Intervju: Od haosa do reda uz savete Marije Krsmanović
Upoznajte Mariju Krsmanović, edukatorku i motivatorku, koja kako kaže nije sa svesnog mesta birala ovu poziciju, već joj se ona sama tokom života nametnula. Marija pruža podršku ljudima kako bi se oslobodili svih viškova i svoj život u svakom smislu doveli iz haosa u red – a to čini počevši od ormara. U nastavku saznajte više o njenim jedinstvenim edukatorskim programima, kako da naučite da kažete “ne”, kako da postanete svesniji sebe, porušite pravila koja niste sami postavili, kao i kojom se mantrom Marija vodi u životu.
Po struci si dizajner enterijera. Kako si se odlučila da postaneš edukator i transformišeš živote ljudi svojim programima?
Moram biti iskrena – nisam želela postati edukator, ta pozicija se sama nametala čitav moj život. Mogla bih slobodno reći da to nije bila odluka sa svesnog mesta – ja želim biti edukator, trener i motivator, činim sve kako bih to i postala.
U toku svog života, tragala sam za različitim odgovorima kako bih olakšala sebi teskobu, patnju i bol. Dok sam išla ka tome da ostvarim lične potrebe i želje, dođem do različitih rešenja, poziv edukator me je na svakom koraku stizao, pratio.
Kada sam nakon studija počela da se bavim pitanjem svoje profesije, došla je ideja šta želim, šta hoću da radim. Od ideje je nastala metoda. Deleći sa drugima ličnu filozofiju i znanja, ispostavilo se da sam prirodno dobila ono što mi pripada – poziciju edukatora, trenera i motivatora.
Dakle, slobodno mogu reći, to nije bila odluka. Moj poziv je pronašao mene dok sam tragala za različitim odgovorima i gradila život po svojoj meri. Danas znam da me je tok života vodio u tom smeru, dok sam se uporno trudila, želela i tražila za sebe nešto sasvim drugo. Moj poziv je pronašao mene, to je nešto kao igra sudbine. Nisam odlučila, prihvatila sam to što je život stavio ispred mene.
Šta je tvoja životna i karijerna misija?
Da pružim ljudima podršku kako bi se oslobodili svih viškova, da srede haos i život dovedu u red – kako bi ostvarili neopterećen, autentičan način života u skladu sa sobom i drugima. Život u kojem vladaju razumevanje, red, ljubav, sloboda, jednostavnost i lakoća. Radim i činim sve kako bi svaki pojedinac ostvario radost. Zato što verujem da biti srećan može svako, zato što osećam – svetu su potrebni srećni ljudi.
Šta je prvi korak ka "sređivanju" svog kako spoljašnjeg, tako i unutrašnjeg sveta?
Sve počinje sređivanjem ormana. Smatram da je orman polazna tačka. Kroz proces sređivanja ormana, zapravo, kontaktiramo sa sobom na jednom dubokom nivou. Kroz taj kontakt, zamršeno klupko života počinje da se odmotava. Dakle, prvi korak je otvoriti vrata svog ormana, pokloniti mu se, odati počast i početi sređivanje stvari u njemu. Nakon toga, neočekivano počne da se otvara, oslobađa i rešava sve drugo.
Koji savet daješ nekome kada primetiš da nije spreman za "generalno čišćenje"?
Kada neko nije spreman za početak, savetujem da ne počinje, naročito ne na silu, jer na silu može jedino da se napravi šteta. Uvek savetujem da se sačeka trenutak spremnosti. Kažem – ako ne osećaš spremnost da započeto završiš, molim te, ne počinji.
U situacijama kada primetim i osetim da osoba želi, ali nije spremna, savetujem da se polako pripremi za generalno čišćenje, jer dobra priprema je pola posla, pola puta do cilja. Kada neko prepozna da bi trebalo uraditi akciju “generalke”, a za nju ne oseća spremnost, snagu, ni volju, jedino što u tom trenutku može i što bi bilo pametno, jeste da polako i malo pomalo, počne da se priprema za početak akcije. Ponavljam i ponavljaću – dobra priprema je prvi i najvažniji korak svake akcije.
Kaži nam nešto više o programu "Od nereda do reda" - kako si došla na njegovu ideju i koja je misija ovog programa?
Kao i svaka ideja i moja je došla nakon određenog perioda razmišljanja kako da na najjednostavniji način približim ljudima svoju metodu i filozofiju, koja je sveobuhvatna i složena. Tražeći rešenja, prepoznala sam da je najbolje da ceo koncept razložim u segmente, odnosno zasebne celine. Tako je nastao glavni i osnovni MK program “Od nereda do reda”. Za njim su, potom, došli i drugi programi koji se na njega nadovezuju.
“Sredi reorganizuj redefiniši orman i lični stil.”
“Kupuj pametno.”
“Manje je više.”
“Od nereda do reda” je početak i baza ka oslobađanju od suvišnog sadržaja, u prostoru ormana, doma, tela i života. Njegova misija je da podrži i podstakne, kako bi moja lična mislija živela svoju svrhu.
Sve svoje programe sam kreirala tako da sva svoja znanja i veštine prenosim na druge – na najlakši, najjednostavniji način.
Jedan svoj tekst posvetila si ljudima koji još uvek nisu naučili da kažu "ne". Kako da se izborimo sa osećajem krivice koji nastaje kada nekom kažemo "ne"?
Zaista, to je velika tema. Koren problema nastaje na samom početku razvoja većine. Još dok smo mali – izgovoriti “ne” ili “neću” uglavnom je zabranjeno i tretira se kao nešto ružno.
Ako uzmemo u obzir da smo učeni kako su “ne” i “neću” ružne reči, onda je sasvim prirodno da ćemo kada odrastemo imati teskobu da jasno sa mirnog mesta izgovaramo – ne, ja to neću. Pomisao da odbijemo je neprijatna, podjednako kao i pomisao da nas neko odbije.
Kako bi se izborili sa neprijatnim osećajem ili krivicom, neophodno je da damo sebi pravo i slobodu da izgovaramo – ne, neću to… Prihvatiti i osloboditi sebe, jer “ne” nije ružna reč.
“Ne” je granica između onog na šta biramo da pristanemo i onog na šta ne želimo i nećemo da pristanemo. Dakle, “ne” nije ružna reč, “neću” je reč za granicu i meru, nije uvredljiva, a nije ni ružna reč.
Dobar način da se osobe koje osećaju nelagodu i teskobu oslobode bilo da odbijaju ili su odbijeni, jeste da vežbaju izgovor, “ne” i “neću” svakog dana pomalo. Prvo od onih minimalnih, naizgled, banalnih negodovanja – ne, hvala, neću sad da jedem kolač; neću kafu, hvala; neću u grad večeras. Zašto? Zato što neću i tačka.
Na tim mikro primerima se vežba, uči, priprema i oslobađa za svako sledeće, malo ili veliko – “ne”, “neću”. Dakle, moj savet je primena, jer bez primene nema ni svesne promene.
Da li je po tvom mišljenju "ne" izgovor ili odgovor?
Za mene je NE jasan pokazatelj i graničnik. NE nije izgovor, već jednostavan, tačan i precizan odgovor.
Svaka promena počinje od nas samih. Koji je tvoj savet koji nam može pomoći da postanemo svesniji sebe?
Biti svestan sebe znači upoznati sebe, zbližiti se sa sobom, ostvariti iskren podržavajući kontakt sa sobom. U tom, kao i u svakom drugom odnosu, važno je postavljati pitanja i tražiti odgovore. Da bi bilo ko imao motiv da se dugoročno bavi sobom, kako bi osvestio, prepoznao i upoznao sebe, neophodno je da ga nešto u životu žulja. Potrebno je da osoba prepozna da ima problem ili način ponašanja koji remeti svakodnevicu ili odnos kako sa sobom, tako i sa drugima.
Uvek savetujem, onaj ko želi postati svestan sebe, mora početi da se druži sa sobom. Sastanak sa sobom kao i psihoterapija su uvek dobar početak. Pomažu da upoznamo sebe, ostvarimo bliskost, a zatim i da prihvatimo sebe, sa svim vrlinama i manama.
Smatraš da pravila ne postoje i da stereotipe treba porušiti. Koje "pravilo" si prvo porušila, kako bi izgradila novo po svojoj meri?
Imam tri pravila po kojima živim život po svojoj meri. Zapravo, cela moja filozofija počiva na njima. Ono što sam na svom putu rasta i razvoja morala prvo da srušim – to je stereotip “drugi znaju bolje od mene šta je najbolje za mene” (ma ko da su ti drugi, društvo, roditelji, profesori, prijatelji). Kada sam taj stereotip srušila i prihvatila da zaista niko ne zna bolje od mene, šta je najbolje za mene. Počela sam u slobodi da krojim život po svojoj meri. Samo ja znam i osećam šta je kad za mene najbolje.
Moja tri pravila kojih se držim u životu i radu su:
- Ništa nije teško sve je prihvatanje.
- Ne postoje pravila, postoje samo rešenja.
- Uvek, zauvek i u svemu, manje je više.
Šta podrazumeva tvoj program "Rad 1 na 1" i kome ga preporučuješ?
Individualni program zavisi od potrebe klijenta, zavisi šta osoba prepoznaje kao glavnu temu kojom je spremna da se bavi. Pre nego započnem saradnju sa nekim, uvek prvo imam intervju sa osobom, da čujem problem, slabo mesto, potrebe i želje. Dajem i klijentu i sebi šansu da se upoznamo, osetimo i prepoznamo možemo li ostvariti saradnju ili ne.
Kada ustanovimo kojom temom se bavimo, višak stvari u ormanu i domu, pronalazak svog autentičnog stila, veština pametne kupovine ili se bavimo uvođenjem sebe i života u red.
Kada to ustanovimo, usaglasimo se da možemo raditi zajedno, tek onda pravim koncept, način i dinamiku rada koji u potpunosti odgovara toj personi.
Rad 1na1 je za osobe koje žele moju punu posvećenost, imaju potrebu da sve bude prilagođeno njima i njihovim temama, ne žele da rade i prilagođavaju se tempu i dinamici rada grupe.
Još jedan program na kojem radiš je "Manje je više". Šta je prioritet ovog programa?
Prioritetna tema ovog programa, obuzdati se i savladati sebe. Kako prestati zatrpavati život i životni prostor nepotrebnim sadržajem. Kroz vreme i vežbe otkriti kako se u uživotu sa manje ima i ostvaruje više. Osloboditi se viškova kako bi se za sve i u svemu pronašla prava mera. Osetiti, prepoznati i stati na mesto na kojem vlada osećaj za meru i dovoljno.
To je mentorski program koji traje devet meseci i prioritetno uvodi kako grupu – tako i svakog pojedinca u njoj, na put promene i oslobađanja od svih viškova sa ciljem da se ostvari i postigne lakoća i rasterećenje na svakom polju i u svakom segmentu života. Mogu reći da ovaj program lagano uvodi u svet minimalizma.
Pomažeš ljudima da se oslobode haosa viškova, srede orman i redefinišu stil. Kako da biramo odeću pametnije, od čega da krenemo?
Uvek počinjemo od pitanja – ko sam ja, koje su moje potrebe?
Kada prepoznamo i shvatimo ko smo, kakav je naš karakter, način i stil života, tada počnemo da kupujemo i biramo prema sebi i po svojoj meri. Tek tada se može prestati obraćati pažnja na trendove i ono sve što se sa svih strana nameće. Kada spoznamo šta nam pripada, tada automatski prestajemo da lutamo i bespotrebno trošimo novac na stvari koje će biti ostavljene, zaboravljene i neiskorišćene. Cilj je kupiti da bi se koristilo, nije cilj puko trošenje novca.
Prilikom svake kupovine uvek se pitamo – za šta kupujem; sa čime ću iz ormana novu stvar da kombinujem?
Kojim sve promenama možemo da doprinesemo ekološki osvešćenim životom?
Život je jednostavan. Konzumerizam nas je naveo i doveo do toga da se sve iskomplikovalo i zamrsilo. Ekološki osvešćenim načinom života, osoba, zapravo, u svoj život vraća jednostavnost i balans sa prirodom i prirodnim tokom života. Takvim načinom života direktno se utiče na smanjenje otpada. Potom i na smanjenje potrošnje u svakom smislu.
Kojom mantrom se vodiš u svom životu?
Koristi, upotrebi ono što imaš i sa čim trenutno raspolažeš.
Otkrij nam, da li pripremaš novi program i šta će se naći u njegovom fokusu?
Fokus svakog MK programa je na oslobađanju od suvišnog sadržaja u svakom smislu. Svaki program je osmišljen tako da osobu oslobodi od viškova, kako bi se nered preoblikovao u red, a život postao lakši, rasterećeniji i radosniji, a osoba došla na mesto lične autentičnosti.
Plan mi je da u maju započnem jedan program koji će se održavati uživo za malu grupu žena i jedan onlajn dugoročan program koji je nešto novo i drugačije. Volim promene i zato često kreiram programe koji imaju isti cilj, a drugačije pakovanje.
Sve informacije o programima objaviću uskoro na svom Instagram profilu, newsletteru i na sajtu.
Fotografije: wannabemedia.rs
Jovana Pantić
