Zašto mentalna stabilnost dnevno varira

Ima dana kada se osećate bolje, imate više enrgije i smireniji ste, a ima dana kada vam je energija „na rezervi“, rasejani ste i razdražljivi. Međutim, mentalna stabilnost varira i na dnevnom nivou, a promene su nekad suptilne i zanemarljive, a nekad osetne. Često ne možete da procenite šta je uzrok tih varijacija i zašto se sada osećate ispražnjeno, dok ste pre pet minuta bili sasvim smireni i stabilni. Kažete sebi da ste se možda umorili, ili vam je pao šećer, ili se vreme promenilo i to je blizu mete – mnoge sitne promene se dešavaju oko vas, kao i u vama, u vašem telu i mozgu, a spoljašnji razlozi kao i suptilni hemijski procesi u vašem organizmu neprekidno se reflektuju na vaše trenutno stanje.

Ako ste inače vrlo osetljivi i često anksiozni, bolje zapažate te promene, a i više vam smetaju. Unervozite se i zabrinete kad dobro raspoloženje i elan sa kojim ste započeli dan odjednom opadnu i anksioznost počinje da vas uvlači u tunel teskobe i razdražljivosti. Usponi i padovi mentalne stabilnosti ponekad su pravi psihološki i emotivni tobogan, na koji se penjete i spuštate bez svesnog učešća i kontrole, a to je frustrirajuće osećanje. Čak i kada sve radite prema rutini koju ste razvili da biste se osećali dobro, raspoloženje vam se menja i ne možete da utvrdite zašto. U sasvim mirnom stanju i bezbednom okruženju, srce vam se može „razlupati“ i to je dovoljno da vas uplaši i da vam postavi zagonetku koju ne možete da rešite. Ponekad vas više uznemirava to što se pitate zašto vam se nešto događa (iz čista mira), nego ono što osećate i što vam se događa.

Mentalna stabilnost i emocionalna ravnoteža zavise od mnogih faktora

„Ulazi“ i „izlazi“ smenjuju se velikom brzinom

U vaš mentalni prostor na dnevnom nivou ulaze različiti sadržaji, koji su možda neznatni, ali imaju uticaj koji je ispod praga vaše osetljivosti, ili ih ima mnogo, gomilaju se i svaki sledeći utisak zatrpava prethodne. To su mali dnevni stresovi – ne možete da pronađete telefon ili novčanik i pomišljate da ste ih zaboravili negde ili da vam ih je neko ukrao, pokušavajući da smislite šta da radite, dok ubrzano pretražujete tašne i džepove i proveravate mesta gde ste mogli da ih spusitite. Ova agonija traje dok ne nađete traženu stvar (možda na mestu koje ste pre toga tri puta proverili) i u tom trenutku osećate snažno olakšanje. Ali, još dok razmišljate o tome kako ste se uspaničili i kako je moguće da ste tri puta proveravali isto mesto i prevideli ono što tražite, neko vas zove zbog nečeg što treba da obavite hitno (da pronađete neki dokument, da izdiktirate neke podatke, da nekog pozovete i nešto organizujete) i vi zaboravljate na prethodnu potragu i bavite se novim zahtevom, koji je takođe stresan, jer traži punu pažnju. Kad to završite, sednete da popijete kafu, vrtite kanale i naiđete na seriju ili film koji volite i u sledećih pola sata brišete suze i uzdišete nad sudbinom omiljenih junaka, a ta osećanja i to stanje potpuno zatrpavaju ono što ste radili i osećali pre samo sat vremena. Sav nagomilani stres utiče na vas ne samo u toku tog dana, ti sadržaji su aktivni dok se ne isprocesuiraju i kanališu svesno ili nesvesno.

Mentalna stabilnost povezana je sa nivoom hormona i neurotransmitera

Neke hormonske obrasce, kao što je menstrualni ciklus, možete da pratite i prepoznate. Sa godinama naučite da tačno prepoznajete kada su vam plodni dani i kada ste u PMS-u, na osnovu nivoa libida, nervoze i ukupne energije i raspoloženja. Dakle, svesni ste da hormonske promene utiču na vašu mentalnu stabilnost i emocionalno stanje, jer osećate efekte, iako ne znate šta konkretno rade vaš endokrini i nervni sistem. A oni stalno variraju i razmenjuju poruke i „šetaju“ po organizmu. Svaki stres oslobađa izvesnu količinu kortizola, na putanji hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda i ima širok spektar efekata na nivo šećera u krvi, upalne procese, nivo energije, osećanje razdražljivosti. Vaša stanja i osećanja izazivaju odgovarajuću hemiju u organizmu, kao što i hemija vašeg organizma izaziva stanja i osećanja – ova razmena je povezana i dvosmerna i to treba da imate u vidu kad pokušavate da se umirite, povratite stabilnost i nadoknadite energiju.

Mentalna stabilnost zavisi i od toga da li ste se naspavali

Važnost sna je prva na listi svih saveta koje ćete dobiti od lekara, ili pročitati u tekstovima o raznim strategijama za brigu o sebi. Ne može se dovoljno naglasiti važnost sna, ali vi to već znate, naročito ako često ne spavate dobro. Pritisak koji osećate da sebi obezbedite kvalitetan san, može vas dodatno frustrirati i uskratiti vam odmor. Kada se dobro naspavate, a to znači da ste spavali čvrsto i bez buđenja, ili da ste, ako ste već morali da ustanete i idete u toalet, lako mogli ponovo da zaspite. Najodmornije se osećate kada spavate čvrstim, neprekinutim snom i probudite se sami od sebe, bez alarma. Nekoliko uzastopnih noći kratkog i rastrzanog sna može izazvati porast anksioznoti, pad raspoloženja, ali i pad imuniteta, što vam otežava dnevno funkcionisanje i narušava vam balans u svim aspektima.

Pročitajte i ovo: Zdrava praksa mentalne stabilnosti i otpornosti

Dijeta kao faktor variranja raspoloženja

Mi smo integrisana bića – sve u nama je povezano i vrši međusobni uticaj, fiziologija utiče na psihologiju i obrnuto. Višak šećera može izazvati pad raspoloženja i energije, a kofein može povećati anksioznost. Imajte to u vidu kada započinjete poseban režim ishrane – nastojte da unesete sve hranljive sastojke koji su organizmu potrebni na dnevnom nivou, da ne biste narušili svoje mentalno i fizičko zdravlje.

Mentalna perspektiva

Način razmišljanja se takođe može menjati iz dana u dan, pa čak i iz trenutka u trenutak – kada počnete nešto da radite osećate se pozitivno, puni ste optimizma i dobre volje. Posle nekog (kratkog) vremena, možete ustanoviti da vam uopšte ne ide to što radite i vaše pozitivno mišljenje će se začas preokrenuti u negativno, postaćete nervozni i obeshrabreni i više nećete imati volje da završite započeto. Proces je isti, bez obzira da li ste seli da napišete kolumnu, ili pravite obračun, ili spremate tortu i utiče na vašu mentalnu stabilnost. Ako vam ne ide, možete od potpunog optimizma skliznuti u najcrnji pesimizam i doživeti veoma stresne momente. Ako poznajte situacije u kojima ste od smirenosti i osećanja podrške Univerzuma stigli do straha i osećanja da je sve protiv vas i da nikada nećete uspeti, znate o čemu govorimo. Da biste povratili mentalnu stabilnost, morate uzeti pauzu, odmaći se od zadatka koji ne ide, da biste mogli da se smirite i razmislite o svojoj perspektivi. Kako ste sa vrha skliznuli na dno? Vrlo lako, izgleda. Kako da se ponovo popnete? Upotrebite mentalni trik – nemojte se penjati. Zamislite da krećete ispočetka negde od sredine uspona – vaš um će lakše poverovati u mogućnost da zadrži tu srednju poziciju, nego u ideju da ćete opet krenuti puni snage i sveži kao da ste tek počeli (jer vaš um zna da to nije tako). Svi pokušaji spadaju u trening i sada kada ste se utrenirali, možete lagano da počnete sa manjim očekivanjima i nižim standardima, kako biste održali stabilnost i proširili perspektivu – dozvolili sebi uspone i padove i umanjili njihov efekat.

Pročitajte i ovo: 7 načina da poboljšate svoje mentalno zdravlje

Prihvatanje realnosti najviše pomaže

Šta god da je u pitanju – hormonski disbalans, loš san, nagomilani stres, svađa sa partnerom, porodični problemi, neizvesnost na poslu (male ili velike stvari u vama i vašem neposrednom okruženju) mentalna stabilnost se najlakše postiže ako odmah napravite kratku procenu. Ovo se upravo dešava, stvari stoje ovako i to je ono što je realno. Možda ćete tu procenu morati da iskopate ispod visokih očekivanja i visokog nivoa frustracije i anksioznosti, ispod očajničke nade da će se nešto promeniti samo od sebe, da će stići vesti o dobrom ishodu (dok se sve vreme pripremate za najgori), ali sam čin suočavanja sa realnošću povećava vaše opcije – kada vam je fokus na mestu, ne rasipate energiju na sve strane. A onda možete da razmislite o tome šta u datim okolnostima možete da učinite, a šta morate prihvatiti tako kako je.

Vi niste mašina i niste „pokvareni“

Ništa se u vama nije „pokvarilo“ i ne treba vam „popravka“. Vaša mentalna stabilnost nije izgubljena i niste neuravnoteženi zato što vam raspoloženje i energija osciliraju. To je samo način na koji funkcionišete, čak i kad vam izgleda da uopšte ne funkcionišete. Nemojte osuđivati i kritikovati sebe – ne napuštajete sebe u lošim momentima, već posegnite za samoosećajnošću i samoljubavlju. Budite nežni prema sebi, dišite duboko da povećate unos kiseonika i podstaknete malo dobre hemije u organizmu, zapitajte se šta je ono što vam je potrebno u tom trenutku, jer to je izraz brige o sebi, bez obzira da li znate tačan odgovor i da li možete sebi da pružite ono što vam treba.

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.