Intervju: Nevena Veselinović – stručnjak za celovitu biljnu ishranu u medicinske svrhe
Upoznajte Nevenu Veselinović, stručnjaka za celovitu biljnu ishranu u medicinske svrhe, koja se već blizu jedne decenije hrani veganski, ujedno ukazujući na sve benefite koje ovakva ishrana ima po ljudski rod. Nevena tvrdi da se o vegantsvu prvo treba dobro informisati, jer, kako kaže, konzumacija samo hleba i krompira, bez hrane bogate antioksidansima, može bespotrebno da ugrozi zdravlje, umesto da ga, kao i stanje duha, značajno unapredi. Nevena nam je govorila o razlici između veganstva i vegetarijanstva, o predrasudama koje veganstvo prate, i da li veganska ishrana u potpunosti pokriva sve potrebe organizma.
Šta je ono što te je motivisalo da izbaciš životinjske proizvode iz ishrane?
Ta promena se kod mene desila praktično preko noći, imajući u vidu to da sam pre toga 10 godina konzumirala mahom makribiotičku ishranu, bez životinjskog mesa, ali sa ribom i povremeno mlečnim proizvodima. Sa takvim iskustvom, i svesna činjenica šta u organizmu čine mlečni proizvodi, ali i riba koja je nažalost puna teških metala, jednostavno sam donela odluku da se i njih odreknem, iako sam taj ukus volela. Tek kao vegan sam se osvestila etički i ekološki, i shvatila i taj, najvažniji segment.
Koliko dugo si i sama na veganskoj ishani?
Otprilike devet godina.
Možeš li, za one koje ne znaju, da nam objasniš razliku između veganstva i vegetarijanstva?
Veganstvo nije samo konzumacija biljne ishrane. Veganstvom se smatra nenasilni princip života, humani pristup proizvodnji, bez izrabljivanja ljudi i mučenja životinja, zatim korišćenje kozmetike za negu ili šminke koja u sebi ne sadrži namirnice životinjskog porekla ili nije brutalno testirana na životinjama. Mada je brutalno pored reči testirana u ovom slučaju pleonazam, jer su nažalost sva ta testiranja na životinjama prilično užasavajuća i za spomenuti, a kamoli za videti. Kada je sama ishrana u pitanju, vegani ne konzumiraju ništa životinjskog porekla. Oni su 100% biljojedi. No, pogrešno je interpretirano da je sva biljna hrana i zdrava. Postoji i junk vegan food, kao i veganska hrana koja se i prodaje pod etiketom “zdravo”, a da to, zapravo, uopšte nije. Vegetarijanci se pored biljnih namirnica hrane i jajima i mlečnim proizvodima, i u zavisnosti od toga da li su opredeljeni za obe ili za samo jednu od te dve grupe namirnica – mogu da se dele na ovo (jaja) i lakto vegetarijance. Za sebe volim jednostavno da kažem da sam biljojed. (smeh)
Da li misliš da je bolje da se odjednom pređe na vegansku hranu, ili misliš da je bolji postepeni prelazak i zašto?
Najbolje je raditi po sopstvenom osećaju, na način koji će osobi pružiti najviše prostora da se prilagodi. Prvo se treba dobro informisati, jer konzumacija samo hleba i krompira, bez hrane bogate antioksidansima može nepotrebno da ugrozi zdravlje, umesto da ga, kao i stanje duha (raspoloženje), značajno unapredi.
Šta bi volela da je tebi neko rekao onda kada si tek izabrala veganstvo?
Bila sam već vrlo upućena kada sam postajala vegan, ali ono što bih rekla ljudima koji počinju, jeste da jedu obilje zeleniša, posebno tamnog lisnatog, kao i klice i mikrobilje. Potom, dva litra vode dnevno, svaki dan nezaslađenu limunadu i da ne piju industrijske sokove, da smanje ili potpuno izbace so (palim onu prirodnu iz celera crnog luka) da ne jedu pšenicu ma koliko bila integralna. Da doručak baziraju na voću i zelenišu bez orašastih plodova i drugih masti kao i soli u prepodnevnim časovima. I posebno – da zauvek izbace kafu i sve kofeinske napitke. Da se ne plaše voća, ali da, ako ga konzumiraju, pretežno to budu jabuke koje u sebi imaju najsnažnije antioksidante na svetu, bobičasto voće, posebno divlje borovnice, naravno – mogu i banane bez preterivanja, a da ma koliko zdravije slatkiše poput onih sa urmama, orašastim plodovima i kokos puterom, konzumiraju vrlo kontrolisano. Ne više od dva puta nedeljno ili ređe i to pomalo. Dakle, bez preterivanja.
Koje su najčešće predrasude sa kojima se susrećeš kao vegan?
Najčešće su to da se na veganskoj ishrani jede samo trava, i da nema dovoljno proteina. Biljna ishrana je prebogata najkorisnijim proteinima, gvožđem, kalcijumom, pa čak i teško izolovanim cinkom, dakle mineralima, vitaminima, enzimima, probioticima i prebioticima, koji za razliku od onih kapsuliranih i tabletiranih iz rafova drogerija stižu do ileuma – zadnjeg dela tankog creva – što je i najvažnije. Najveće predrasude se javljaju zvog neznanja – dakle nepoznavanja, a baratanja činjenicama i progrešne interpretacije. Kada pojedinci preporučuju meso, zapravo, misle na protein, kojeg je, kako rekoh, veganska ishrana prebogata.
Da li veganska ishrana u potpunosti pokriva sve potrebe organizma? Odnosno, da li je veganima potrebna suplementacija ili ne?
Ako se bazira na raznovrsnim namirnicama, sa obiljem zeleniša, klica, mikrobilja, pretežno baznih žitarica kao što je proso, zatim pseudožitarica kao što su kinoa i heljda, i lako svarljivim mahunarkama bez mnogo kuhinjske soli, radikalnih masti i rafinisanih šećera, onda da. Ne samo da pokriva potrebe organizma, već doprinosi njegovom isceljenju. Bubrežnim bolesnicima se ne preporučuju animalni proteini, dok im biljni proteini pomažu u rešavanju bubrežne insuficijencije. Pojedine biljne namirnice imaju više proteina i gvožđa od konjskog mesa koje se u tom smislu smatra superiornim.
U pogledu suplementacije – ukoliko se zaista konzumira sve kako sam u prethodnim rečenicama navela, plus ukoliko je sva ta biljna hrana iz zdravog zemljišta, pa se tako sveže ubrana iz zdravog zemljišta samo očisti rukom, pa se tako unese i neophodan b12, i iz klica mungo pasulja neophodan cink, i ako se ne konzumira kafa koja sve te minerale i vitamine spere iz organizma i potpuno dehidrira ćelije, onda nije potrebno suplementirati. Međutim, u savremenim uslovima života i pod ovakvim tempom, sa ovakvim tretiranjem zemljišta ma koliko organske namirnice birali, smatram da treba uzimati određene dodatke ishrani iliti supmemetirati.
Nisam pristalica kapsula, osim u iznimnim okolnostima i to onih na biljnoj bazi i samo kod određenih proizvoda sa ekstraktom silimarina za čišćenje jetre. Pristalica sam potpuno prirodnih dodataka ishrani, koji su ekstrahovani iz najlekovitijih delova biljaka i sušeni na niskim temperaturama kako bi se sačuvali živi enzimi, zatim samleveni u prah. Moji klijenti vrlo precizno znanju koje i zašto baš te dodatke ishrani preporučujem. Mnogi od tih dodataka ishrani su vrlo moćni adaptigeni, lekoviti delovi biljaka, prahovi medicinskih gljiva i drugi koji se hiljadama godina koriste u narodnoj medicini, koja pod imenom alternativna, kvantna, homeopatska – postaje deo neizostavne, jedne jedine holističke medicine, koja se bavi uzrokom, a ne posledicom određenog problema.
Da li je veganstvo preporučljivo za trudnice i na šta buduće mame treba da obrate pažnju kada je ishrana u pitanju?
Mnogo mojih klijentkinja su i trudnice i doilje, mnoge već drugorotke. Naravno, svaka svojim izborom i bez ikakvog mog insistiranja ili urgiranja. Zdrava pravilna veganska ishrana nije zamena za superiornu ishranu, već u svakom smislu superiornija od svake druge. Samo je pitanje afiniteta osobe. To je već lični odabir – spoznaja, svest.
Pokrenula si profil pod nazivom @veganluk, možeš li nam reći koja je misija ovog profila i sa kojom je idejom nastao?
Pokrenula sam ga sa idejom podizanja svesti o kvalitetu i prednostima biljne ishrane, a pre svega sa jakom svešću da kroz njega dajem svoj doprinos služenju ljudima.
To je pionirski poduhvat koji je podrazumevao mnoge TV formate, gostovanja i deljenje recepata, saveta i preporuka na temu biljne ishrane. Tom profilu je prethodio ketering, a zatim i moj vegan bar koji sam otvorila naknadno kao vrstu izloga svega onoga o čemu govorim i o čemu podučavam.
Da li je veganska ishrana bolji izbor kada govorimo o ekološkom aspektu i zašto?
Mnogostruko. Prvenstveno, mesna industrija je u 5 najvećih zagađivača na svetu zbog metana koji krave ispuštaju. Drugo, hrane ima za preko 20 milijardi ljudi, nas je 8, a deca gladuju i 30% planete umire u siromaštvu od gladi. Zašto? Jer se većina biljnih kultura koje se uzgajaju koriste za ishranu životinja kojima se hrane ljudi. Ta hrana se hibridizuje na vrlo nezdrav način, tretira se hemijskim đubrivom koje potpuno osiromašuje zemlju i s obzirom na prskanja iz vazduha, zagađuje isti. Zbog te hemije masovno odumiru i insekti, a samim tim i ptice i pčele. Resurs koji se nemilice troši i uništava, a koga zaista nedostaje je voda. Potrošnja vode za proizvodnju samo jednog mesnog obroka je ogromna, ako se uzme u obzir procenat potrošnje od pranja štala i pojenja goveda do tanjira. Planeta će kao i uvek opstati, ali ljudski rod mora da doživi ozbiljan preporod. Kako mi svi pojedinačno, tako i globalno.
Kod mnogih vegana su etička pitanja bila okidač kada je u pitanju prelazak na ishranu bez životinjskog proizvoda. Šta nam preporučuješ od dokumentarnih filmova, knjiga ili podkasta - kako bismo se edukovali o benefitima veganstva?
Obavezno dokumentarni film Seaspiracy, zatim The Game Changers, Cowspiracy.
Da li smatraš da je jedina moguća budućnost koja nas čeka, zapravo, zelena budućnost?
Drugu nemamo.
Fotografije: wannabemedia.rs
Jovana Pantić
