Šta se dešava kad u kasnim tridesetim ne znate šta vam se dešava?

Kasne tridesete vas mogu prerano iznenaditi. Jednog dana ste super, puni energije i na vrhuncu svojih moći, kao što i treba da se oseća zrela i neosporno mlada žena koja još nije potrošila čet’ri banke. A onda ste odjednom u daunu, sve vas boli, raspadate se. Ne možete da zaspite, ili se budite u znoju, bole vas krsta, sevaju zglobovi, nervozni ste toliko da biste mogli da ujedate i uspeva vam da se suzdržite toliko da „samo“ režite na sve oko sebe.

Postajete preosetljivi na svim nivoima, javljaju se alergije (a nikada im niste bili skloni), PMS menja kvalitet – suptilno se pojačava psihički ili fizički faktor (ili oba). Dešava se da imate izuzetno obilan ciklus, a onda nekoliko oskudnih i dok ste ranije bili „tačni kao sat“ sada počinju varijacije, par dana ranije, ili kasnije. I verovatno vam pada na pamet da ste možda zatrudneli, dok vam uopšte ne pada na pamet ono drugo – da ste možda na putu ka gašenju reproduktivnog sistema. Ako vam to i padne na pamet, ili vam neko pomene perimenopauzu, reagujete sa „ma daj, rano je“, još ste mladi, pobogu! Ali, kasne tridesete su silazna putanja mladosti i uzlazna spirala hormonskih promena koje vas mogu žestoko uzdrmati i „navozati“ kao nikada do sada.

Često imate čudne probleme i neprijatnosti, počevši od problema sa spavanjem i rasejanošću i govorite sebi da ste verovatno pod stresom, ili da imate loš period i tako to traje, a loši periodi su sve učestaliji. Osećate da vam treba kompletan remont, promena načina života, zabrinuti ste i zbunjeni – vi i milioni žena koje kroz kasne treidesete i rane četrdesete počnu da doživljavaju simptome predmenopauze, nesvesne da se radi upravo o onom o čemu ne želite da razmišljate.

Budimo iskrene – često nismo iskrene, naročito kad smo zabrinute. Pronalazimo razloge koji promašuju metu, jer nam se uopšte ne sviđa kuda pogodak u centar može da vodi. Otimamo se da ostanemo mlade i snažne, dok zebnja raste. Zar su kasne tridesete vreme da se suočimo sa starenjem i prolaznošću? Izgleda da jesu.

Sve što vam se dešava i što vas izbezumljuje (od učestalih svađa sa partnerom do jutarnjih mučnina koje nisu posledica trudnoće) ima veze sa starenjem, ali – kako tako odjednom?

Uprkos tome što je ovo prirodna faza u životu svake žene koja zaista počinje mnogo pre menopauze (koja se obično javlja posle pedesete), ovoj pojavi se ne posvećuje dovoljno pažnje. Ne samo da vama ne pada na pamet, već ni lekarima. Kad počnete da ih posećujete, verovatno ćete dobiti upute za sve moguće analize, pominjaće se mogući problemi sa štitnom žlezdom, snimaće vas, pregledati i analizirati svaki organ pojedinačno i teško da će se neko setiti da postoji objedinjujući faktor za sve različite neidentifikovane smetnje. Vrlo je verovatno da ćete dobiti bolji savet i tačniju dijagnozu od neke starije žene iz vašeg okruženja, nego od ginekologa.

Košulja: Lindex, Pantalone: Benetton, Šešir: Benetton, Naočare: P…S… Fashion, Torba: bež s.Oliver, Ogrlica: Cortefiel

Pročitajte i ovo: Diktat mladosti i prednosti starenja

Da bi kasne tridesete bile još misterioznije, simptomi perimenopauze se pojavljuju i nestaju. Što vas, naravno, uverava da ste imale loš period i da je prošao. Pri tom, ne postoje testovi koji će pouzdano utvrditi da ste na putu ka menopauzi – nivo određenih horomona moguće je utvrditi kada menopauza već nastupi, ali niko vam ne može pouzdano reći da je nastupila periomenopauza. Jer ona ne nastupa, samo se pojavljuju (prolaze i opet pojavljuju) različiti zbunjujući simptomi, dok vi i dalje imate redovne menstruacije, čija se neznatna neurednost vremenom normalizuje.

Jedan od najčešćih ranih indikatora perimenopauze jesu promene raspoloženja – ako nikada ranije niste bili anksiozni ili depresivni, imate najveće šanse da do četrdesete (ili oko četrdesete) shvatite šta to tačno znači. Teskoban osećaj borbe da održite zdrav razum, dok se svest sužava u sve tešnji tunel opsesivnih misli koje vam ne daju mira, vodeći vas jedino do zaključka da ne možete da se oslonite na svoje rasuđivanje i da ne možete da se otmete svojim osećanjima, teško se može dočarati nekome ko to nije iskusio. Međutim, prve promene i najave nam vrlo lako promaknu i zato simptomi koji slede mogu delovati kao iznenadni – kao da odjednom gubimo tlo pod nogama i ne uspevamo da održimo ravnotežu.

Taj osećaj je prilično najtačnije objašnjenje neuhvatljivih i promenljivih simptoma perimenopauze – izbačeni smo iz ravnoteže i na nestabilnom tlu na kome se nalazimo, jedva nekako balansiramo. Sve što ste znali o sebi i svom telu, može se promeniti. Ako ste uvek imali malo niži krvni pritisak, možete se osećati fizički loše i nestabilno zbog vrlo malog porasta, koji je sasvim u okviru normale. PMS možete doživati kao da se „telo muči“ da pokrene ciklus, koji se može skratiti, ili na neki drugi način promeniti. Možete primetiti – ili vam bliski mogu skrenuti pažnju – da više nemate strpljenja ni za šta i da ste postali vrlo netolerantni, a vaši pokušaji da upravljate sobom, mogu rezultirati osećanjem bespomoćnosti i nečemu sličnom napadima panike. Srce počinje da se uzlupava zbog najmanje uznemirenosti, a zatim sve češće i u trenucima kada ste sasvim smireni i nemate nikakav razlog za strah i zabrinutost.

Anskioznost je jedan od prvih znakova perimenopauze, ali kasne tridesete niko ne dočeka bez određenog stepena anskioznosti – to je vreme kada ste obično na vrhuncu karijere, dok istovremeno brinete o deci (koja još nisu dovoljno odrasla) i roditeljima (koji stare i razboljevaju se). Osim toga, to je krizan period za mnoge brakove i kad se skupi sve čime ste opterećeni, normalno da ste anksiozni, ko ne bi bio? Međutim, kada anksioznost normalizujemo pripisujući je opštem životnom stresu, ostali simptomi koji joj se pridružuju, mogu nas još više zbuniti.

I ta zbunjenost je takođe opšta pojava – prosečna žena ne prepoznaje pojavu perimenopauze, oseća se zatečeno (a možda i prevareno). Majke nas nisu upozorile, ginekolog nije ni pomenuo, niko nam nije rekao, nismo znale da se to tako oseća i da može početi tako rano. A mi se osećamo kao da ćemo pasti i slomiti se, ako nešto ne promenimo u svom životu. Žudimo za rasterećenjem, jer jednostavno više nemamo mentalne snage, fizičke energije i živaca da nosimo sve čime smo natovarene.

Kada shvate o čemu se radi, žene vrlo brzo shvataju i da ne postoji lečenje nečega što se smatra prirodnim i da u okviru zdravstvenog sistema neće dobiti odgovarajuću pomoć. Kasne tridesete i rane četrdesete su zato vreme i kad žene još jednu stvar počinju da razumeju – da moraju da stave sebe na prvo mesto, jer to zaista niko neće učiniti za njih. I da moraju same da shvate šta to znači i da pronađu načine da praktikuju brigu o sebi. Mentalno i fizičko zdravlje postaju nešto što moramo da popravljamo, čuvamo i unapređujemo, a to vrlo često znači da moramo postaviti granice najbližima (deci, partnerima, roditeljima) i žestoko se boriti da te granice održimo.

I to je najbolje što možete uraditi za sebe – istražiti sve što može da vam pomogne oko ublažavanja simptoma, razmeniti iskustva sa drugim ženama i postaviti granice – praktično, svima. Vi postajete neko ko do sada niste bili – to možda nije vaša najbolja verzija, ali tako nešto možda i ne postoji. Dovoljno je biti najrealnija verzija sebe u datom trenutku – a i to je dovoljno teško, ako ne i najteže. Zauzvrat, duboki uvidi su učestali i lični rast intenzivan, svesnost postaje najvažnija potreba – sami sebi postajete važniji i zanimljiviji nego ikada ranije.

Kasne tridesete su pravo vreme da sebi postanemo najbolje prijateljice.

Pročitajte i ovo: Vaša lična jednačina – iz koje tačke gledišta posmatrate svet?

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.