Da li veći unos magnezijuma smanjuje rizik od demencije?
Demencija i Alchajmerova bolest su u porastu u savremenom svetu – 2019. godine, širom sveta je više od 57 miliona ljudi patilo od demencije, a prognoze su obeshrabrujuće. Očekuje se da će do 2050. godine ova cifra premašiti 152 miliona. Lek za demenciju (još uvek) ne postoji, a istraživači okrenuti preventivnim strategijama, sugerišu da je magnezijum u ishrani povezan sa boljom kognitivnom funkcijom i da može smanjiti rizik od demencije.
Istraživanja povećanog unosa magnezijuma
Ranije istraživanje koje je pratilo oko hiljadu odraslih osoba srednjih godina, tokom 17 godina, pokazalo je da su oni koji su uzimali najviše nivoe magnezijuma imali 37 posto manji rizik od razvoja demencije u poređenju sa onima koji su uzimali najmanje količine magnezijuma. Jedno skorašnje istraživanje uočilo je da je magnezijum povezan sa boljim zdravljem mozga, naročito kod žena. Za ovo istraživanje, naučnici su pratili preko šest hiljada učesnika, starosti od 40 do 73 godine, a podaci su uključivali merenje krvnog pritiska, skeniranje magnetnom rezonancom i unos magnezijuma kroz ishranu, u periodu od 24 sata, tokom 16 meseci. Učesnici su uzimali magnezijum u stabilnim količinama, ali jedni su povećali unos, dok su ga drugi smanjili.
Na kraju su otkrili da je magnezijum u većim količinama povezan sa većim volumenom mozga i manjim lezijama bele materije (oba su pokazatelji demencije), kao i da je unos preko 550 miligrama magnezijuma dnevno povezan sa otprilike godinu dana mlađom starošću mozga u uzrastu od 55 godina, za razliku od unosa 350 miligrama dnevno, što je blizu prosečnog dnevnog unosa, koji ne donosi nikakvu razliku. To znači da povećanje unosa magnezijuma za oko 40 odsto, može poboljšati zdravlje mozga, sačuvati kognitivne sposobnosti i smanjiti rizik od demencije. Istraživanje je pokazalo da je magnezijum u ishrani neuroprotektivniji za žene, nego za muškarce, naročito u postmenopauzi.
Međutim, primećeno je i smanjenje potrošnje magnezijuma tokom vremena, koje je povezano sa većim volumenom mozga kod žena.
Kako magnezijum smanjuje rizik od demencije
Magnezijum je poznat kao neuroprotektor i ima pozitivne efekte na krvni pritisak, koji je sam po sebi faktor rizika za demenciju. Magnezijum u većim nivoima od prosečnog dnevnog unosa može imati pozitivne efekte na zdravlje kardiovaskularnog sistema, a istraživanje je pokazalo i smanjenje lezija bele materije u srednjoj i ranoj starosti. Takođe, magnezijum smanjuje upalne procese i deluje pozitivno kod hroničnih medicinskih stanja, kao što su bolesti bubrega i nedostatak vitamina D, koja uzrokuju nedostatak magnezijuma. Posledično, nedostatak magnezijuma može dovesti do smanjene ćelijske poruke i pojačane upale u mozgu i neka istraživanja sugerišu da magnezijum utiče na usporavanje razvoja demencije, kao i na nekih drugih neuroloških stanja.
Pročitajte i ovo: Rani simptomi koji ukazuju na nedostatak vitamina A
Kako magnezijum utiče na zdravlje žena
Veći unos magnezijuma može se povezati sa zdravljem žena u postmenopauzi, uglavnom zbog uticaja na krvni pritisak. Manjak estrogena, koji je vazodilatator (pomaže u snižavanju krvnog pritiska), može rezultirati višim krvnim pritiskom u postmenopauzi, što povećava rizik za srčani udar kod žena nakon menopauze. Ne može se reći da magnezijum u povećanim nivoima preuzima ulogu estrogena, ali zapravo vrši jednu njegovu ulogu – utiče na regulaciju krvnog pritiska.
Takođe, treba imati u vidu da postoji više faktora rizika za razvoj demencije i da magnezijum ne garantuje da se oni neće razviti – ali, mnoge osobe sa prisutnim faktorima rizika, nikada ne razviju demenciju.
Lekari predlažu da budete razumno oprezni – kao i za sve hranljive sastojke u organizmu, postoji idealan opseg i previše magnezijuma može biti štetno. Previsok nivo magnezijuma može uzrokovati slabost mišića, umor, nizak krvni pritisak, nedostatak daha, pa čak i smrt. Ako uzimate preporučene dnevne količine (oko 350 miligrama), pre nego što rešite da povećate unos magnezijuma, trebalo bi da razgovarate sa svojim lekarom i obavite neophodna ispitivanja.
Neophodna su dalja istraživanja u visoko kontrolisanim eksperimentalnim uslovima, kako bi se pratilo neurokognitivno zdravlje ljudi tokom vremena i bolje proučile potencijalne neurološke i kognitivne prednosti ishrane obogaćene magnezijumom.
Međutim, neke faktore rizika za demenciju možete sami prepoznati i umanjiti izborom zdravih stilova života, formiranjem zdravijih navika u ishrani, fizičkom aktivnošću. Osim naslednog faktora (pojave demencije i Alchajmerove bolesti u porodičnoj anamnezi), kao najveći faktori rizika za razvijanje demencije izdvojena je gojaznost u srednjim godinama, praćena fizičkom neaktivnošću, kao i niskim obrazovanjem. Zanimljivo je da je nisko obrazovanje u skoro istom procentu (oko 11 odsto) kao i fizička neaktivnost povezano sa razvojem demencije, dok je gojaznost pokazala najviši procenat (više od 17 odsto). Pored gojaznosti, hipertenzija u srednjim godinama predstavlja visok faktor rizika, kao i depresija, dijabetes i aktivno pušenje.
Sve preporuke o usvajanju zdravijih navika i brizi o sebi, svom mentalnom i fizičkom zdravlju i blagostanju, vrede i kada je u pitanju prevencija demencije. Ali pored očiglednih promena koje možete uvesti u svoju dnevnu rutinu, potrebne su vam i kognitivno stimulativne aktivnosti (ovde se može prepoznati veza između niskog obrazovanja i demencije), koje ne samo da angažuju vaš mozak i održavaju kognitivno zdravlje, već se odnose i na povezanost sa drugima, na društveno ispunjavajuće interakcije i aktivnosti, koje održavaju bodrost vašeg duha i pozitivan način razmišljanja.
Pročitajte i ovo: Minerali i sve što treba da znate o njima
Naslovna fotografija: pexels.com
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
