Investirajte – u sebe
Nekoliko godina unazad gledajući svoje segmente života i šta je to što čemu sam, pored posla i privatnih obaveza, najviše posvećivala vremena, došla sam do zaključka da je to bilo učenje, odnosno, edukovanje. Imajući u vidu moje zrele godine, postavlja se pitanje – ima li kraja tom učenju? Na ovo pitanje me je podstakao i razgovor sa mamom kad sam joj nekoliko meseci unazad na njena pitanja subotom ujutru: „Gde si?“, odgovarala: „Evo me na SAM Akademiji“, na šta je ona odgovorila: „U tim godinama, a stalno nešto učiš“.
U svetu kad se na društvenim mrežama promoviše da vam ne treba škola i fakultet i da je dovoljan YouTube za edukaciju, kao i u svetu upitno stečenih diploma, možda i nije popularno da se priča o stvarnom pohađanju različitih kurseva, mastera, predavanja, MBA i drugih studija. Ali koliko god to bilo nepopularno, duboko smatram da je potrebno i da se priča i da se mladi i oni stariji usmeravaju, kako se to danas kaže, ka celoživotnom učenju, bilo da je ono formalnog ili neformalnog tipa.
Imati dostupnu edukaciju je privilegija modernog sveta i treba da se ponekad podsetimo na to. Nedavno sam boravila u Keniji, i veoma me je duboko potresao natpis u jednoj osnovnoj školi gde je pisalo: No mutilation, just education (u grubom prevodu: bez sakaćenja, samo obrazovanje). Ovako ekstremno i snažno ilustrovanje kroz šta deca i mladi prolaze u pojedinim zemljama, a samo žele da se obrazuju i normalno žive, trebalo bi da bude podsetnik svima nama, da kada već imamo priliku, steknemo, prigrlimo što više znanja. Mislim da je posebno važno da mlade žene imaju priliku i da završe fakultet, kao i da nastave da idu na dodatne edukacije i usavršavanja, i da na taj način sebi obezbede ne samo širinu u shvatanjima i pogledima, već posledično i bolje zaposlenje, bolji životni standard i finansijsku samostalnost.
Ali, zašto i dalje sticanje novih znanja i novih veština?
Radimo u okruženju digitalne transformacije, Web 3, 4. industrijske revolucije…kolege su nam pripadnici milenijalaca, Y, Z generacije i koje god slovo ide posle. Nose sa sobom nove veštine i znanja i da bismo i sa njima mogli lako da radimo, komuniciramo i da ih razumemo, ali i da bismo im bili atraktivni i poželjni poslodavci, moramo pratiti promene kako u tehnologijama, tako i u komunikacijama. Recimo, za pripadnike X generacije zonu komfora u radu nudi Windows i MS okruženje i društvene mreže poput Instagrama, Twittera, LinkedIna…ali da li smo spremni da svoje oglase za posao komuniciramo putem TikToka ili da prezentaciju za nove zaposlene radimo u Prezzi ili Canvi? Da li možemo sa njima da pričamo o ulaganju u bitkoine, o metauniversu, i šta donosi Web 3?
„Lepota u učenju je što vam znanje ne može niko oduzeti“, rekao je B. B. King, a još lepše je što to znanje možete podeliti sa drugima. Na svoju veliku radost, okružena sam ljudima koji, bez obzira na svoje godine, uporno tragaju za novim saznanjima, dodatno se edukuju, stiču nove veštine. Pre svega zbog sebe, jer tako proširuju svoje vidike i načine razmišljanja, ali i zbog toga što se nikada ne zna šta donosi budućnost i šta će nam od znanja biti potrebno sutra. Iz toga razloga je i Srpska asocijacija menadžera pokrenula svoju leadership SAM akademiju – da spoji one koju poseduju veliko znanje i iskustvo i one koje žele da to znanje prošire. I sa ovim se vraćam na početak ovog teksta – uključujući i moje kolege i mene, nikome nije bilo teško da svake druge subote ujutru, mesecima unazad, sedne u „učionicu“ i sluša iskusne menadžere i preduzetnike koji pričaju svoja iskustva iz menadžmenta i preduzetništva, korporacija i porodičnih kompanija, tradicionalnih i novih industrija, koje najavljuju nove trendove i ukazuju na šta treba da usmerimo pažnju ako želimo da poslujemo u savremenom svetu.
Tako da da, učenje jeste ulaganje, investicija i u novcu i u vremenu, i u energiji. To je jednostavno investicija u sebe, a kao što je rekao još Bendžamin Frenklin: „Ulaganje u sebe je investicija koja plaća najbolju kamatu“.
Pročitajte i ovo: May the mentor be with you – zašto je važno da budemo dobri uzori i mentori?
Naslovna fotografija: unsplash.com
Jelena Bulatović je izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera i članica Upravnog odbora 3 Banke. Uživa u svom poslu jer joj donosi mnoga poznanstva, kako sa uspešnim i ostvarenim poslovnim ljudima, tako i sa mladim ljudima na početku karijere kojima je potrebna podrška i pomoć. Da se ne bavi ovim poslom, verovatno bi pokušala karijeru u diplomatiji. Moto: Lead by example!
