Izazov roditeljskog sastanka – negativne povratne informacije

Kada nastavnici moraju da iznesu negativne povratne informacije, oni to obično ne rade na roditeljskim sastancima, već upućuju poziv roditelju, kako bi sa njim nasamo porazgovarali o osetljivim temama. Povod ne mora da bude neki incident, ili loše ocene, već i to što nastavnik primećuje da je dete povučeno, da se ne uklapa u zajednicu i nema drugove, ili neke druge oblike ponašanja koji ukazuju na to da se dete loše oseća i ne uspeva da se adaptira na školsku sredinu, pravila ponašanja i zahteve obrazovanja. Verovatno svaki roditelj pretrne kad ga nastavnik pozove na razgovor, pitajući se šta je njegovo dete uradilo i pretpostavljajući da će to biti nešto neprijatno i mučno. Teško nam pada kada očekujemo negativne povratne informacije, ali ovo su važni momenti, koji nam mogu pomoći da bolje razumemo svoju decu, da im se približimo i sa njima uspostavimo bolju komunikaciju, kako bismo im pomogli.

Deca nisu „besna“ i ne ponašaju se bahato bez nekog dubljeg razloga, kao što nisu bez razloga ni previše povučena i izolovana. Ako ste svesni da dete prolazi kroz neki krizni period, verovatno i znate šta bi mogli da budu uzroci (odnosi u porodici), a to je verovatno nešto o čemu vam nije prijatno da pričate sa nastavnikom. Međutim, dobri nastavnici žele da znaju kakva je porodična situacija deteta (da li je u pitanju razvod, nezainteresovanost jednog od roditelja, zdravstveni problemi, socijalno stanje, smrtni slučajevi u porodici), da bi stekli uvid u to koliko je sredina u kojoj dete živi podsticajna, odnosno zanemarujuća, da bi razumeli zašto se izvesni problemi javljaju i da bi pokušali da detetu pomognu – u saradnji sa roditeljima.

U očekivanju negativne povratne informacije, koja se možda i ne tiče nekog dubljeg problema (vi najbolje znate da li je tako), nego nekog izolovanog događaja, potrebno je da se pripremite za razgovor sa nastavnikom.

Nastavnik se već pripremio za ovu situaciju, on zna šta će vam reći i koja pitanja želi da razjasni sa vama, ali i vama je potrebna priprema. To nikako ne znači da treba da se obrušite na dete i da ga ispitujete o tome šta je uradilo i zašto vas nastavnik zove, već da treba da obratite pažnju na šta se dete fokusira, šta ga zanima, kako se ponaša i kako razgovara sa drugima. Prelistajte njegove sveske, kao biste stekli uvid u rad na času i oblasti koje se uče, razmislite o tome šta biste vi želeli da pitate nastavnika. Možda znate da je vaše dete nezainteresovano za neku oblast i želite da pitate kako da ga podstaknete (i da saznate koji metod nastavnik koristi da postakne učenike), možda želite da skrenete pažnju nastavnika na neke osobine deteta, koje treba da uzme u obzir u svom pristupu. Svakako ne treba da se spremite da branite dete, nego da saslušate otvorenog uma šta nastavnik ima da vam kaže, da prepoznate u čemu on vidi problem (i da li se slažete sa njim u tom viđenju) i da se potrudite da učestvujete u pronalaženju adekvatnog rešenja. Možda je potrebno da sa detetom više radite kod kuće, ili da privatno angažujete nastavnika, koji će sa njim dodatno raditi.

Pročitajte i ovo: Prava pitanja za individualni roditeljski sastanak

Kako da odgovorite na negativne povratne informacije? Kao prvu, udahnite duboko. Setite se da je nastavnik obučeni pedagog, koji razume prekretnice u razvoju dece i poznaje nivoe napretka za svaki uzrast. Ako je nastavnik zabrinut zbog zaostajanja deteta u nekoj oblasti, to je važna i korisna informacija, odnosno, smernica za rad sa detetom. Ostanite prijemčivi i otvorenog uma u vezi sa povratnim informacijama koje vas mogu iznenaditi, ili se razlikovati od onoga što vi primećujete u svakodnevnom ponašanju deteta. Imajte u vidu da je kod kuće atmosfera i sredina potpuno različita od one u školi i da sa svojim školskim drugovima i na času vaše dete može ispoljavati ponašanje koje nikada ne ispoljava kod kuće. Takođe, znajte da ste vi i nastavnik u istom timu – oboje radite za dobrobit dece i negativne povratne informacije mogu biti konstruktivne i pomoći vam da steknete uvid koji niste imali i da zajedno sa nastavnikom pronađete način da se približite detetu i pomognete mu da prevaziđe zastoj ili krizu. To nije nešto zbog čega treba da se osećate loše, ili da se strože ponašate prema detetu, već prilika da kreirate akcioni plan.

Obratite pažnju na to kako nastavnik saopštava negativne povratne informacije – on treba da sledi proaktivan pristup. Može vam pomenuti da vaše dete ima problema sa pažnjom, ili sa zadržavanjem i mirnim sedenjem na mestu, ali bi trebalo da ima i kratkoročne i dugoročne strategije i ciljeve za poboljšanje ovog ponašanja. Recimo očekivanu procenu da će se fokus poboljšati do decembra, kao i načine praćenja napretka i rasta tokom vremena. Nastavnici često čuvaju različite uzorke rada sa početka školske godine, kako bi mogli da ih uporede sa skorašnjim radovima i procene napredak. Problem sa pažnjom bi mogao da bude i deo razvoja deteta – ono je možda u početku bilo povučeno i tiho, ili mu je gradivo bilo teško, a sada je samouverenije, razigranije i bolje mu ide, pa mu pažnja popušta, jer se probudila radoznalost i želja učestvovanjem u zajednici. Možda vaše dete brzo rešava zadatke i ostatak vremena mu je dosadno, pa mu treba više izazova, da bi se usmerilo.

Možete se složiti sa nastavnikom kada primite negativne povratne informacije i pronaći zajednički jezik, ali, možda se ne slažete. Ako je tako, ostanite pribrani i nemojte kritikovati nastavnika. Cilj vam je da saslušate i razumete njegovo gledište i primedbe. Možda će vam biti od koristi da neke stavke pribeležite (da hvatate beleške) dok nastavnik govori, ili da dođete sa nekim članom porodice ili bliskom osobom, kako biste imali dodatni par očiju i ušiju, koje mogu primetiti i čuti ono što vama promiče, odnosno, mogu da vam ponude širu perspektivu i drugačiju tačku gledišta.

Važno je pre svega, da cenite povratne informacije koje vam nastavnik pruža, jer on pokazuje time da je uključen, da se bavi pedagoškim radom za dobrobit dece i da želi da deca napreduju i budu dobri đaci. Ako se ne slažete sa njegovom perspektivom i možda mislite da to nije u najboljem interesu vašeg deteta, razgovarajte dodatno sa nekim drugim edukatorom, ili školskim psihologom, da biste se posavetovali i dobili više informacija. Ne možete da birate nastavnike, a ako rešite da dete prebacite u drugu školu ili odeljenje, ne možete biti sigurni da ćete se složiti sa metodama i načinom rada svih nastavnika. Vaše dete je pojedinac koji treba da se socijalizuje i stekne veštine prilagođavanja grupi, kao i postavljanja granica, a sticanje i uvežbavanje tih veština ide kroz situacije koje nisu prijatne i kroz rešavanje problema koji se pojavljuju na putu razvoja i obrazovanja.

Pročitajte i ovo: Koji je vaš vaspitni stil

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.