Jednostavan recept za ostvarivanje snova

Decembar 2016.

“Našla sam način da se ne vratim u Srbiju…” Čitam poruku i neka nevidljiva ruka počinje da me stiska oko vrata… “Da se potpuno integrišem u njihovu kulturu i jezik…” Ne dišem… “Državljanstvo ili boravak na 10 godina…” Mrak mi je…

Dok se nama u kući Srbija odlivala iz mozgova smorenih svih pričama o lažnim i oproštenim aferama, tabloidinim i državnim udarima, podelama na nekakve i nikakve, dete nam postade odliveni mozak iz Srbije.

Krckamo već drugu godinu razdvojenog života. U početku sam bolovala, a onda pustila da bude samostalna žena. Sad brinem krišom, a ona blista. U mom stomaku sve vreme caruje spokoj zajedništva. Samo ponekad se zapitam jesmo li gubitnici što nismo uspeli da joj napravimo bolju Srbiju, ili smo dobitnici što smo bili pametni i hrabri da joj otvorimo vrata Zapada. 

Jul 2022.

“Dobila je državljanstvo. Ona još uvek ne zna, ali očekujte poziv uskoro.” Čitam poruku i zagledam fotografiju stranice francuskog Službenog lista poslatu kao prilog sa koje me detetovo ime gleda pravo u oči. I opet se ona ista nevidljiva ruka obavija oko mog vrata… Iz grla mi se odvaljuje jecaj olakšanja – ej, dete ostvarilo jedan od svojih snova! Ovog puta dišem duboko, znam da sam srećnica što sam imala priliku da učestvujem u tome.

Mantil: Fashion & Friends, Rolka: Mohito, Suknja: Lindex, Torba: N fashion

Osnovni sastojci

Recept za ostvarivanje snova je jednostavan. Slavimir Futro ima poster: radi, trudi se, ne seri. Ne bih mogla bolje da definišem osnovne sastojke za ovaj važan poduhvat.

Radi

Ovo smo valjda savladali još kad se pojavio vic o Piroćancu koji sanja o sedmici na lotou ali nije kupio tiket. Bez “tiketa” nema vajde koji god san da je u pitanju. Naši snovi ponekad izgledaju kao dečija maštarija ili, u prevodu na jezik odraslih, nešto sasvim iluzorno, glupavo, gotovo nepravilno odsanjano. A možda uopšte nisu, već se to samo naš um poigrava sa nama – prvo traži dokaze da je nešto moguće, pa tek onda počinje da radi na tome.

Prvi put sam poželela da napišem knjigu 2013. godine. Posle kratkog zamišljanja te divote, sopstvene misli me istuširaju ledenom vodom: to je neostvarivo, kad ćeš to, kako ćeš to, ko bi to uopšte čitao… Umesto knjige počnem da pišem food blog. Uz recepte sam pisala o svemu. To mi je pomoglo da izgradim naviku da pišem, da razradim stil pisanja i otkrijem svoj glas. Šest godina kasnije napišem knjigu za svega nekoliko meseci. Objavim je. Ispunim san.

Trudi se

Naš mozak je potpuno magično i još uvek misteriozno carstvo. Posle hiljade i hiljade testova na ljudima (ne na miševima), neuronaučnici su otkrili da deo mozga zadužen za snagu volje i generalno za volju za životom raste kada radimo one stvari koje nam se zapravo ne rade. Nije fora da radiš ko nenormalna, već da se redovno suočavaš i sa stvarima koje odlažeš ili izbegavaš, a koje se, gotovo po pravilu, nalaze na svakom putu do ostvarenja sna. Što više savladavaš ono što na prvi pogled deluje nesavladivo i teško, to je tvoj um snažniji.

Ne seri 

“Kukanje je kao loš zadah – lakše ga primetiš kod drugih nego kod sebe.” (Vil Bouven, autor knjge „A Complaint Free World“) Kad počneš da obraćaš pažnju, vidiš da svi mi kukamo. Neko više, neko manje i iz različitih razloga, ali kukamo. 

Ideja da je neko drugi kriv što im snovi čuče u zapećku nekima može da bude izuzetno privlačna. Takvima je zapravo mrsko da preuzmu odgovornost, jer biti odgovoran znači biti sposoban da odgovoriš na svoju situaciju. 

No, i nekukanje može da se nauči. Prvo savladaš izazov „21 uzastopni dan protiv kukanja“. Uz to povećaš količinu prethodnog sastojka.

Začini

Začini su kompleksni, potentni. U tim mrvama je često ono najvažnije – dinamika, emocije, sećanja.

Začin #1: sve vreme ostani dobar čovek

Lako je da budeš dobra kad ti sve ide kao podmazano. Ključno je pitanje kakva si kad su ti loši dani, kad si u ratu sa sobom ili drugima, kad nema ni motivacije ni progresa.

Začin #2: usput gledaj da ipak uživaš

Japanci imaju ikigai koncept, koji su zapadnjaci pogrešno protumačili kao idealnu kombinaciju strasti i materijalnog bogatstva, mesto u kom se susreću 4 stvari: ono što volimo, ono u čemu smo dobri, ono što svetu treba i ono što su ljudi spremni da plate. Ikigai je zapravo pronalaženje zadovoljstva u običnom životu kroz svakodnevna mikrouživanja.

Zamisli svet u kom svi znaju da uživaju u muzici ili slici, tišini ili smislenim razgovorima, ženi ili muškarcu, gutljaju ili zalogaju. U igri sa neizvesnošću umesto u jurenju finansijskih ciljeva. U stalnom učenju umesto u konstantnom dokazivanju. U haotičnom i nemirnom umesto u sistematičnom i zaglađenom. Oni koji ne znaju da uživaju u ovakvim stvarima, umeju da budu opasni za okolinu.

Rekoh da imam jednostavan recept. Kao i obično, ono što je jednostavno ne znači i da je lako.

Pročitajte i ovo: Ko sam ja da ti sudim

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Aleksandra Stefanović je lični poslovni trener koji inspiriše ljude da začine svoj liderski stil i razviju sopstveni recept za liderski uspeh. Kao konsultant pomaže organizacijama da postave smislene procese upravljanja ljudima koji obezbeđuju da se lideri i zaposleni međusobno bolje čuju, vide i razumeju. Prethodno je radila 25 godina u nekoliko regionalnih i internacionalnih korporacija, a u poslednjih 15 fokus joj je bio na strateškom razvoju zaposlenih.  Iskustvo na visokim menadžerskim pozicijama joj je omogućilo da „iz prve ruke“ nauči i razume izvore inspiracije, ali i izazove i bolne tačke liderstva. Zaljubljena je u muža, ćerku, psa i hranu. U porodici je zadužena za hedonizam.