Intervju: Kamelija Radojčić – suosnivačica Mandarina Cake Shopa
Šta se dobije kada se udruže volja, znanje, iskustvo i porodične veze, reći će nam Kamelija Radojčić, suosnivačica Mandarina Cake Shopa. Kako se postaje uspešan preduzetnik, šta sve mora da se žrtvuje, a šta se dobija, koliko u poslu znače saradnici i kako se od zaposlenih pravi uspešan tim – ova energična dama otkrila nam je uz osmeh. A kako muž i žena ipak mogu sjajno da funkcionišu i privatno i poslovno, i može li preduzetnica da napravi granicu između privatnog života i posla kojim se bavi, saznaćete u nastavku intervjua.
Nakon deset godina rada u marketinškoj agenciji, odlučila si da se sa bratom upustiš u preduzetništvo i osnovala sada već svima dobro poznati Mandarina Cake Shop. Šta te je navelo na ovaj korak?
I brat i ja imamo urođen preduzetnički gen, rasli smo sa roditeljima koji su pioniri preduzetništva u našoj zemlji. Sve vreme smo sa njima učili kako se vodi sopstveni biznis, tako da je bilo prirodno da i mi nastavimo da plivamo u tim vodama.
Nakon fakulteta oboje smo imali želju da se odvojimo od roditelja i odemo u neke druge poslovne priče. Brat je otišao za Englesku, ja sam ostala u Beogradu i zaposlila se.
Kada smo dovoljno sazreli u poslovnom smislu, kada smo prikupili i druga radna iskustva, osnažio se osećaj da je vreme za sledeći korak i da treba započnemo našu priču. Kockice su se posložile i, bez mnogo straha, razmišljanja da li ili ne, upustili smo se. Iz ove perspektive deluje da je to možda bila i naša ludost, bili smo mladi, ali svakako smo bili spremni i puni elana.
Koliko je tvoje prethodno iskustvo u biznisu uticalo na tvoj preduzetnički poduhvat - na koji način je doprinelo uspehu Mandarine?
Mandarina je proizvod svih naših prethodnih iskustava, kruna našeg dotadašnjeg rada. Sve što smo do tada naučili primenjujemo i nadograđujemo svakodnevno. Krsto je doneo poslastičarski zanat iz Londona, Nikola, moj muž, do otvaranja Mandarine imao je 12 godina dugu karijeru kao grafički dizajner, a ja karijeru u marketinškoj agenciji. Ujedinili smo znanja, što verujem da je dosta pomoglo da se naša priča brzo raširi gradom.
Mandarina Cake Shop je zajednički projekat tebe i tvog brata, poslastičara koji je magistrirao kulinarsku umetnost na prestižnom University of West London. Kaži nam nešto više o njemu i o tome kako izgleda voditi uspešan porodični biznis?
Krle je veliki profesionalac, vizionar, kreativac, ozbiljno znanje i zanat ima u rukama, posvećen je karijeri još od osnovne škole. Od malih nogu je znao čime će se u životu baviti.
Završio je Višu i Srednju ugostiteljsku u Beogradu, radio je u Americi dve godine i 10 godina u Londonu, od kojih je 8 proveo radići u prestižnom Claridge’s hotelu. U Beograd se vratio 2013. godine, sa ozbiljnim zanatom u rukama i željom da u našoj prestonici otvori svoj prvi pastry shop.
Kao poslovni partneri se jako dobro slažemo, što je velika prednost, ali i sreća. Dugo smo živeli odvojeno i, kada smo počinjali posao zajedno, nismo znali kako će naš odnos izgledati. Ali, očigledno su roditelji odradili dobar posao dok su nas u mladosti vaspitavali, pa su i dalje stabilnost i zdravi porodični odnosi na prvom mestu.
Najteži deo rada sa njim je kako ga ubediti da ne treba sve što je osmislio i da se ralizuje, odnosno objasniti da nešto mora i da sačeka ili ostane u arhivu ideja. (smeh)
Na koji način je preduzetništvo promenilo tvoj odnos prema poslu? Da li uspevaš da napraviš granicu između privatnog života i posla, ili sada jednostavno živiš ono što radiš?
Teško je napraviti granicu, ali svakodnevno radim na tome, jer bi granica trebalo da postoji, bar na neki način. To je možda najteži deo u preduzetničkom životu. Posao se nosi kući svakodnevno, budite se sa njim, sanjate tekuća dešavanja, iščekujete izveštaje sa većih događaja u kasnim večernjim satima… Ključ je da oko sebe imate kvalitetne ljude od poverenja. Napravili smo dobar tim i sada se trudimo da sa njima konstantno radimo na usavršavanju, kako bismo sa rastom Mandarine i mi profesionalno rasli.
Kakav je osećaj voditi tim od 55 ljudi i kakve izazove to sa sobom donosi?
HR menadžment je nauka za sebe, pristupi se stalno menjaju, naša očekivanja, kao i očekivanja zaposlenih. Od starta smo se trudili da se u našoj kući, u Mandarini, pre svega poštuje dobro kućno vaspitanje, sve drugo se može naučiti kroz svakodnevni rad. Ogromna je odgovornost voditi ljude i dosta energije ode na ovaj deo posla. Lepo je kada vidite kako se pojedinci razvijaju i kako zajedno rastete i napredujete. Plešete skladno. Teži deo je kada se energije ne poklople ili kad nalete problemi. Konkretan primer je period početka epidemije, kada nismo mogli da mislimo samo o našim zaposlenima, već i o njihovim porodicama, kako ih zdravstveno zaštititi, ali i finansijski.
Tim, inače, ne vodim sama, svaka sekcija ima svog lidera, a sekcija ima dosta. Odgovornosti smo podelili.
Šta bi izdvojila kao “najslađi” deo svog posla?
Osmesi zadovoljnih ljudi su najveća satisfakcija. Radimo jako odgovoran posao, deo smo najbitnijih događaja naših klijenata, tu smo kada se nekome zareknu na večnu ljubav, kada slave prve, ali i one velike, okrugle rođendane… I tu nema prostora za greške. Kad god sam u prilici, volim da učestvujem u procesu planiranja, ali i realizacije. Nema lepšeg osećaja od onoga kada ugledate zadovoljstvo na licima mladenaca i njihovih gostiju, jer su upravo videli ili probali ono što smo namenski pravili samo za njihov veliki dan. Sav stres, naporan rad i umor se u tom trenutku zaboravljaju, i obuzima vas osećaj ponosa i zadovoljstva.
Uspešno sarađuješ sa brendom Dechkotzar - na koji način se prepliću dizajn i ljubav prema kolačima?
Najuspešnije sarađujemo, preplićemo se i volimo. Nedavno smo proslavili 12 godina braka. ☺ Nikola Radojčić, jedan od Braće Burazera, moj je muž. On je zaslužan za kompletan vizuelni identitet Mandarine – od logotipa, do svih pakovanja za čokolade, praline, keksiće, kutije za poneti… Beskrajna podrška i pomoć.
Sa druge strane, Dechkotzar brend je nastao kao potreba da se Nikola i Nenad, Nikolin rođeni brat, kroz sopstveni brend grafički izraze. Biznisi si su nam slično postavljeni, iste vrednosti negujemo, ulažemo dosta u kvalitet naših proizvoda, u ambalažu i razvoj.
Nedavno smo otvorili objekat na Vračaru, u Baba Višnjinoj 26, u kojem su zajedno Mandarina i Dechkotzar. O ovoj ideji razmišljamo niz godina i srećni smo da smo uspeli da je realizujemo.
Šta te inspiriše da napreduješ u poslu, kako održavaš svoju radoznalost i kreativnost?
Kada volite ono što radite, ne prestajete da istražujete i stalno ste u potrazi za motivacijom. Sebi zadajete nove ciljeve i izazove. Ne prođe dan, a da ne razmišljam o tome šta je sledeće, šta može i kako da se unapredi, šta novo pokrenuti… Zabavan je to proces i u njemu u potpunosti uživam. Nema nikad spavanja, stagnacija je najveći neprijatelj svakog biznisa.
Imaš li svoj omiljeni kolač iz Mandarine, neki kojem se uvek vraćaš, bez obzira na nove recepte i poslastice?
Mango i lajm sorbe – uvek! Mille feuille, kroasan sa svežim voćem i vanila kremom, Samba tart – sada trenutno nije na meniju u originalnoj recepturi, malo smo se zaigrali i od njega je nasto Pumba tart – bitno mi je samo da su marakuja, čokolada i krckavi tart u zagrljaju.
Koji savet bi dala onima koji žele da se upuste u samostalnu preduzetničku avanturu?
Da slušaju i veruju u sebe, svoju ideju i znanje, da saslušaju i druge, ali da ih tuđi neuspesi ne sputavaju da ostvare svoj san. Da se prepuste, da zagrizu, da rade vredno i ne odustaju čak i kad je najteže. A biće teško, nekad i previše, ali ono što ih čeka kao rezultat kada uspeh stigne, najlepši je osećaj.
Šta te čini srećnom?
Vreme koje provodim sa Nikolom i decom, sa porodicom generalno. Srećna sam dok gledam decu kako rastu i menjaju se. Planina, more, boravak u prirodi, druženje sa dragim ljudima takođe me ispunjavaju. Volim da sam okružena prijateljima, nikad ne putujem sama, volim osmehe i zagrljaje.
Fotografije: wannabemedia.rs
Jovana Pantić
