Kako da prevaziđete gubitak i otpustite prošlost
Toliko vremena provodimo u životu razmišljajući o tome šta možemo da uradimo, što će nam doneti uspeh i blagostanje. Šta možemo da popravimo, unapredimo, povećamo, kako da što češće u svemu budemo pobednici. Skoro sve što radimo u životu, sve naše veštine i znanja, odnose se na povećanje – skoro da u potpunosti zanemarujemo gubitak, koji smo svakako iskusili, verovatno u svakoj oblasti svog života. Ne volimo da mislimo o gubicima, i prelazimo preko njih, a da nismo stvarno prešli – nismo oprostili, otpustili, nismo se emocionalno i mentalno saživeli sa svojim gubitkom, da bismo mogli da ga prevaziđemo. Gubitke uglavnom krijemo i potiskujemo, a ipak, gubitak je mesto na kome treba da se osećamo malo udobnije. Potebno je da naučimo kako da prihvatimo gubitak, kada stvari ne idu dobro i kada nastupe krize i stresna vremena.
Gubitak se može definisati kao proces gubljenja nečega, bilo da je u pitanju nadmetanje, predmet, odnos, ili osoba. Gubitak je poraz duha, u svakom slučaju. Nepovoljan ishod takmičenja ili odluke, stanje lišenosti nečega. Ipak, težina gubitka se razlikuje u različitim životnim oblastima.
Ako ste se bavili nekim sportom, prošli ste kroz brojna takmičenja i iskusili poraze i pobede. Verovatno je bilo više gubitaka, nego osvajanja. Čak i slavni sportisti imaju istoriju poraza dužu od istorije pobeda, do kojih su došli kroz iskustvo gubitka. Dakle, gubitak se može shvatiti pozitivno, ako ga posmatrate kao lekciju, sa dugoročnim efektom učenja i na kraju može dovesti do boljih rezultata. Nije lako kada doživljavate poraz, ali sportska takmičenja su i dalje samo igra. Druge vrste gubitka i poraza su teže i kompleksnije.
U životu gubimo mnogo više nego što smo spremni da priznamo i uzmemo u obzir. Naročito kada su u pitanju pregovori i svakodnevne interakcije. Možda želimo veću platu, bolji automobil i egzotično letovanje, ali se zadovoljavamo smanjujući svoja očekivanja – pravimo kompromise, koje ne računamo u gubitke, a ipak ih intimno doživljavamo kao gubitak, kao poraz. A opet, gubitak se meri nivoima, a ne pristupom „sve ili ništa“.
Najdublji nivoi gubitka rezervisani su za ono što nam je najznačajnije u životu i sa čim se najteže suočavamo, najteže prihvatamo i retko uspevamo da otpustimo i prevaziđemo. To je gubitak koji se tiče bliskih osoba, porodice i prijatelja. Ako ste to iskusili, ako ste izgubili supružnika, roditelja, prijatelja, dobro znate da je to najteža vrsta bola, od kog se verovatno još niste oporavili. Gubitak važne i bliske osobe uzdrmava nas iz temelja, a ponekad nas i ruši, utičući na našu spoznaju, način na koji vidimo svet, pamćenje, stavove i buduće odnose.
Pročitajte i ovo: Kad ostanete sami (nastavićete dalje, ma koliko sada izgledalo teško)
Postoje grupe za podršku, savetovališta i terapije, ali gubitak ove vrste zahteva značajno vreme za prilagođavanje unutar funkcija našeg mozga. Gubitak ometa, lomi i suštinski transformiše ljude. Jedini način da se on prevaziđe, jeste postepeni proces ponovnog povezivanja sa sobom – sa osobom kakva smo bili pre gubitka i kakva smo sada.
U značajne gubitke spada i gubljenje odnosa, raskid ili razvod – to je ekstreman poraz, koji proživljavate celim bićem i potrebno je vreme za tugovanje, procesuiranje i oporavak. Takođe, oblici velikih gubitaka su gubitak ambicije i snova, gubitak karijere, kao i pobačaj (gubitak nerođenog deteta) – sve to zahteva tranziciju i transformaciju. Proces tugovanja je kombinacija vremena, udaljenosti, sećanja i otpuštanja. To je period velikog bola, koji ne možete da ublažite, a često i ne želite, naročito kada ste izgubili blisku osobu – možete strahovati da ćete je zaboraviti, da se, ako otpustite bol i pomirite se sa gubitkom, više nećete sećati njenog glasa, mirisa, osmeha, pokreta… Gubitak pritiska ogromnom težinom, istovremeno sa svih strana i mi ne možemo ništa osim da ga osećamo.
Postoje i naslućeni gubici, oni koji se još nisu dogodili, ali su neminovni – deca će otići na školovanje, ili će se venčati i odseliti, pa iako se radujemo tome i želimo im da ostvare svoje snove, steknu nezavisnost, osnuju sopstvene porodice, ne možemo a da ne strahujemo od trenutka kada će se to zaista dogoditi. Jer tada će se i naš život promeniti, a mi nismo spremni za tu promenu, čak ni kada se za nju pripremamo.
Gubitak može biti očekivan i postepen, ili se desiti iznenada. U oba slučaja, on menja naš život. Kako bismo mogli da prođemo kroz gubitak, da obavimo tu tranzcijiu i transformaciju, da se obnovimo i spasemo svoje živote? Kako da prihvatimo ideju gubitka i otpuštanja?
Većina nas poznaje faze tugovanja. One su dobro objašnjene i dokumentovane i pomažu nam da razumemo gde se nalazimo u procesu preboljevanja. Ali to nije naročito korisno na ličnom nivou. Gubitak je kompleksan i intiman doživljaj i možemo imati u vidu samo neke smernice, koje eventualno mogu biti od pomoći.
Pročitajte i ovo: Kako završeci mogu doprineti kvalitetnijem životu
Očekujte gubitak. Dobro je biti pozitivan, ali je nerealno nemati u vidu gubitke, nerealno je verovati da ćete uvek biti pobednik. Jer, šta ćete sa tim verovanjem, kada se ispostavi da nije istinito? Ako očekujemo da ćemo imati gubitke, bićemo u boljoj poziciji da ih protumačimo i integrišemo. Gubitak je noramalan, očekivan i deo je ljudskog iskustva. Pomisao na smrt i gubitak bliskih ljudi je neprijatna, a ipak podizanje svesti o tome da je gubitak normalan i očekivan, donosi onu vrstu minimalne udobnosti, koju moramo imati, da bismo mogli jasno da razmišljamo o gubicima.
Priznajte nelagodnost. Postoji ogromna neprijatnost i bol u gubitku. Možete ga imenovati, opisati, razmišljati o tome. Možete sedeti sa svojom nelagodnošću i bolom. Ne morate odmah prihvatiti ili razumeti, dovoljno je da obratite pažnju i da priznate svoja osećanja.
Prihvatite da niste u redu. To je možda prihvatanje, ali pre je promena vaše osnovne filozofije, da biste pronašli utehu usred onoga što je neprijatno. U redu je priznati da niste u redu. Podnosite gubitak i nije vam dobro. Istovremeno, priznajte da je sutra novi dan.
Promenite svoje obrasce. Gubitak dovodi do narušavanja obrazaca, tako da je to pravi trenutak da promenite svoje navike i svakodnevne prakse. Ne morate raditi ništa ekstremno, već pokušajte nešto drugačije. Upoznajte nove ljude, otputujte, napravite plan vežbanja, promenite ishranu i radite na tome da steknete drugačija iskustva. Cilj ovoga nije da zaboravite svoj gubitak, jer to nikada nećete moći, niti treba da ga zaboravite. Ali, optimizam i nadu možete pronaći na novim mestima.
Potražite smisao u gubitku. Postoji razlog zašto je neko bio deo vašeg života i zašto vas je napustio. Tragajte za tim razlogom, to je nešto što samo vi sami možete da uradite. Posvećenost pronalaženju svrhe nakon gubitka, jedna je odn naših primarnih misija.
Značajni gubitak nas menja, posle toga više nismo isti. Ali možemo se obnavljati i razvijati i transformisati. Verujte u to, jer je istinito.
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.