Mobing – kako da identifikujete psihičko uznemiravanje na poslu i šta da radite

Mobing ili psihičko uznemiravanje na radnom mestu, vrsta je nasilja koja se može praktikovati namerno i koje se povalja ili koje jedna ili više osoba produžava da sprovodi nad jednom ili više osoba u radnom okruženju, kaže sveobuhvatna definicija.

Mobing utiče na produktivnost i narušava mentalno zdravlje radnika koji ga doživljavaju, a to ne može biti nikome od koristi i ova sve češća pojava se mora ozbiljno shvatiti, ovo ponašanje se mora osvestiti, demistifikovati i ne sme se trpeti.

Kako izgleda mobing

Mobing nije uvek lako identifikovati, jer se krija iza „dimne zavese“ koja otežava prepoznavanje oblika maltretiranja i pravih krivaca koji stoje iza njega. Možda uprava nije svesna da neposredni rukovodioci vrše mobing, a možda se oni tako ponašaju prema smernicama koje su dobili.

Psihičko uznemiravanje na poslu ima mnogo lica i razlikuje se od toga da li nekog uznemirava šef, ili podređeni ili saradnik, ili svi po malo. Žrtve mobinga obično iskuse neke od najčešćih načina uznemiravanja, kao što je kleveta (lažna optužba usmerena da podrije ugled žrtve i podstakne odbacivanje od drugih); diskreditovanje (potkopavanje kredibiliteta žrtve tako što se dovodi u sumnju njeno mentalno zdravlje i sposobnosti, koje se povezuju i sa njenim pokušajima da se odbrani); ponižavanje (kritikovanje i obezvređivanje rada pred drugima, preuveličavanje grešaka, negativni diskriminacioni komentari); opterećenje poslom (neadekvatna raspodela posla je takođe oblik uznemiravanja – nekome može biti zlonamerno dodeljeno više posla nego ostalima ili posao koji je ispod njegovih kvalifikacija i funkcija); sabotaža (tipična za vršioce mobinga koji su na podređenoj poziciji – oni mogu sabotirati pokušaje uprave da poboljša aspekte i proizvode kompanije ili da učine da promene tokom nečijeg mandata deluju negativno i unazađujuće).

Mobing se manifestuje i kroz ohrabrivanje drugih na poslu da ne komuniciraju sa žrtvom, gurajući je u izolaciju i čineći svojim ponašanjem (izbegavanje kontakta očima) da se žrtva oseća nevidljivo, ili joj dodeliti odvojeno i zabačeno mesto, van jezgra poslovnog prostora. Takođe, psihičko uznemiravanje se identifikuje u pretnjama o otkazu, zvanju van radnog vremena, odnosno proganjanju i nameštanju da neko bude negativno ocenjen, kao i u destruktivnoj kritici, usmerenoj na sve što neko radi, kao i na lične aspekte (ismevanje načina na koji se neko oblači, govori, kreće, smeje) u nameri da se ta osoba prikaže kao nesposobna i smešna, na profesionalnom i ličnom nivou.

Sve ove radnje mogu postepeno eskalirati do te mere da ljudi oko žrtve mobinga mogu početi da ih doživljavaju kao normalne, a oni koji to otkriju kao neprikladno i nepravedno često mogu ćutati iz straha da i sami ne postanu meta uznemiravanja.

Karakteristike nezdravog radnog okruženja

Stil rukovođenja

Mobing se odvija u radnim okruženjima koja imaju slabe tačke i propuste, koji počinju od stila rukovođenja, kao najvažnijeg aspekta za stvaranje i održavanje zdravog radnog okruženja. Kada lideri ili šefovi imaju karakteristike koje ometaju postizanje ciljeva, nastojeći da svi budu zadovoljni i gubeći iz vida hijerarhiju i ciljeve kompanije, mogu se pojaviti mikrolideri, uključujući i nasilnike. U drugim slučajevima, to su ljudi koji ne znaju da delegiraju ili koji vode tim na principima strahovanja i pretnji, a ne na odavanju priznanja i vrednovanju sposobnosti pojedinca. Efekat je agresivan i nemotivisan tim, gde se uznemiravanje pojavljuje kao radna dinamika. Lider je takođe odgovoran za uspostavljanje politike protiv mobinga, koja jasno pokazuje stav kompanije prema takvom ponašanju. Rešenje ili produžavanje problema zavisi od njegovog stava.

Pročitajte i ovo: Kako da frustraciju pretvorite u gorivo za ostvarenje svojih ambicija

Organizaciona kultura

Preduzeće se može odlikovati skupom vrednosti, normi i uverenja kao što su inkluzivnost, timski rad, zdrava konkurencija među različitim timovima, poštovanje različitosti i jasna komunikacija kao način rešavanja konflikata – ako ove vrednosti izostaju, u preduzeću vlada kultura koja normalizuje mobing.

Mobing i nedostatak motivacije

Pored finansijske satisfakcije koju dobijamo za posao koji obavljamo, postoji i ono što se zove „emotivna plata“. Kada radno okruženje, funkcije koje su nam dodeljene, rast unutar kompanije i priznanja koja dobijamo ne odgovaraju našim očekivanjima, javlja se osećaj zaglavljenosti i nedostatka motivacije. Ovi faktori podstiču kontinuitet uznemiravanja na poslu, zbog nezainteresovanosti radnika da nešto preduzmu po tom pitanju.

Izostajanje sa posla i nedostatak posvećenosti

Povezano sa osećanjem zaglavljenosti i nedostatka motivacije, ali i sa odsustvom lidera koji promoviše ispunjavanje obaveza i poštovanje vrednosti, uočljiva je pojava izbegavanja posla i nedostatka posvećenosti kompaniji. Žrtve izbegavaju odlazak na posao, zbog neprijatnosti koju tamo osećaju.

Psihološki profil osobe koja sprovodi mobing

Osoba koja koristi uznemiravanje, plasira intrige, sabotira druge, zastrašuje i pokazuje druga uznemirujuća ponašanja, uglavnom je nesigurna u sebe, nisko kvalifikovana, sa niskim samopoštovanjem, sklona manipulaciji i lažima, a svoje negativne osobine maskira visokom dozom šarma, delujući kao da ima kvalitete koje ne poseduje i skrivajući svoje pravo ja. Ovakve osobe takođe pokazuju zavodničko ponašanje, manjak empatije, nesposobnost za samokritičnost, osvetoljubivost i narcističke osobine ličnosti (kao nadoknadu za svoje nedostatke, gaje uverenje da su važni i veliki ljudi).

Strategije za suočavanje sa mobingom

Izbegavanje uznemiravača

Onaj ko sprovodi mobing nije vaš prijatelj i ne želi to ni da postane – budite suzdržani u deljenju ličnih podataka i ne pokušavajte da budete jako ljubazni i predusretljivi, to ovu osobu neće „smekšati“ i omogućiti da se sa njom povežete na nivou kolegijalnosti i ljudskog razumevanja. Budite tačni i koncizni u komunikaciji i korektni u poslu.

Ne prepuštajte kontrolu

Pokušajte da ne pokažete da vam postupci uznemiravača nanose štetu, a čak i ako je tako, ne dozvolite mu da to vidi. Na taj način zadržavate kontrolu i ne pružate drugoj osobi uverenje da može da utiče na vas.

Zapamtite da niste vi problem

Mobing je odraz problema nesigurne i nekvalifikovane osobe i nezdravog načina upravljanja i ne radi se o vama. Vi niste deo problema.

Zabeležite mobing

Dokumentujte situacije uznemiravanja na poslu, sačuvajte sve tekstualne poruke i mejlove, snimajte razgovore, zabeležite datume i obezbedite svedoke koji će vas podržati ukoliko bude potrebno. Ovo je od velike važnosti, ako rešite da prijavite mobing.

Preduzmite pravne radnje

Psihološko uznemiravanje na radnom mestu je krivično delo i treba da bude prijavljeno, najpre najvišoj instanci u kompaniji, a ako te ne daje rezultate, pravnim instancama.

Ćutanje u situaciji kada postoji mobing oblik je saučesništva, koje samo pogoršava problem. Možda to ne utiče direktno na vas, ali ako se ne preduzmu mere da se ispravi, vi možete biti sledeća žrtva.

Pročitajte i ovo: Svi koji dođu – jednom moraju i da odu

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.