uporedi. Odgovora nema.

Pošaljem novi mejl sa pozivom da se čujemo. Od gospođe mi stiže – mrtva tišina. Na savremenom jeziku se kaže – ’ladno me goustovala. Jednostavno nestala sa radara.

Ne verujem u duhove, ali sam na poslu malo otvorenijeg uma

To nestajanje se prilično odomaćilo u poslovnom svetu. Najčešće pričamo o njemu u kontekstu regrutera koji kao da u zemlju propadnu posle objavljenog oglasa za posao i nikada se ne jave kandidatima koji su im poslali CV. Dešava se da nestanu i posle nekoliko intervjua. Ima toga i u drugom smeru. I kandidati znaju da iskuliraju pozive regrutera, dogovore za intervju, pa čak i početak rada nakon prihvaćene ponude za posao. 

Međutim, nestajanje se dešava i u drugim sferama. Na primer, kad ti šef obeća unapređenje, pa onda počne da se pravi lud, ili kad nikad nema vremena za tebe, ne bavi se tobom ni na koji način. Nestanu ponekad i zaposleni, jednostavno se ne pojavljuju na poslu danima, ne javljaju se ni na kakve kontakte i na kraju samo možeš da pretpostaviš da su dali otkaz. A ekipa u finansijama je apsolvirala nestajanje, oni mu dođu kao stelt sektor kad juriš uplatu za posao koji si već obavila. O dogovorima da se vidiš sa poslovnim partnerom koji ti shvatiš ozbiljno, a druga strana kurtoazno, da ne govorim.

Kada se sve ono s početka teksta desilo, uopšte nisam kapirala šta je u pitanju. Verovatno sam bar deset puta proverila da li sam uopšte poslala mejl i da li sam ga poslala na pravu adresu. Upravo to je šteta koju iznenadna tišina druge strane pravi. Ona ti ponekad poljulja samopouzdanje, ili ti stvori sumnju u sebe, konfuziju, možda čak i osećaj odbačenosti. Tera te da se danima preispituješ da li si sve uradila kako treba i šta treba da ti bude sledeći korak – da zoveš ili da ćutiš i strpljivo čekaš.

Problem sa nestajanjem je što je društveno prihvatljivije nego otvorena agresija. Logika je, na primer, da je bolje da te šef ignoriše nego da se dere na tebe. Međutim, ignorisanje na poslu je gore za psihičko i fizičko zdravlje zaposlenih nego uznemiravanje i siledžijstvo. „Naučeni smo da je ignorisanje nekoga društveno poželjnije – ako nemate nešto lepo da kažete, bolje nemojte ništa da kažete“, kaže Sandra Robinson, jedna od autorki studije o ignorisanju i profesorka na Univerzitetu Britanske Kolumbije. „Ali ignorisanje zapravo dovodi do toga da se ljudi osećaju bespomoćnije.“

Isterivačica duhova

Psiholozi kažu da smo verovatno svi nekada nekoga goustovali. Zbog čega? Verovatno zato što i dobri i pametni ljudi nekada rade loše i glupe stvari. Nekad nam obaveze izlaze na nos i jednostavno zaboravimo, a nekada nam je lakše da se sakrijemo od mogućeg konflikta i neprijatnih situacija. Pojedina istraživanja govore da se nestajanje u poslovnom okruženju ipak najčešće dešava iz dva razloga: 1. zbog toga što su ljudi nevaspitani i nekulturni, i 2. zbog toga što nemaju veštine izgradnje odnosa i komunikacije i plaše se da prenesu loše vesti. 

Ako ti se desi goustovanje:

1. Razmisli da li je do tebe. Proveri da li si zaista sve uradila kako ste dogovorili. 
2. Ako je sve sa tvoje strane bilo OK, pošalji suptilnu poruku/podsetnik. Nemoj da dužiš, da apsolviraš ceo slučaj, niti da optužuješ. 
3. Ako i dalje nema odgovora, pomiri se sa tim. To znači da u svojoj glavi složiš bar 3 stvari zbog kojih je dobro što se sve tako desilo, prestaneš da kukaš o tome i prepričavaš iznova istu priču prijateljima i saradnicima. 
4. Nastavi dalje. Ali stvarno nastavi. Preduzmi šta možeš. Ubuduće pažljivije istraži kompanije, kandidate. Ako ne možeš da trpiš takvog šefa, počni da tražiš nov posao. Ako ti duguju pare, angažuj advokata. 

A ako ti se posle 100 godina slučajno taj „duh“ javi, odgovori mu kratko da nemaš vremena. Ostani dosledna sebi – budi dobra osoba kakva inače jesi.

Pročitajte i ovo: Ples sa bebama slonovima

Naslovna fotografija: unsplash.com

Aleksandra Stefanović je lični poslovni trener koji inspiriše ljude da začine svoj liderski stil i razviju sopstveni recept za liderski uspeh. Kao konsultant pomaže organizacijama da postave smislene procese upravljanja ljudima koji obezbeđuju da se lideri i zaposleni međusobno bolje čuju, vide i razumeju. Prethodno je radila 25 godina u nekoliko regionalnih i internacionalnih korporacija, a u poslednjih 15 fokus joj je bio na strateškom razvoju zaposlenih.  Iskustvo na visokim menadžerskim pozicijama joj je omogućilo da „iz prve ruke“ nauči i razume izvore inspiracije, ali i izazove i bolne tačke liderstva. Zaljubljena je u muža, ćerku, psa i hranu. U porodici je zadužena za hedonizam.