Mojih 5 najvažnijih lekcija o majčinstvu

Mnoge od nas su ulazile spremne u majčinstvo, odnosno mislile smo da nas razne knjige i edukacije mogu naučiti kako da briljiramo u najvažnijoj životnoj ulozi. Međutim, ono na šta nas niko nije mogao spremiti su turbulencije promena, emocija i izazova koje majčinstvo sa sobom nosi. Od nebrojeno faktora zavisi da li ćemo kroz ovaj proces ploviti kao kroz mirno more ili kroz buru. Zato sam izdvojila neke od najvažnijih lekcija koje sam ja naučila i za koje verujem da će svakoj mami, u kojoj god fazi roditeljstva da se nalazi, biti od koristi. 

Dobra mama je ona koja je dobro

Deca su ogledalo naše energije i emocija. Koliko god se mi trudile da budemo dobro i da budemo ok pred decom, oni osećaju šta se u nama stvarno dešava. To je jedna duboka veza između majke i deteta koja prevazilazi granice svesnog. Tako da, ako ja nisam dobro, ako sam nervozna, nezadovoljna, isfrustrirana, zabrinuta, besna (nastavi niz), nema šanse da će atmosfera u kući biti dobra. Usudiću se da kažem da mama diktira porodičnu energiju, jer ako ti nisi dobro, ništa neće biti.

Zato je imperativ da brineš o sebi i da budeš u miru sa sobom, zbog sebe, a i cele porodice. Svaka od nas ima različite prioritete, potrebe i želje, tako da jedan recept ne postoji. Ono što sam i sama radila i što često viđam, jeste to da se vodimo tradicionalnim verovanjem da je dobra mama ona koja se puno žrtvuje i daje za svoju porodicu, te često u najboljoj nameri preteramo i zanemarimo sebe.

Ja nisam dobra mama ako provodim 24 sata sa detetom, ali zapravo želim da imam i vremena za sebe, prijatelje, posao… ja tada nisam dobra mama jer će dete osetiti moju frustraciju zbog mojih nezadovoljenih potreba i to provedeno vreme neće biti kvalitetno. Ali kao što rekoh, sve je individualno i samo ti možeš znati šta ti treba. Najvažnije je da budeš u balansu sama sa sobom i da si u stanju da budeš stabilna i istinski prisutna majka. Jer dobra mama je ona koja je dobro.

Rutina je pola posla

Iskreno verujem da nema toga što dobra rutina ne može da reši. Hajde da prvo pojasnim šta stvarno rutina znači. Za dete, rutina je sigurnost. Još od bebećih dana, dete ne zna šta da očekuje od roditelja i sveta oko sebe, jer mu je sve nepoznato i potrebna mu je sigurnost. Ta sigurnost se najviše manifestuje kroz rutinu. Ukoliko dete zna šta sledi u kom trenutku, ono će se osećati sigurnije i stabilnije. A dete u takvom stanju je znatno saradljivije i spremno da prihvati bilo kakvu aktivnost. Da ne pričam o periodu tantruma i koliko je lakše izboriti se s njima uz doslednost u svakom smislu. 

A šta rutina znači za nas? Pre svega olakšava nam dosta haotične živote. Svaka mama na svojim ramenima nosi više obaveza nego što može da iznese i rutine su zlata vredne. Ako imaš uhodanu rutinu sa detetom, onda znaš kako ti izgleda raspored i samim tim možeš bolje da se organizuješ i planiraš. Ako imaš dobre rutine kuvanja, brige o kući, porodici i sebi, te stvari vremenom postaju automatizovane i o njima toliko i ne razmišljaš. Što manje aktivnog razmišljanja o tome kad, šta i kako radiš, ubrzava procese i oslobađa tvoj mozak napora. Samim tim, to je i put do lakše svakodnevnice, što bespogovorno svakoj mami treba. 

Nismo roboti i ne treba da od sebe i dece pravimo robote. Mi smo jednostavno bića kojima je potreban red. Uvek će biti izuzetaka i vanrednih situacija, ali stabilna deca (i roditelji) se rađaju iz sigurnosti koja prožima sve aspekte jednog porodičnog života.

Emocionalna inteligencija je najvažnija veština

Način na koji se nosimo sa svojim emocijama određuje i kako ćemo reagovati na osećanja našeg deteta. Emocije boje ceo naš život i sva naša iskustva, te ukoliko nismo u stanju da ih prihvatimo i obradimo na jedan zdrav način, imaćemo velikih izazova sa majčinstvom. Ovo pričam kao neko ko nema dovoljno razvijenu emocionalnu inteligenciju, na kojoj sam posledično puno radila, zbog odnosa sa svojim detetom, ali i sa sobom i drugim ljudima.

Stvari su dosta jednostavne. Većini nas je kroz detinjstvo pričano da ne plačemo, da potiskujemo burne emocije, da ne osećamo bol, tugu i patnju, jer to nije lepo. Međutim, svaka emocija je tu sa razlogom, da nam nešto kaže. Treba da je osetimo, da pustimo da odradi svoje i da prođe, jer se kroz takav proces stvara rezilijentnost i veština samoregulacije. Ako ja nisam u stanju da se nosim sa svojim emocijama, kako to da naučim svoje dete? Kako da reagujem na ispravan način i da pružim utehu, ako pružam otpor?

Jedna od knjiga koju bih svim srcem preporučila je Pravila razvoja mozga vaše bebe od Džona Medine. On se bavio istraživanjem toga kakvi roditelji treba da budu da bi pozitivno uticali na buduću sreću svoje dece i ovo je jedna od važnijih tema koje ističe. Evo šta on kaže: Način na koji se bavite emocionalnim životom svog deteta – vaša sposobnost da opazite detetove emocionalne reakcije i reagujete na njih, kao i da ga ohrabrite da vrši emocionalnu regulaciju i da mu pružite uputstva u vezi s njom – jeste najbolji predskazatelj buduće sreće vaše bebe.

Saznajte i: Koji je vaš vaspitni stil

Nije važno šta pričaš, već šta radiš

Jedna od izazovnijih stvari u roditeljstvu je to što deca 99% uče po modelu. Znači, džaba meni što pričam detetu da treba zdravo da jede, ako me gleda svaki dan sa grickalicama. Muž i ja smo već uveliko u procesu menjanja svojih navika, pretežno vezanih za ishranu, zdravlje i stil života, jer znamo da će naša ćerka usvojiti ono što mi radimo, a ne ono što pričamo. 

Tu se poteže jedno veće pitanje, a to su porodične vrednosti koje želite da prenesete na buduće generacije. I da se razumemo, nije nimalo lako. Svako od nas dolazi iz različitih životnih situacija i porodica, i svako nosi neko svoje nasleđe. Ali to ne znači da ne možemo da ga menjamo, ako želimo, i da stvaramo novo, ono u koje istinski verujemo. 

Onog trenutka kada sam se zapitala da li ja živim život koji bih želela za svoju ćerku, moja svest se promenila. Bez obzira na druge faktore koji kasnije utiču na formiranje deteta, ono najvažnije i najdubilje urezano je od onoga što dolazi od roditelja, iz osnovne porodice. Tu leži naša najveća odgovornost. 

Roditeljstvo budi tvoje unutrašnje dete

Uz dosta rada na sebi i samoupoznavanja, zapravo mi je dugo trebalo da shvatim zašto je majčinstvo duboko transformativna uloga. Sa dolaskom deteta, iz podsvesti na scenu stupa naše unutrašnje dete i ono sa sobom povlači sve ono lepo i ružno što nosimo iz ranog detinjstva. Ako je to dete nesrećno, nesigurno, pod patnjom i strahovima, odnosno ako donosi nerešene probleme, trenutak je da se njima pozabavimo. Zato što će se sigurno ispoljiti u odnosu sa našim detetom i ometati nas. 

Međutim, ako je naše unutrašnje dete srećno, ispunjeno i puno životne radosti, njegova razigranost i mašta će isplivati u trenucima zabave i igre. Uživati sa decom znači pustiti svoje unutrašnje dete da preuzme kormilo. Koliko smo u stanju da se prepustimo i budemo prisutni, verujem da najviše zavisi od stanja našeg unutrašnjeg deteta. I to je jedna duboka veza koju treba istražiti. U te svrhe, za početak mogu da preporučim jednu neverovatnu knjigu, Dete u tebi mora da pronađe svoj zavičaj od Štefani Štal. Sigurna sam da će ti pomoći da bolje razumeš sebe i svoj odnos sa detetom. 

Nadam se da su ti ovi saveti bili od koristi i želim ti puno sreće na putu svesnog majčinstva. To je ulica bez kraja, kojom najlakše ideš ako prihvatiš rad na sebi i upoznavanje sebe kao deo svakodnevnice koji te vodi bliže ispunjenom i srećnom životu sa porodicom.

Ako vam se ovaj tekst svideo, pročitajte i: Prazna torba je bogatstvo

Fotografija: WANNABE Media

Ivana Bunčić je mama jedne Srne i osnivač zajednice Profimama. Na misiji je da pomogne svakoj mami da uživa u ulozi roditelja, savladavajući izazove sa manje brige, a više osmeha. Štreber je u duši i obožava da čita, edukuje se i radi na ličnom razvoju. Organizacija joj je posebna strast, kao stalno aktuelna tema za mame i sve njihove uloge.