Ivana Peters: „Moja stvar” je tiho, ali odlučno vraćanje sebi
Posle karijere ispisane kroz različite epohe, imena i muzičke pravce, Ivana Peters danas stoji sama iza svake note i svake tišine koju stvara. Novi projekat „Moja stvar” nije samo album i koncertni koncept – to je lično pomirenje, sabiranje svih identiteta kroz koje je prošla i hrabro prihvatanje sopstvene istine. U razgovoru koji sledi govori o ranjivosti kao snazi, o prevarama koje činimo sebi, o glasu koji nosi tragove života i o ženi koja više nema potrebu da se ikome objašnjava – osim sebi.
Intervju: Ivana Peters
Posle svih faza vaše karijere, od benda, preko velikih hitova, do autorskog rada u pozadini, sada dolazi projekat „Moja stvar”. Šta za vas lično znači taj naziv? Da li je to konačno preuzimanje potpunog autorstva nad sopstvenom pričom ili možda tiho, ali odlučno vraćanje sebi?
„Moja stvar” je više od naziva albuma. To je jedno unutrašnje pomirenje. Godinama sam bila deo bendova, kolektiva, velikih priča - i sve su to važni delovi mene, ali ovo je trenutak kada stojim sama iza svake reči, svake note, svake tišine između. Nije to glasno preuzimanje autorstva, više je tiho, ali odlučno vraćanje sebi. Kao da sam sebi rekla: sada je vreme da kažeš ono što je samo tvoje.
Istovremeno, svi muzički pravci kroz koje sam prolazila – i kao izvođač i kao autor za druge - sada su deo koncerata koji takođe nose naziv „Moja stvar”. Na tim koncertima se igramo stilovima, presvlačimo pesme u nova ruha, istražujemo ih iz drugačijeg ugla. Sve što sam bila i radila sada je objedinjeno u jednu celinu.
Publika vas pamti kroz različite epohe i imena: Ivana Tap, Ivana iz „Negativa”, sada jednostavno – Ivana Peters. Koliko je kroz te faze bilo lične transformacije, a koliko profesionalne evolucije? Da li je bilo trenutaka kada ste osećali potrebu da iznova definišete ko ste kao umetnica i kao žena?
Bilo je mnogo lične transformacije. Mnogi se i ne sećaju da sam počela kao članica rep sastava „Who Is The Best”, da sam pevala ceo prvi album Dr Igija… Dakle, stilskih promena je bilo od samog početka. Profesionalno sam rasla kroz iskustvo, ali privatno sam učila ko sam kada se svetla ugase.
Bilo je trenutaka kada sam morala iznova da definišem sebe – ne samo kao umetnicu već i kao ženu. Kroz sve faze i pesme koje sam radila za druge uvek se provlačila ta emotivna, ženska crta. To je ono što me povezuje kroz sve epohe. Danas imam osećaj da sam spojila sve te verzije sebe.
„Moja stvar” zvuči kao intimna ispovest. Da li vam je danas lakše da budete ranjivi kroz muziku nego na početku karijere? Koliko je hrabrosti potrebno da se emocija podeli bez zadrške, bez filtera i bez kalkulacije?
U mojim tekstovima su oduvek postojale intimne emocije, često proživljene. Čak i kada tekst nisam pisala sama, radili su ga ljudi koji me duboko poznaju. „Moja stvar” je samo sve te priče spojila u jednu muzičku ispovest.
Danas mi je lakše da budem ranjiva jer manje kalkulišem. Na početku karijere postoji potreba da se dokažeš, da budeš jaka. Sada znam da je ranjivost snaga. Hrabrost da emociju podeliš bez filtera dolazi iz iskustva – iz svega što si preživeo i prihvatio.
Prvi singl „Prevara je bol” nosi snažan, gotovo dramatičan naslov. O kakvoj vrsti prevare govorite – onoj koju doživimo od drugih ili onoj koju činimo sami sebi da bismo preživeli? Kako je nastajala ta pesma i da li je bila katarzična za vas?
„Prevara je bol” govori i o prevari koju doživimo i o onoj koju činimo sami sebi – kada utišamo sopstvene emocije da bismo lakše prošli kroz neku životnu fazu. Kada pristajemo na manje nego što zaslužujemo. Tekst smo pisali Gordan Kopil i ja. On je moj blizak prijatelj i već smo sarađivali. Pesma je nastala iz dubokog unutrašnjeg dijaloga i za mene je bila katarzična. Kroz nju sam priznala sebi neke istine.
Vaš glas je godinama bio prepoznat kao jedan od najemotivnijih na sceni. Da li danas pevate drugačije – zrelije, smirenije, dublje? Kako se iskustvo života upisuje u glas?
Peva se drugačije kada iza sebe imaš život. Glas nosi tragove radosti, gubitaka, ljubavi i tišina. Danas pevam još emotivnije i dozvoljavam da me emocija ponese. Zato pesme često zvuče drugačije na svakom nastupu – nikada ne znam gde će me emocija odvesti. To zna da bude izazov za moj bend, ali imam sreću da su to sjajni muzičari koji umeju da me prate i oboje trenutak.
Novi projekat najavljuje zvučno putovanje kroz različite muzičke svetove, od sirovog roka do nežnih balada. Da li je to i simbol vašeg unutrašnjeg spektra, svih verzija vas koje su postojale i još uvek postoje?
U meni postoji i sirovost roka i nežnost balade. „Moja stvar” nije žanr, to je moj emotivni pejzaž. Sve verzije mene su tu – i glasna i tiha, i snažna i krhka – ali uvek iskrena.
Kada stvarate novu pesmu, od čega najčešće krećete – od melodije koja vas pronađe ili od rečenice koja vam ne da mira? Da li postoji trenutak u procesu kada znate da je pesma zaista „vaša stvar”?
Nekada sve počne od jedne rečenice koja mi ne da mira, a nekada od melodije koja se pojavi gotovo sama. Proces je intiman i spor. Postoji trenutak kada osetim da pesma više ne traži objašnjenje, kada je ogoljena i kada znam da sam rekla sve što sam želela. Tada znam da je to zaista moja stvar.
Vaše pesme često imaju snažan emotivni naboj koji publika prepoznaje kao sopstveni. Koliko vam znači ta vrsta povezanosti? Da li vam je važnije da vas razumeju ili da vas osete?
Važnije mi je da me osete nego da me razumeju. Razumevanje dolazi iz glave, ali osećaj ide pravo u srce. Kada mi neko kaže: „Kao da si pevala o meni”, tada znam da je pesma pronašla svoj put. Interpretacija je tu ključna – jer kroz nju publika oseti pesmu onako kako sam je ja doživela.
U vremenu kada se muzika konzumira brzo i fragmentisano, vi najavljujete album kao celinu. Koliko je danas izazovno ostati veran formi albuma i da li je to i svojevrsni stav prema brzini savremenog sveta?
Danas je izazovno objaviti album kao celinu jer živimo u vremenu brzine i kratke pažnje. Ali za mene je album priča sa tokom, usponima i tišinama. Specifičnost ovog projekta jeste što želimo da svaka pesma dobije svoj prostor. Osam novih pesama već izvodimo na koncertima, dok na digitalnim platformama izlaze jedna po jedna. Ako neko želi da čuje celu priču odjednom – mora da dođe na koncert. To je moj mali bunt protiv površnosti.
Vi ste umetnica sa dugim stažom, ali i dalje sa snažnom energijom. Šta vas danas pokreće? Da li je to potreba da se dokažete, da istražujete ili da ostavite lični trag?
Ne pokreće me potreba da se dokažem. Pokreće me ljubav prema muzici. Volim da pevam, da stvaram, da eksperimentišem. Istraživanje sopstvenih granica i želja da ostavim lični, a ne trendovski trag – to je ono što me danas nosi.
Kako izgleda vaš odnos prema sopstvenoj prošlosti, hitovima, fazama, javnoj percepciji? Da li vas ona opterećuje ili vam daje sigurnost?
Prošlost me ne opterećuje. Zahvalna sam joj. Hitovi i faze su deo mog puta. Oni su temelj, ali nisu plafon.
Ako biste morali da opišete „Moju stvar” ne samo kao muzički projekat već i kao životnu fazu, kakva je to žena danas?
„Moja stvar” je žena koja se ne izvinjava zbog svojih emocija. Koja zna da može biti i snažna i nežna. Koja bira istinu, čak i kada nije laka. Žena koja sebi dozvoljava da bude ono što jeste – bez potrebe da se ikome opravdava.
Za kraj, kada se svet utiša, kada nema publike, reflektora i aplauza – ko je Ivana Peters?
Kada se svet utiša, tada sam samo Ivana. Majka svom detetu i brižna prema svojim životinjama. Žena koja voli tišinu i jednostavne trenutke. Bez reflektora i aplauza. I upravo u toj tišini nastaju pesme. Tek kada se svet utiša – čuješ sebe.
Zanimaće vas: Alina Juhart: "Ljubav mora da bude jača od svih predrasuda"
Fotografije: Marija Aničić
Razgovarala: Ivana Filipović