Životno iskustvo – koliko ste se promenili u poslednjih 10, 20, 30 godina?
Znate ono da „stari pas ne može da nauči nove trikove“? Pa, to možda važi za pse, ali ljudi uče, razvijaju se i menjaju dok su živi – ako to žele. Čak i kada ne želite, život vam nameće promene kojima morate da se prilagođavate, ma koliko nevoljno. Biti čovek, znači menjati se – rasti, sazrevati, stariti. Biti mudar, znači biti svestan promena, integrisati svoje iskustvo i zadržati otvoren um za nova iskustva – ono što znamo, ne treba da ograničava ono što tek možemo da saznamo. A najvažnije saznanje je da nikada nećemo saznati dovoljno i da uvek možemo nešto novo da otkrijemo, shvatimo i povežemo, koristeći svoje ukupno iskustvo, zajedno sa novim saznanjima koja stičemo. Integritet se sa godinama povećava i osnažuje, jer ono što se dešava sada, prožima ono što je bilo i što smo naučili – naše spoznaje se mogu promeniti retroaktivno, pojedine stvari iz prošlosti možemo razumeti tek kada ih, prošivene koncem iskustva, spojimo sa onim što upravo doživljavamo i saznajemo.
Da li ste danas ista ona osoba od pre jedne decenije? Ili dve? Ili tri? Koliko je ta osoba iz prošlosti udaljena od vas i šta vas povezuje? Koliko ste se promenili? Sigurno više niste onakvi kakvi ste bili sa 30, pa čak ni sa 40. I sigurno se ponekad, pred životnim otkrićima i usred emocija i senzacija, osećate kao da imate 20.
Život je stalno svež i nov, a kada ga proživljavamo intenzitetom prisustva u sadašnjem trenutku – i mi ostajemo sveži, iako odavno više nismo novi u tome. Ako smo se razvijali težeći mudrosti, iskustvo prati starenje na način samopokretanja, samoobnavljanja, širenja perspektive, tolerancije, duha i misli, podizanja svesti i povećanja kapaciteta za ljubav i prihvatanje. Ako smo se menjali pod udarcima života kroz strah, brigu, borbu, preživljavanje – i dalje smo imali izbor. Da pod takvim iskustvima osnažimo najbolje delove sebe i da ipak dosegnemo mudrost, da postanemo elastični i protočni, ili da se sklupčamo iznutra (pokušavajući da izbegnemo udarce, trzajući se od straha na svaki gest koji život učini ka nama) da otvrdnemo, okorimo, otupimo i skupimo se mentalno, emocionalno i psihološki. U svakom trenutku svog života imali smo izbor, a imamo ga i sada – da se se razvijamo u pravcu očovečenja, ili da degradiramo u pravcu pasa, koji ne mogu da nauče nove trikove.
Kako upotrebljavate svoje iskustvo? Da pomerate svoje granice, ili da se ograničavate? Da li ste prihvatili odgovornost za svoje izbore? Da li radite ono što je dobro za vas, ne zato što u tome uživate, nego zato što znate da je to dobro i da vam je potrebno?
Pročitajte i ovo: Graciozno starenje – dok živite najbolju verziju sebe
Krećite se – jer morate
Redovna fizička aktivnost je jedna od najvažnijih stvari kojie možete učiniti za svoje zdravlje, sprečavajući ili odlažući mnoge zdravstvene tegobe, kojie mogu doći sa godinama. Osnažujete mišiće i održavate pokretljivost. Starenje nudi malo izbora, ako nameravate da ostanete uspravni, kao i da se savijete, popnete uz stepenice, čučnete. Samostalnost u kretanju, nakon nekoliko decenija života postaje glavni motiv za vežbanje i fizičku akivnost. Sa 30 i 40 želite da budete vitki i zategnuti, da lepo izgledate. Sa 50 shvatate da se prioriteti menjaju i da želite da vas manje bole leđa i da lakše ustajete posle dvočasovnog sedenja. Sa 60 i 70 želite da što duže održite pokretljivost i samostalnost, da idete do prodavnice, prošetate psa, istuširate se i operete kosu. Nije vas briga da li ste vitki i zgodni, ali ste ponosni što niste pogrbljeni, nespretni, glomazni, drhtavi. Sviđa vam se što još uvek možete da balansirate stojeći na jednoj nozi, dok navlačite unihop (helanke, farmerke, čizme), mada se ponekad ne osećate tako stabilno i radije sednete dok se obuvate i oblačite.
Ako ste ranije trčali atletskom stazom, može biti dosadno i frustrirajuće da njome samo (brzo) hodate. Ali, možda se možete zabaviti, otkrivajući neke nove sportske aktivnosti, kao što je kuglanje. Ili golf. Tai či, možda radije nego joga? Tibetanci, svakog jutra? Ima toliko toga što možete da radite lagano, ako niste ljuti na starenje i koristite murost svog iskustva da održite vitalnost svog tela i produžite svoje trajanje.
Iskustvo i razmišljanje
Ranije se mislilo da se broj moždanih ćelija (vijuga) smanjuje sa starenjem, a sada nauka tvrdi da se tokom celog života gradimo nove neuronske puteve, jer je mozak sposoban da stalno uči i širi neuronske mreže. To se zove neuroplastičnost i daje nam sposobnost da se nosimo sa mnogim izazovima. Danas se menja narativ o starenju i iskustvo se shvata kao otvorena kategorija, ne kao breme navika koje je teško promeniti, već kao kapacitet za razvoj. Najveća prednost starenja je sticanje mudrosti kroz životno iskustvo, koja daje veće samopouzdanje. A sa tim samopouzdanjem, možete ući u nove izazove i naučiti nove veštine. Um se kreće, upija, procesuira, povezuje, distancira, upređuje, nijansira i tumači informacije koje primate dok nešto učite – da koristite novi mobilni telefon, instalirate aplikacije i otkrijete na koji način vam mogu koristiti. Dok slušate predavanja na kursu iz preduzetništva. Učite da pišete projekat i savladavate savremenu poslovnu komunikaciju elektronskom poštom. Dok čitate i otkrivate nove i drugačije koncepte, razmišljajući o tome kakvo je iskustvo imao pisac, koliko je ugradio sebe u ono što je napisao i koliko je sebe izgrađivao dok je pisao.
Džejn Fonda je jednom rekla: „Ne postaješ mudar ako imaš veliko iskustvo, već kada duboko razmišljaš o iskustvima koja si imao.“
Pa, kakvo je vaše iskustvo sa sobom? Koliko ste više svoji danas, nego pre deset godina? Koliko ste svesniji i mudriji? I koliko ćete tek u tome napredovati, u sledećoj deceniji!
Pročitajte i ovo: Pronalaženje svrhe u srednjim godinama
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.