Laži me nežno

Imala sam babu. Ne, ne, imala sam dve babe, samo nijedna od njih nije bila tip lajf kouč babe koji je jedno vreme žario i palio po Instagramu. Jedna baba je arbajtovala u Austriji i skoro da je nisam viđala, druga je bila poljoprivrednica koja nije imala mnogo vremena za nas decu i uglavnom je gledala kako da nas uposli i iskoristi još koji par ruku za brojne letnje radove na njivi i u kući. Računam da je i to bila mudra lekcija za život.

Sa ili bez lajf kouč babe, čovek se vremenom nauči mnogobrojnim narodnim umotvorinama i skupi bisere mudrosti koji ga vode kroz razne životne situacije. Neke od najpametnijih izreka kasnije su potvrdile i psihologija i neuronauka, a neke je život, posebno onaj korporativni, demantovao.

Ponekad je put do pakla popločan i lošim namerama, ali iza ove 3 izreke verovatno ipak stoje one dobre, pa ih iznova ponavljamo. Uprkos tim dobrim namerama, ja u njih ne verujem.

Ne možeš sreću kupiti novcem

Ova izreka kao da je sročena po principu „sit gladnome ne veruje“. Oni koji imaju lovu možda ne mogu (dodatnu) sreću da kupe novcem, ali kad si u gadnoj besparici – kinta može mnogo da pomogne da se središ, staneš na noge, opustiš se i prepustiš užicima koje kao siromašan ne možeš. 

Svi imamo drugačija iskustva i jedinstvenu percepciju sveta oko nas. Ono što smo lično doživeli boji doživljaj i o ulozi novca i njegovom uticaju na kvalitet našeg života. Ako su ljudi odrasli u siromaštvu, pod inflacijom, bili žrtve prevarantskog bankarskog sistema ili, još gore, radili a da im godinama nisu isplaćivali zaradu – nemaju istu percepciju o novcu kao ljudi kojima je sve bilo sigurica i nadohvat ruke. Isto važi i za onog ko ima prosečnu radničku platu i muči muku sa prosečnom potrošačkom korpom u odnosu na direktora koji u nekim slučajevima ima i do 400 puta veću ukupnu zaradu.

Istina je da novac ne garantuje sreću, ali danas iz brojnih istraživanja znamo da, u određenom obimu, postoji jasna pozitivna veza između novca i sreće. Ljudi koji imaju dovoljno novca za svoje osnovne potrebe i koji osećaju finansijsku sigurnost jednostavno su srećniji od onih koji to nemaju. 

Košulja: Lindex, Pantalone: Benetton, Šešir: Benetton, Naočare: P…S… Fashion, Ogrlica: Cortefiel

Pametni ljudi uče na tuđim greškama, a budale na vlastitim

Jedan britanski političar je rekao da postoje 3 vrste laži: obična laž, gnusna laž i statistika. Ova izreka o greškama mi je u kategoriji gnusnih laži. Da je istina, svima bismo na čelu mogli da istetoviramo „ja sam budala“, jer još se nije radio taj koji nije grešio. 

Verovatno nikada nećemo moći da izmerimo razmere negativnog uticaja ove izreke na uverenje da je pogrešiti nešto užasno i koliko je upravo ovakav stav dodatno ojadio perfekcioniste, anksiozne, one što previše preispituju i nikad dovoljno analiziraju, sve kojima unutrašnji kritičar nikako da se skine s vrata i umukne.

Prema izveštaju Global Entrepreneurship Monitora za 2022-2023. godinu, više od 40% onih koji razmišljaju o preduzetništvu ne pokreću svoj biznis zbog straha od greške. Iako postoje istraživanja iz 2018. da neki parazit iz mačijeg g**** može da pomogne ljudima u prevazilaženju straha od preduzetničkog poduhvata, možda je ipak bolje da se manemo ove izreke i naučimo da greške nisu rezervisane za luzere i da je produktivno grešenje sastavni deo života.

Bez muke nema nauke

Da se razumemo, ja verujem u vredan, naporan rad i trud i mislim da uspeh ne dolazi preko noći. Isto tako verujem da ako sebe (i druge) treniramo strogoćom tipa „ako hoćeš da nešto ostvariš u životu, onda za to treba debelo da se pomučiš“ – šanse da to i ostvarimo prilično srozavamo.

Mit o žrtvovanju i mučenju da bismo nešto postigli pleo je paukovu mrežu dugo unazad kroz istoriju. Tako ima onih koji mukotrpno rade, ali ništa ne postignu, jer od te silne muke ni ne zastanu da vide kako rade, koje greške iznova ponavljaju, šta im nedostaje da bi postigli bingo. Neki se ubiše od posla ne bi li našli svoj zamišljeni sveti gral, ali umesto toga sagore, pokvare odnos i sa sobom i sa drugima, sustigne ih neka dijagnoza.

Ja sam pobornica hedonističkog pristupa, bez obzira da li tu „nauku“ (čitaj: postignuće, lični razvoj) stičeš u teretani, u učionici ili na poslu. Hedonizam u postizanju ciljeva ili ličnom razvoju možda nema sve atribute kao kad odeš u spa na neko ozbiljno opuštanje ili kad ti se dešava neko senzacionalno gastronomsko iskustvo, ali savladavanje svakog malog izazova, prepreke, lekcije – u našem mozgu proizvodi dopamin – hemijsku supstancu u mozgu koja, između ostalog, utiče na našu motivaciju i energiju. 

Ukratko, kad učimo i razvijamo se mic-po-mic, oblije nas milina, preplavi nas osećaj da smo ostvarili uspeh, a ništa ne motiviše tako snažno kao – uspeh. Kad naučimo da zastanemo svaki put kad nas nešto zaboli i prepoznamo da li je to samo produktivna neprijatnost od savladavanja nečeg novog ili nas žiga tamo gde ne bi trebalo – možemo da uspostavimo ravnotežu između svojih ciljeva i brige o sebi. U suprotnom, koja bi uopšte bila poenta uspeha ako ćemo da mu se radujemo iz bolesničke postelje.

Pročitajte i ovo: Kako izgubiti tim za 10 dana

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Aleksandra Stefanović je lični poslovni trener koji inspiriše ljude da začine svoj liderski stil i razviju sopstveni recept za liderski uspeh. Kao konsultant pomaže organizacijama da postave smislene procese upravljanja ljudima koji obezbeđuju da se lideri i zaposleni međusobno bolje čuju, vide i razumeju. Prethodno je radila 25 godina u nekoliko regionalnih i internacionalnih korporacija, a u poslednjih 15 fokus joj je bio na strateškom razvoju zaposlenih.  Iskustvo na visokim menadžerskim pozicijama joj je omogućilo da „iz prve ruke“ nauči i razume izvore inspiracije, ali i izazove i bolne tačke liderstva. Zaljubljena je u muža, ćerku, psa i hranu. U porodici je zadužena za hedonizam.