Marija Urban i Milica Manojlović (MPC Properties): Kada podrška postane snaga tima
Marija Urban i Milica Manojlović, senior i junior menadžerke u Business Planning sektoru kompanije MPC Properties, govore o poverenju, mentorstvu, profesionalnom rastu i tome zašto se najbolji timovi ne grade samo kroz rezultate, već i kroz ljude.
U svetu biznisa, gde se brzina, preciznost i odgovornost često podrazumevaju, prava snaga tima ne nastaje samo iz znanja i iskustva, već i iz međusobne podrške, poverenja i spremnosti da se ljudi razvijaju zajedno. Upravo o tome svedoče profesionalne priče Marije Urban i Milice Manojlović, koje u Business Planning sektoru kompanije MPC Properties predstavlja u primer saradnje u kojoj se prepoznaje potencijal, neguje samostalnost i gradi prostor za rast. U razgovoru za Easy Life otkrivaju kako + izgleda kada mentorstvo nije formalnost, već svakodnevna praksa, zašto je važno razumeti širu sliku iza brojeva i kako kultura podrške menja ne samo rezultate već i atmosferu, energiju i budućnost jednog tima.
Intervju: Marija Urban i Milica Manojlović (MPC Properties)
Kako je počela vaša zajednička profesionalna priča u okviru Business Planning sektora u MPC-u i u kom trenutku ste prepoznale da se među vama gradi odnos poverenja i razvoja?
Marija Urban: Naša saradnja je počela intenzivno. Kada sam došla u MPC, tim je već prolazio kroz određene promene i bilo je važno brzo razumeti ljude i način na koji sektor funkcioniše. Kod Milice sam odmah primetila brzinu razmišljanja, veliku radnu disciplinu i sposobnost da sagleda širu sliku iza brojeva. A kada uz to vidite i veliku odgovornost prema poslu i timu, poverenje počne da se gradi prilično prirodno.
Milica Manojlović: Marija se priključila timu u vrlo dinamičnom periodu, ali je od samog početka pokazala da veruje u nas, da možemo da se oslonimo na nju i da je uvek spremna da pomogne i pruži podršku. Odmah su postavljeni temelji poverenja i zajedničkog rasta.
Šta ste prvo prepoznali kod mlađe koleginice kao potencijal koji vredi negovati – stručnost, način razmišljanja, odnos prema poslu ili nešto četvrto?
Marija Urban: Za mene je najvažnija proaktivnost. Stručnost se stiče vremenom, ali način razmišljanja i odnos prema poslu odmah pokažu kako će se neko razvijati. Najviše cenim ljude koji ne čekaju da im se zadatak dodeli, već aktivno razmišljaju unapred, postavljaju pitanja i predlažu rešenja. Kod Milice sam vrlo brzo primetila da odmah reaguje, gura stvari napred i ne odustaje.
Da li se sećate trenutka kada ste prvi put osetili da vas neko u kompaniji zaista vidi, prepoznaje i veruje da možete više?
Milica Manojlović: Tako je od početka. S obzirom na to da radim sa brojevima i budžetima, rast je prirodno dolazio sa ličnim preuzimanjem odgovornosti. Vrlo rano sam dobila priliku da učestvujem u važnim odlukama i projektima, što mi je bio jasan signal da postoji poverenje u moj rad. Nije to bio jedan konkretan trenutak, već proces. Podrška kolega i menadžmenta nije izostala ni kada su stizali sve kompleksniji zadaci.
Business Planning je oblast u kojoj su važni i preciznost i razumevanje šire slike poslovanja. Kako je kroz vašu saradnju izgledalo učenje „iznutra”, kroz konkretne zadatke, odgovornosti i svakodnevni rad?
Marija Urban: Naš tempo je brz i zahtevan. Analitika sama po sebi nema mnogo smisla i nije upotrebljiva ako ne razumete kako naša industrija diše. Zato se trudim da ljudi iz tima uvek budu uključeni u razumevanje šire slike - zašto nešto radimo, kako se koristi i kakav uticaj ima na poslovne odluke. Tek tada brojevi počinju da imaju pravi smisao.
Milica Manojlović: Ono što najviše cenim jeste to što sam uz svaki zadatak dobijala i pojašnjenje zašto nešto radimo baš na taj način i kako se to uklapa u poslovanje.
Možete li da izdvojite situaciju u kojoj ste svesno dali koleginici više prostora ili odgovornosti, jer ste procenili da je spremna za sledeći korak?
Marija Urban: Takve odluke često dolaze spontano. Kada vidite da neko razume kontekst i da sve preispituje i testira, prirodno je da mu date više prostora. Bilo je više situacija u kojima sam procenila da Milica može da preuzme kompleksnije procese i samostalnije ih vodi. U takvim momentima važno je dati podršku, ali i pustiti osobu da sama dođe do rešenja. Tako se najviše uči.
Koji vam je trenutak podrške ostao najupečatljiviji – onaj kada vam je nečije poverenje pomoglo da prevaziđete nesigurnost i napravite iskorak?
Milica Manojlović: Ne postoji određeni trenutak za koji bih se vezala. Potrebna je volja pojedinca da te iste nesigurnosti prevaziđe, kao i oslonac i podrška sa druge strane. To je nešto na čemu se radi svakodnevno i bez čega rast nije moguć.
Koliko je u profesionalnom razvoju važno da mentor ne prenosi samo znanje, već i sigurnost, ohrabrenje i veru da neko može da raste dalje nego što trenutno vidi sebe?
Marija Urban: Veoma je važno. Znanje možete steći na različite načine, ali samopouzdanje i osećaj da neko veruje u vas često dolaze upravo kroz mentorski odnos. Uloga mentora nije samo da prenese znanje, već i da pomogne nekome da vidi sopstveni potencijal.
Milica Manojlović: Kada neko veruje u vaš potencijal, stvara se prostor za učenje, eksperimentisanje i preuzimanje odgovornosti, što dovodi i do profesionalnog razvoja. Takvo mentorstvo ne oblikuje samo veštine, već i samopouzdanje i stav prema izazovima, pa i životu.
Kako izgleda dobar balans između vođenja i prepuštanja prostora – između toga da budete oslonac i toga da mlađa koleginica razvije samostalnost i sopstveni profesionalni stil?
Marija Urban: To je, verovatno, jedan od najvažnijih balansa u svakom timu. U radu sa timom ne koristim model u kojem delegiram zadatak uz vrlo striktne instrukcije kako nešto mora da se uradi. Mnogo mi je važnije da definišemo cilj, princip i alate kojima raspolažemo. Kada je taj okvir jasan, tim dobija prostor da predloži načine kako da do tog cilja dođe. Na taj način ljudi razvijaju sopstveni način razmišljanja i rešavanja problema, umesto da samo slede unapred zadate korake. Vremenom počinju sami da dolaze do rešenja, ne samo za konkretan zadatak već i za šire izazove u radu.
Na koji način je ovakva podrška uticala na vaše samopouzdanje, posebno u situacijama kada je trebalo izneti stav, braniti analizu ili preuzeti veću odgovornost?
Milica Manojlović: Kada znaš da postoji neko ko veruje u tvoje sposobnosti i spreman je da te ohrabri, to donosi određenu dozu sigurnosti u radu. Zbog toga mi je bilo lakše da izađem na kraj sa radnim zadacima čak i kada su situacije bile izazovne.
Koliko kultura podrške u jednom timu menja svakodnevni rad – ne samo kada je reč o rezultatima već i o atmosferi, poverenju i energiji među ljudima?
Marija Urban: Mnogo više nego što se misli. Kada postoje poverenje i otvorena komunikacija, stvari se rešavaju brže, ljudi su spremniji da dele ideje i mnogo lakše preuzimaju odgovornost. Na kraju, dobijate tim koji funkcioniše kao grupa jakih pojedinaca koji međusobno sarađuju i dopunjuju se.
Milica Manojlović: Podrška u timu je jedan od najbitnijih faktora za njegovu produktivnost. Podrška je temelj uspeha, ali i ispunjenije i mirnije svakodnevice.
Da li se može reći da se dobra podrška u timu uvek širi dalje – da oni koji su imali nekoga da ih pogura vremenom i sami postaju oslonac drugima?
Marija Urban: Apsolutno. Ljudi koji su imali priliku da uče uz podršku najčešće kasnije i sami preuzimaju tu ulogu. Na taj način se kultura razvoja prirodno prenosi kroz tim.
Milica Manojlović: Može se tako reći. Kada te neko kontinuirano podržava, znaš koliko je važno da i ti kasnije staneš iza drugih – jer znaš koliko takva podrška znači.
Za kraj, šta biste poručile mladim ljudima koji tek ulaze u Business Planning, ali i liderima koji možda nisu svesni koliko jedna pravovremena podrška može da promeni nečiji profesionalni put?
Marija Urban: Mlade ljude bih savetovala da budu radoznali, uporni, da preispituju i misle svojom glavom. Do najbržeg razvoja dolazi kada počnete sami da razmišljate o široj slici i tražite načine da doprinesete. Liderima bih poručila da dele znanje i učine sebe zamenjivim. To je jedini put ka napretku celog tima, ali i njihovom ličnom.
Milica Manojlović: Business Planning je mnogo više od rada sa brojevima, tako da bih onima koji tek ulaze u ovaj svet poručila da budu radoznali, da postavljaju pitanja i da se ne boje grešaka. Kako je mladima često potrebna potvrda da su na dobrom putu, tu lideri imaju moć da naprave razliku. Odvojiti vreme da se nekome nešto objasni, podeli sopstveno iskustvo ili da se pojedinac ohrabri u preuzimanju novog izazova – dovodi do toga da se gradi samopouzdanje i osećaj pripadnosti timu. Uspeh lidera ne meri se samo rezultatima, već i time koliko ljudi kroz njihovu podršku izrasta u buduće lidere.
Zanimaće vas i: Višnja Milanović i Anja Ristić (Imlek): Mentorstvo gradi poverenje i rezultate
Autor: Ivana Filipović
Produkcija: WANNABE MEDIA STUDIO
Fotografije: Marko Tošković