Neka druga ja sam… isto ja!
Pre nekoliko dana, ili možda malo više kada ovaj tekst bude objavljen, bila sam na venčanju svoje dobre drugarice sa fakulteta. Bila je to prilika da se nas pet, koje smo se najviše družile na fakultetu, ponovo okupimo posle duže vremena. Nešto kao “Seks i grad”, samo što nas je 5 a ne 4, i samo što su nam štikle parale ulice Kragujevca, a ne Njujorka. Dobro, postoji još mnogo razlika, ali okupile smo se, to je najvažnije.
Spremila sam se blagovremeno, kao i ostale članice petorke, znajući da je u pitanju poseban dan. Ranije nego ikada sam nabavila haljinu, ranije nego ikada sam zakazala šminku, i nismo pričale o tome, ali sigurna sam da su i ostale tri tako uradile. Naravno, mlada se podrazumeva kao najbitniji član petorke tog dana.
Zakazala sam i frizera, ali jednu stvar nisam znala sve do tog dana: kakvu ću frizuru imati. Nisam imala ni predstavu.
U jednom trenutku, u fazi pripreme tog nedeljnog jutra, frizer mi je predložio da za tu priliku uradim(o) nadogradnju moje kose.
Nisam to očekivala. To nisam ja.
Nikada nisam imala dugu kosu.
Nikada nisam imala dugu plavu kosu.
Nikada nisam imala dugu plavu kosu koja mi pada preko golih leđa.
Poverenje u mog frizera je presudilo, odlučila sam da to ipak uradim.
Pojavila sam se, prvo pred ukućanima, a potom i pred prijateljima u svatovima sa frizurom koja nije ličila ni na jednu moju do tada.
Kako li će reagovati kada vide da to nisam ja?
A onda mi je sinulo.
Pa to jesam ja.
Iste su nam uspomene, iste su nam boje glasa, isti su nam osmesi kao nekada.
Ista su mesta na kojima se smejemo, isti su nam pogledi kojima se razumemo, iste su pesme na koje odmah ustanemo od stola.
To sam bila ja i to su bile one.
I sve je bilo savršeno, jer smo to mi.
Ne volim da pišem i govorim – ja.
To se u prvom licu jednine podrazumeva, opomenula bi me profesorka srpskog jezika i književnosti iz naše gimnazije, u koju smo, takođe, išle svih 5.
Ovde sam morala.
Shvatila sam da sam ja – ja, ma koliko da mi je duga kosa, štikla i ma koji broj da vaga u tom trenutku pokazuje.
I vi ste uvek vi ma koliko da se opustite kada je vaš fizički izgled u pitanju.
Pustite kosu,
polomite štiklu,
pojedite kolač koji obožavate,
naručite pesmu koja vam je guilty pleasure. Jer to ste vi.
I uvek budite vi.
Ja ću ostati ja.
Sa frizurama sam tek počela.
Fotografije: Privatna arhiva
Marija Ćalović je magistarka farmacije u digitalnim vodama. Radi na kafu, pa tako i ove kolumne nastaju u društvu šoljice ako se uopšte može deminutivom nazvati ovolika šolja. U neslobodno vreme je mama jednog V&V tandema, u slobodno vreme je zaljubljenik u kozmetiku, šminku i modu.
