Intervju: Jelena i Katarina, dame iza Instagram profila “Mamina spavalica”

Ritam bebinog spavanja određuje ritam vašeg života – a zdrav san je jedan od najvećih izazova za novopečene roditelje i njihove bebe. Na Instagram stranici Mamina spavalica možete pronaći mnogo korisnih saveta i dobiti odgovore na pitanja koja niste znali kome da postavite – Jelena i Katarina se bave edukacijom i savetovanjem roditelja na vrlo praktičan, jasan i prijatan način i imaju mnogo zahvalnih pratilaca, a mi smo u razgovoru sa njima postavili pojedina od najčešćih pitanja sa kojima se roditelji suočavaju.

Q

Pre svega, kako vas je lično iskustvo uputilo da se bavite problemom spavanja kod beba i šta je vama pomoglo da pronađete prave odgovore?

A

JiK: Sve o čemu pričamo i delimo na našem profilu – prošle smo i prolazimo i danas sa našom decom. I probleme sa spavanjem, tj. nespavanjem, i probleme sa todlerima i njihovim tantrumima… To su svi oni problemi koje muče sve roditelje danas. I nas dve smo provodile noći pitajući se gde grešimo i zašto naša deca ne spavaju. Odgovore smo tražile u stručnoj literaturi, istraživale, čitale, primenjivale u praksi. I shvatile kako bi bilo divno da to naše znanje podelimo sa drugim roditeljima i na taj način pomognemo, jer su sve to univerzalne istine o kojima treba da se priča kako bi roditelji bili manje zbunjeni. Nema mnogo domaće literature koja se bavi ovim temama, zato je ova naša priča i poprimila ovako veliku pažnju. Edukujemo se na polju spavanja i roditeljstva i dalje svakodnevno. I to ne znači da ne grešimo – grešimo i nas dve i grešićemo uvek. Deci nisu potrebni savršeni roditelji, niti postoji savršeni recept za roditeljstvo.

Q

U kom trenutku roditelji traže pomoć, šta je ono što ih najčešće dovede do vas?

A

JiK: Glavni fokus @mamina_spavalica IG profila je na problemima spavanja malih beba i starijih todlera. Uz pokoji osvrt i savet kako izaći na kraj sa upornim todlerima i njihovim tantrumima i problemom separacione ankcioznosti i odvajanja od mame. Roditelji nas kontaktiraju najviše u vezi pomoći oko uspostavljanja rasporeda dnevnih dremki, praćenja wake windows-a (perioda vremena tokom kog je beba budna između dva spavanja/dremki), kreiranja lepih rutina pred uspavljivanje, pronalaženja uzroka kratkih dremki preko dana i češćih budjenja tokom noći… Pitanja su razna i uvek postoji uzrok problema koji treba identifikovati.

Q

Kakav ritam spavanja ima novorođenče, šta je ono što roditelji mogu da očekuju kad dođu iz porodilišta?

A

JiK: Nas dve volimo da kažemo – očekujte neočekivano. I zaista je tako! Jer svaka beba je posebna i ne važe nikakva generalna pravila. Dolaskom bebe, svet se preokrene – ali na bolje. Mama treba da bude centar pažnje i da dobija punu podršku svog partnera. Jer bebi treba mirna i srećna mama – i samo tako će beba imati pravu istinsku povezanost sa mamom koja joj je u prvim mesecima najpotrebnija. Nema čarobnog štapića, nema bebe koja se ne budi i koja ne plače. I to je normalno. Beba je 9 meseci bila ušuškana kod mame i dolaskom na svet sve joj je novo, sve joj je nepoznato i potrebno joj je pružiti sigurnost i uliti poverenje u ovaj novi svet. Postoje stvari u vezi sa spavanjem na kojima se može raditi od prvog dana – i na taj način stvarati dobre navike spavanja i kvalitetnu osnovu za budući period.

Ali, najvažniji roditeljski savet u prvim danima (pa i prvim mesecima) po dolasku iz porodilišta je taj da roditelji treba što više da se maze sa svojom bebom, da beba što više spava na njima i oseti njihovu kožu i miris i čuje mamino srce koje joj je bila glavna muzika 9 meseci. I da ne brinu – njihova beba se neće navići na ruke, neće se razmaziti, to je nemoguće. Stvorićete samo pravu povezanost koja će doneti benefite za njen/njegov ceo život!

Mamina spavalica
Q

Da li postoji neko očekivano vreme za koje beba treba da uspostavi prirodni ritam spavanja i šta roditelji mogu da učine ako se to ne dešava?

A

JiK: Između 4-5 meseca broj dremki koje bebe imaju preko dana se polako stabilizuje i donekle je moguće predvideti ih. Tako da nas dve smatramo da je ovo idealan period da se beba počne učiti veštinama samostalnog uspavljivanja uz punu podršku svojih roditelja i svih drugih koji su uključeni u njeno odrastanje. Oko 4. meseca života, bebe prolaze kroz prvu, pravu regresiju sna (neke je osete manje, neke više) i to je idealno vreme da se počne sa promenama i uvođenjem dobrih navika spavanja. Bebe vole predvidivost i kada iste rutine pred svako uspavljivanje jasno ukazuju da dolazi vreme za spavanje – njihov otpor će iz dana u dan biti sve manji i manji.

Roditelji treba da postave realna očekivanja od svojih beba i da budu svesni jedne surove istine – mnoge bebe neće prespavati noć do prve godine života. Ali to ne znači da spavanje ne može da bude kvalitetno! Može mnogo toga da se učini da se bebino, a time i mamino i tatino spavanje poboljša i da generalno svi zajedno budu raspoloženiji i da bolje funkcionišu. Želimo posebno da naglasimo, da svi saveti i pristup koji nas dve zagovaramo kada je bebino spavanje u pitanju, podrazumeva prisustvo roditelja i oni nisu bazirani na toliko rasprostranjenoj, tj. kontroverznoj cry-it-out metodi.

Q

Postoji uverenje da dete treba da se od početka navikne na pozadinske šumove i svetlo, odnosno, da ne stvara naviku da spava u potpunoj tišini i mrklom mraku. Šta vi mislite o tome?

A

JiK: Pozadinski šumovi – da, svetlo tokom spavanja – ne! Stava smo da mrkli mrak i pozadinski zvuk, i to isključivo bela buka, zaista pospešuju spavanje beba. Mrak pomaže telu da se opusti i zaspi i podstiče prozvodnju melatonina, hormona spavanja. Zato toliko i insistiramo na zamračivanju sobe tokom trajanja dnevnih dremki, kao i tokom noći zbog jutarnjeg svetla. Mrak pomaže bebama da se isključe od istraživanja sveta oko sebe. I roditelji ne treba da brinu da će ovaj pristup dovesti do toga da beba zameni dan za noć. Neće, posle 12. nedelje života beba jako dobro zna kad je dan, a kad je noć i ako kasnije dođe do zamene, to je usled roditeljske greške, a ne zato što se beba zbunila.

A zašto bela buka? Zato što je to zvuk koji podseća na sve one šumove koje je beba slušala u maminom stomaku 9 meseci. Ujednačen zvuk, istog intenziteta, koji pomaže bebi da ima kvalitetan san. I uz to, neutrališe sve druge zvukove koji mogu dopreti do bebe i potencijalno ugroziti i prekinuti san. Prostor u kojem beba spava treba da bude u mrklom mraku uz zvuk bele buke (idealno). Ali to ne znači da sa bebinim spavanjem nastupa potpuna tišina i u ostatku kuće/stana, tj. potpuna zabrana pričanja – osim ako i mama ne odluči da dremne i odmori.

Q

Šta mislite o uspavljivanju „na rukama“ i o uverenju da bebu treba naučiti da se uspava sama, ležeći u krevecu?

A

JiK: Beba treba da se uči veštinama samouspavljivanja, ali ne u prvim danima života. Kao što smo nagovestile, po dolasku iz porodilišta bebi je najpotrebnija sigurnost i ljubav u ogromnoj količini! Tada beba treba da spava na mami, na tati, u rukama… Gde god njoj tada prija! Kad god je moguće bebu treba spustiti u krevetac budnu pre dremke, ali ako beba traži kontakt – isti joj treba i pružiti bez razmišljanja! Spuštanje u krevetac spominjemo ne iz razloga da se beba ne bi navikla na ruke (to je jedan mit u našem društvu koji želimo da opovrgnemo), nego prosto radi učenja veština samostalnog uspavljivanja koje će bebi samoj u budućem periodu mnogo značiti. Naime, posle 4. meseca, bebin mozak se menja i od tog trenutka njeno spavanje ima iste faze kao i kod odraslih (samo što su intervali drugačiji).

Od ovog uzrasta, a idealno od 6-9. meseca, bebu je moguće učiti veštinama samostalnog uspavljivanja na način da se ona budna spušta u krevetac. Ali kao što bebu učimo da hoda ili jede, ne možemo očekivati i pustiti je da se sama snađe u ovom procesu ili još gore, da plače do uspavljivanja. Moramo joj pružiti maksimalnu podršku i imati mnogo strpljenja dok savladava veštinu samostalnog uspavljivanja.

Q

Da li postoje još neka (nasleđena) uverenja i pravila sa kojima se srećete? Koja su to očekivanja roditelja, koja se često ne ostvaruju u praksi?

A

JiK: Nasleđenih uverenja ima mnogo: ne navikavaj ga na ruke, beba će zaspati kada bude htela, pusti je/ga da što kasnije zaspi – kasnije će se probuditi ujutru, propusti dremku preko dana pa će se izmoriti i prespavaće noć, pogledaj kako se ponaša – razmažen/a je, obilan obrok pred spavanje dovešće do prospavane noći… Ovakvih uverenja je mnogo i sva su apsolutna neistina. A što se tiče očekivanja – nerealno je ono čemu se svi roditelji nadaju – da će beba jako brzo da prespava noć.

Q

Kako se uspostavlja rutina pre spavanja i da li se ona razlikuje za dnevnu dremku i noćni san?

A

JiK: Rutine moraju biti iste pred svako uspavljivanje i preko dana i preko noći. Bebe to vole. I to im uliva sigurnost. Primer dobre rutine:  obrok (podoj/flašica mleka), kupanje, oblačenje pidžame, stavljanje bebe u džak za spavanje (ukoliko ga roditelji koriste), čitanje knjiga, gledanje slikovnica, pričanje priče, gašenje svetla i uspavljivanje (uz poljubac i maženje kada se beba uznemiri).

Q

Koje su najčešće greške koje roditelji prave u pokušaju da uspostave ritam spavanja?

A

JiK: Dopuštaju da beba postane toliko preumorna (preskakanjem dremki ili što kasnijim večernjim uspavljivanjem), da zapravo uđu u još veću zamku i problem sa bebinim spavanjem. Jer preumorna beba će raditi sve, samo neće dobro i kvalitetno da spava! Druga jako česta pojava je korišćenje dojenja za uspavljivanje. Dojenje je mnogo više od hranjenja, ali ne i alat koji treba da služi za uspavljivanje.

Q

Koji su najčešći roditeljski strahovi – da li mame veruju da nisu dobre mame, ako je bebin san problematičan?

A

JiK: Da, mame često znaju sebe da okrive za „probleme“ koje beba ima. Neretko se to dešava zato što je u našem društvu nekako mama prva osoba na tapetu kada je bebino sveopšte dobro stanje u pitanju (poput one poznate „beba plače iz razloga što mamino mleko nije dovoljno dobro“, šta god to tačno značilo). Tako da, ako nešto nije dobro – mnogi krenu od neosnovanog zaključka da mama nešto ne radi kako treba. A mame su neretko jako umorne i nenaspavane i nije im teško poljuljati samopouzdanje. Zato mi svim mamama koje nam pišu, prvo dajemo ogromnuuu podršku za sve što rade! Jer je svaka mama najbolja mama svom detetu!

Q

Koliko su savremeni očevi uključeni u odgajanje dece – šta je ono u čemu mogu da pomognu, a šta mogu potpuno da preuzmu na sebe?

A

JiK: Mogu da pomognu u svemu! Želimo da verujemo da je podela na ženski i muški deo posla iza nas (mada se to dovodi u pitanje kada vidimo da neki očevi ne žele da menjaju pelene svojoj deci). Dakle, mogu sve – da nose bebu, da uspavaju bebu, da se igraju sa bebom, da pričaju priče. Njihova najvažnija uloga u prvim danima bebinog života je da mami pruže podršku i vetar u leđa. Da se mama dobro oseća. Jer ćemo onda imati i smirenu i zadovoljnu bebu! Mogu da pomognu u noćnim buđenjima i da uteše i smire bebu, a ne da je donesu mami na podoj (ili ponude flašicu mleka) iz neosnovane sumnje da je beba samo gladna i da zato plače.

Postoje razne vrste plača i ne znači svaki da je beba gladna. Njihova podrška je takođe bitna u situacijama kada dolazi do prekida dojenja ili kada želimo da podoj ne bude više isključivo i samo asocijacija na san. Bebi je u prvim danima života mama najpotrebnija i to je neosporno ali je tatina uloga izuzetno važna i kako beba raste, raste i uloga tate i veoma smo srećne kada nam se tate javljaju i pišu i pitaju za savet! A ima ih dosta – i veliko bravo za njih.

Q

Koliko se roditeljski odnos reflektuje kroz ponašanje dece (čak i kroz bebine navike spavanja)?

A

JiK: Dok ne nauče da komuniciraju i izražavaju svoja osećanja i emocije – deca oponašaju svoje roditelje. Oni upijaju kao mali sundjeri i vide i osećaju apsolutno sve! Partneri se moraju medjusobno podržavati i imati isti pristup prema detetu i dečijim reakcijama. Moraju imati i oboje se pridržavati istih postavljenih granica. Stilovi roditeljstva moraju biti isti, kao i rutine pred spavanje. Jedno bez drugog ne može. Zadovoljno i srećno dete će imati i dobre navike spavanja i kvalitetan san! Dete koje je izloženo traumama, svadjama, neskladu i lošem partnerskom odnosu – biće zbunjeno i tužno, i to će se odraziti na sve aspekte njegovog/njenog života (uključujući i san).

Q

Kakvu vrstu dnevne aktivnosti i stimulacije beba treba da ima (u rasponu od godinu dana) da bi se „umorila“ i zaspala? Koje aktivnosti treba izbegavati pred spavanje?

A

JiK: Aktivnosti se kreću od menjanja pelena (u prvim danima života), rolanja sa stomaka na leđa i obrnuto (oko 4. meseca), do usavršavanja posedanja i tehnika puzanja (oko 6, 7 meseci) i prohodavanja (oko prvog rođendana). Šta sve bebe prođu za jednu godinu! U periodu kada su budne tokom dana treba im pružiti dovoljno mogućnosti da vežbaju nove veštine koje usvajaju i potroše potrebne kalorije! Šta treba izbegavati pred spavanje? Svaki vid stimulacije i razigravanja. San nije opcioni i kada se ide na spavanje, cilj je samo i isključivo san.

Q

Koliko na bebu utiče atmosfera u sobi u kojoj spava – boje, igračke, tekstura materijala?

A

JiK: Veoma utiče. Okruženje u kojem beba spava ne sme da bude stimulišuće, već krajnje dosadno. Nema razigravanja, nema igračaka, nema jakih zvukova, jarkih boja. Zamračena soba, zvuk bele buke i jedna rečenica koju možete ponavljati non stop, na primer, „Mama te voli. Vreme je za spavanje, čuvam te.“

Q

Kako se ritam spavanja menja do godinu dana i šta treba očekivati posle tog perioda?

A

JiK: Ritam spavanja se menja velikom brzinom – od 5, 6, 7 dremki u prvim danima života, do 1-2 dremke oko prvog rodjendana. Od wake windows-a koji traju 45min do skoro 5č. Brojke sve govore! Posle prvog rodjendana sve je mnogo lakše i predvidivije, jer se tada prati raspored (satnica) spavanja (do prvog rodjendana akcenat je na ww-u).

Q

Da li se dešava (i zašto) da dete iznenada pokvari dobre navike i regresira?

A

JiK: Da. I to je potpuno normalno i u skladu sa bebinim razvojem. I dešava se jako često. Toliko često da taman kada pomislimo da imamo dobru rutinu i steknemo samopouzdanje u bebino spavanje – desi se regresija, skok u razvoju, kreću zubići… ta prva godina je jako izazovna i granice se pomeraju iznova i iznova. Wake windows-i se non stop produžavaju, bebe su sve aktivnije i svesnije sebe, prolaze i kroz procese separacione anksioznosti, promene u rasporedu spavanja. I sve to može da se odrazi na kvalitet sna. Ali ključ je biti istrajan, ne menjati dobre rutine i na taj način pokazati bebi da je sve u redu i da može da se oseća bezbedno.

Q

Šta možete poručiti zabrinutim roditeljima, koji se plaše da njihove bebe ne spavaju dovoljno i da se ni sami više nikada neće naspaviti?

A

JiK: Prvi savet je da se ne plaše, jer je spavanje bebe u prvoj godini života veoma promenljivo, ne ide uzlaznom putanjom, mnogo je uspona i padova i sve se može promeniti i naučiti. Kada roditelji brinu, to je znak da vrlo verovatno zaista vode računa o svom detetu i daju najbolje od sebe i rade najbolje što znaju. Da li će ponovo spavati jednoga dana – hoće! Da li će beba ostaviti dudu – hoće! Da li će beba naučiti da koristi nošu – hoće! Da li beba može da „nauči“ lepše da spava? Da, može! Kao što smo spomenule – očekivanja moraju biti realna. Za svaki problem postoji uzrok koji je potrebno identifikovati i na njemu raditi. Izazovnih perioda ima mnogo i roditelji moraju da vežbaju svoje stpljenje i izdržljivost. A kada osećaju da su na ivici snage – neka pronađu 10 minuta samo za sebe. I pišu nama za konkretne savete i smernice u vezi spavanja njihovih beba i todlera!

Fotografije: WANNABE Media

Aleksina Đorđević