Magla mozga: Zašto se dešava da uđemo u sobu i zaboravimo po šta smo došli?
Znate onaj trenutak kada vam je reč „na vrhu jezika“, ali nikako ne uspevate da je se setite? Ili kada usred priče zaboravite šta ste upravo hteli da kažete? Ili odete u drugu prostoriju i nemate pojma zašto ste tamo? Čitate istu rečenicu nekoliko puta jer vam se čini da mozak odbija da je registruje? Ovakvi trenuci koje su svi iskusili, danas se prepoznaju kao „magla mozga“.
Iako to nije medicinska dijagnoza, izraz prilično dobro opisuje stanje u kome se misli probijaju ka površini, koncentracija je slaba, a primanje informacija i prisećanje otežano.
Ovi simptomi se obično pripisuju užurbanosti, prezauzetosti ili godinama. Ponekad zaista jesu posledica neispavanosti ili mentalnog preopterećenja. Ali neuronauka sve više ukazuje na to da način na koji svakodnevno spavamo, jedemo, radimo, krećemo se i koristimo pažnju, značajno utiče na kognitivne funkcije.
Drugim rečima, magla mozga nije što samo treba istrpeti – može se i raščistiti.
Zanimaće vas i: „Zone 5 cardio“ vežbe za zdravlje mozga koje se lako uklapaju u zauzet raspored
View this post on Instagram
Magla mozga i način života
Kad mozak "baguje"
Mozak čini svega oko dva odsto telesne mase, ali troši približno petinu energije i kiseonika koje organizam koristi. Zato nije iznenađujuće što brzo reaguje kada mu nedostaje ono što mu je potrebno za optimalan rad.
Kada je pažnja oslabljena, mogu se javiti problemi sa koncentracijom, radnom memorijom, brzinom razmišljanja i sposobnošću da organizovanja informacija. Na subjektivnom nivou, to može izgledati upravo kao ona poznata mentalna izmaglica. Misli nisu potpuno jasne, teško je završiti jednu stvar bez skretanja pažnje, a jednostavni zadaci odjednom zahtevaju mnogo više napora.
Neuroimaging istraživanja ukazuju da se kod različitih kognitivnih problema mogu uočiti promene u aktivnostima i protoku krvi kroz određene delove mozga. Naročito kroz one koji učestvuju u pažnji, fokusu i pamćenju. Međutim, važno je naglasiti da ne postoji standardni „snimak“ magle mozga. Uzroci i obrasci mogu se značajno razlikovati od osobe do osobe.
Problem nije u pamćenju – već u pažnji
Jedna od najvažnijih stvari za razumevanje mentalne magle jeste činjenica da pamćenje počinje pažnjom.
Ako mozak neku informaciju nije dovoljno registrovao, teško da će kasnije moći da je prizove. Zato se može dogoditi da se bez problema setimo refrena pesme koju nismo čuli dvadeset godina, dok zaboravimo zbog čega smo pre nekoliko sekundi ušli u kuhinju.
Međutim, to nisu iste vrste memorijskih procesa. Pesma povezana sa emocijom, ponavljanjem i dugotrajnim sećanjem može ostati izuzetno čvrsto uskladištena. Nasuprot tome, namera poput „otići ću u drugu sobu po punjač“ oslanja se na pažnju i kratkoročno pamćenje. Dovoljan je trenutak ometanja, poruka na telefonu ili nešto čega ste se usput setili, da se ta namera izgubi.
Zato multitasking može biti posebno varljiv. Imamo utisak da radimo više stvari istovremeno, ali mozak zapravo ne obrađuje sve informacije ravnopravno. Neprestano prebacivanje pažnje može povećati mentalni umor i otežati zadržavanje informacija.
Zbog čega se najčešće javlja magla mozga
Lista potencijalnih uzroka je prilično je duga. Među najčešćima su nedostatak sna, hronični stres, anksioznost, depresivno raspoloženje, hormonske promene, određeni lekovi, nutritivni nedostaci, alkohol, sedentarni način života, ili prethodne povrede glave.
Tu su i svakodnevne navike koje deluju bezazleno upravo zato što su postale toliko uobičajene. Dugo sedenje, beskrajno skrolovanje, stalna dostupnost notifikacija, rad bez pauze. Takođe, kasni odlazak na spavanje i pokušaj da praćenja različitih sadržaja istovremeno, predstavljaju svojevrsne kradljivce mentalne energije.
Nijedna od ovih navika ne mora sama po sebi da izazove ozbiljan problem. Ali kada se kombinuju iz dana u dan, njihov efekat može postati primetan.
View this post on Instagram
Šećer i magla mozga
I ishrana može igrati ulogu u tome kako se osećamo tokom dana. Mozak funkcioniše bolje kada je snabdevanje energijom relativno stabilno. Nagli skokovi i padovi šećera u krvi mogu biti praćeni promenama energije, raspoloženja i koncentracije. Posle brzog energetskog „boost-a“ može uslediti upravo ono stanje koje mnogi prepoznaju kao popodnevni mentalni pad.
Zbog toga obrok koji se oslanja samo na brzo dostupne ugljene hidrate i šećer nije uvek najbolji izbor za dugotrajniju koncentraciju. Kombinacija proteina, vlakana, zdravih masti i povrća može obezbediti stabilniji izvor energije.
Namirnice poput masne ribe, orašastih plodova, semenki, povrća, bobičastog voća, čine ishranu koja podržava zdravlje mozga.
A tu je i nešto mnogo jednostavnije - voda. Čak i blaga dehidratacija može doprineti osećaju umora i otežanoj koncentraciji. Ponekad se magla mozga razilazi kada popijemo čašu vode i napravimo kratku pauzu.
Pročitajte i: Mediteranski doručak - recept za bolje raspoloženje i mentalno zdravlje
San kao servis za mozak
Jedan od najčešćih razloga za mentalnu usporenost jeste nedovoljno kvalitetan san.
Tokom spavanja mozak ne prestaje da radi. San je povezan sa procesima važnim za konsolidaciju memorije, regulaciju emocija i oporavak organizma. Kada se san hronično skraćuje ili često prekida, posledice se mogu videti upravo tamo gde nam najviše smetaju. U pažnji, brzini razmišljanja, raspoloženju i sposobnosti da pamtimo nove informacije.
Zato nekoliko noći lošeg sna može učiniti da se osećamo mentalno usporeno. Ali dugotrajan nedostatak sna može imati mnogo širi uticaj na zdravlje.
Stres drži mozak u stalnoj pripravnosti
Hronični stres takođe može promeniti način na koji koristimo pažnju. Kada je mozak neprestano usmeren na probleme, rokove, potencijalne opasnosti i obaveze, teško je koncentrisati se na svakodnevne zadatke. Misli postaju fragmentisane, pažnja luta, a radna memorija se brže preopterećuje.
Zato se može dogoditi da tokom posebno stresnog perioda zaboravljamo stvari koje bismo inače bez problema zapamtili.
To ne znači automatski da memorija propada. Ponekad je jednostavno previše drugih stvari koje traže našu pažnju i energiju.
Kada je magla mozga zabrinjavajuća
Povremeno zaboravljanje imena, ključeva ili razloga zbog kog smo otvorili frižider uglavnom nije razlog za paniku. Svi povremeno doživljavamo takve trenutke.
Međutim, postoje situacije kada kognitivne promene zaslužuju ozbiljniju pažnju. Ako se mentalna magla pojavi iznenada, brzo se pogoršava ili počne da ometa svakodnevni život, potrebno je razgovarati sa lekarom. Posebno je važno reagovati ako se uz probleme sa pamćenjem javljaju konfuzija, jaka glavobolja, slabost, promene ličnosti ili teškoće sa govorom.
Nije svaka zaboravnost znak ozbiljnog neurološkog problema, ali nagle ili izražene promene ne treba olako pripisivati umoru.
Šta da radite kada se magla mozga pojavi usred dana?
Jedan od najjednostavnijih načina da se prekine mentalna stagnacija jeste da ustanete.
Kratka, brža šetnja može biti korisna za cirkulaciju, raspoloženje i budnost. Čak i desetak do petnaest minuta kretanja može napraviti razliku ako ste pre toga nekoliko sati proveli sedeći ispred ekrana.
Ako nemate vremena za izlazak, dovoljno je ustati, istegnuti se, popiti vodu, pogledati kroz prozor i na nekoliko minuta se udaljiti od ekrana. Mozgu su potrebne pauze. Nije dizajniran da satima održava maksimalnu koncentraciju bez prekida.
Male promene koje prave veliku razliku
Ne postoji jedan trik koji će preko noći eliminisati maglu mozga. Ali nekoliko osnovnih navika može predstavljati dobru osnovu za zdravije funkcionisanje mozga. Kvalitetan i redovan san, svakodnevno kretanje, dovoljno tečnosti, nutritivno bogata ishrana, manje alkohola, kontrolisanje hroničnog stresa i povremeno udaljavanje od digitalnih sadržaja.
Korisno je i smanjiti broj stvari koje radite istovremeno. Umesto stalnog prebacivanja između mejla, društvenih mreža, telefona i radnih zadataka, koncentracija se bolje čuva kada pažnju svesno usmerite na jednu stvar.
Na kraju, jednostavno preispitivanje da li je neka navika dobra ili loša za vaš mozak, može biti korisna. To pitanje može promeniti način na koji posmatrate izbor da ostanete budni još sat vremena, provedete još pola sata skrolujući ili preskočite šetnju.
Magla mozga možda jeste česta, ali to ne znači da je treba ignorisati. Ponekad je samo znak da je mozgu potreban san, kretanje, bolja ishrana ili nekoliko minuta bez novih informacija. A ponekad je signal da treba potražiti dublji uzrok.
U oba slučaja, vredi obratiti pažnju. Jer kada mozak radi bolje, ostatak organizma prirodno prati njegov ritam.
Pročitajte i: Kako poboljšati fokus, raspoloženje i kognitivno zdravlje
EasyLife redakcija
Foto: Lummi/Gabs