Niste senilni, normalno je zaboravljati

Sa godinama ljudi sve češće zaboravljaju, a spisak stvari koje zaboravljaju se produžava. Sve što iskače iz rutine, ili zahteva napor da se ugura u ono čime vam je um obuzet, jednostavno otpada. To nije dokaz opadanja sposobnosti učenja i pamćenja, već optimalan način funkcionisanja vašeg uma, tvrde naučnici. 

Zaboravljanje imena, lica, događaja, univerzalno je ljudsko iskustvo. Čak i oni koji imaju fotografsko pamćenje, imaju propuste i rupe u sećanju. Navikli smo da zaboravnost doživljavamo kao negativno iskustvo, u najboljem slučaju kao smetnju i mentalnu grešku, a u težim slučajevima kao na zabrinjavajući znak pada kognitivnih sposobnosti i sunovrat u demenciju. 

Savremena nauka međutim, potvrđuje ono što i sami možete zapaziti kroz iskustvo i samoposmatranje. Ima perioda kada zaboravljate više, kao i perioda kada imate tek poneki propust, ili se naknadno setite onog što ste zaboravili. Takođe, ima i stvari koje permanentno ne pamtite i ne osećate se loše zbog toga. Jednostavno, ne možete i ne želite sve informacije koje vam prođu kroz glavu da zadržite i uskladištite. Ponekad ste zaokupljeni i zabrinuti zbog nečeg određenog i sasvim vam je jasno da su svi vaši kapaciteti angažovani na taj način i da u tim periodima stalno i mnogo zaboravljate. Ponekad ste danima i nedeljama rasejani, a da niste ni zbog čega posebno zabrinuti, pitate se šta vam je i sami pronalazite odgovor – stigle su vas posledice napora, stresa, umora, imate potrebu da se rasteretite, da „isključite“ mozak, da se pomerite od odgovornosti i obaveza i da se opustite i odmorite – a ne možete. Tada se um brani rasejanošću – kao kada kompjuter uključi dodatno hlađenje, jer je temperatura kritična. 

Dakle, zaboravnost nije uvek crvena zastavica koja najavljuje demenciju i Alchajmerovu bolest, već ima svoju svrhu i ulogu. Zapravo, određen nivo zaboravnosti je ključan za optimalno funkcionisanje uma. 

U strahu od gubitka mentalnih sposobnosti, zaboravljamo prednosti zaboravljanja. 

Živimo u bučnom svetu, koji se kreće velikom brzinom i stalno se menja i zato je zaboravljanje detalja zapravo znak savršene adaptacije na okruženje. Ono omogućava mozgu da generalizuje, da pamti „na veliko“ kako bismo imali opštu orijentaciju i da zanemaruje detalje, kojima bismo bili preopterećeni. 

Ljudi misle da bi, kada bi imali fotografsko pamćenje, mogli da zapamte sva lica i da bi mogli da ih prepoznaju na slikama. Ali, ne bi prepoznali lica koja su prikazana u drugačijem osvetljenju, sa drugačijom frizurom, sa bradom, ili bez brade – mozak bi se spotakao o razlike, i propustio bi da uoči sličnosti. Dakle, pamćenje ide zajedno sa zaboravom, oni su u ravnoteži. 

Fotografsko pamćenje može ometati kreativnost 

Kreativnost nije stvaranje ni iz čega. Mi pravimo veze između već poznatih elemenata – ideja, reči, vizuelnih prikaza – da bismo stvorili nešto novo. Poznate elemente povezujemo na nov način – ali, da bismo uspostavili nove veze, one postojeće moraju biti labave. Ukoliko su veze među elementima u našem umu čvrste i rigidne, nema mesta za kreativnost. 

Povremeni propusti u pamćenju dobri su za međuljudske odnose

Emocionalna sećanja takođe blede – razlozi za svađu sa bliskom osobom koji su bili aktuelni pre deset godina, potpuno se zaboravljaju. Sećaćete se kako ste se loše osećali kada ste mislili da ste izgubili tu osobu (prijatelja, partnera), ali ne možete da se setite zašto je došlo do sukoba. Ako se veza održala, to znači da ste toj osobi odavno oprostili. Ako biste pamtili svaku emociju i svaki sukob, bili biste veoma ogorčena, besna i osvetoljubiva osoba. Sigurno poznajete takve ljude, one koji ne mogu da puste, ne umeju da oproste i pamte svaki sukob sa svima u životu – oni su stalno ljuti i veoma su usamljeni. 

Često se govori da oproštaj nije isto što i zaborav i ponekad biste više voleli da nešto jednostavno možete da zaboravite, kao da se nije dogodilo, nego da ulažete u proces opraštanja. Ali, vaš um se stara i za vaš lični razvoj, pa će držati informacije koje su u tom smislu važne. Nećete zaboraviti da vas je partner ili prijatelj prevario i izdao, zato što treba da naučite da oprostite. Nećete zaboraviti ni sopstvene prevare i izdaje, jer vas one još bolje (i teže) uče opraštanju i prihvatanju. Ali, zato ćete zaboraviti milion drugih gluposti, preći ćete preko sitnih nesporazuma, povremenih zahlađenja u odnosima i zastoja u komunikaciji i davaćete svojim bliskim odnosima svaku šansu da ostanu na nivou poverenja i poštovanja, zaboravljajući ono što vaš um ocenjuje kao nevažno i kao nepotrebno opterećenje. 

Šta možete učiniti da pomognete mozgu da zaboravi ono što treba da zaboravi

Jedan od najboljih načina da „izluftirate“ mozak od loših uspomena, neželjenog sećanja i neprijatnih emocija, jeste da ostanete uključeni i društveno angažovani. Osećanje pripadnosti, ukorenjenost u svom mestu u svetu, ključni su za stabilnost i mentalno zdravlje, jer stabilna i mentalno zdrava osoba u stanju je da selektivno pamti, odnosno, da zaboravlja opterećujući višak informacija, bilo da one dolaze spolja, ili iz unutrašnjeg života. Posttraumatski sindrom je poremećaj „previše pamćenja“, a najveći rizik od oboljevanja nakon traumatičnog događaja imaju oni koji se socijalno izoluju. 

Možete uraditi još jednu stvar, za aktivno i zdravo zaboravljanje – spavajte dobro. Dobar san je univerzalni recept za opšte zdravlje i dobrobit, ali stručnjaci ističu da je mozak u režimu sna podešen na proces „čišćenja“ mentalnog sadržaja. Prostije rečeno, spavamo da bismo zaboravili. Kada ne spavamo dovoljno, ili imamo periode nesanice, često govorimo „ne mogu da isključim mozak“, san je plitak i imamo osećaj da smo sve vreme razmišljali i da se uopšte nismo odmorili, iako smo sigurno dremali i spavali. Ponekad ne možete da spavate jer ste suviše zabrinuti, a ponekad tonete u san čim dodirnete jastuk, jer jedva čekate da se isključite iz svega što vas zabrinjava. Ponekad ne možete da spavate od uzbuđenja – um želi da ostane uključen i bavi se infomracijama zbog kojih se osećate dobro. Ima perioda kada vam je potrebno manje sna i perioda kada vam se samo spava. Slušajte svoj organizam – vaše telo je u tesnoj saradnji sa vašim umom, na vama je da obezbedite uslove za neometanu saradnju. I kada nešto ili nekog zaboravite (i nastavite da zaboravljate) prihvatite da te informacije naprosto nisu važne za vas na suštinskom nivou i da um sam obavlje selekciju i čišćenje nebitnih i besmislenih sadržaja, da bi napravio mesta za nove i važne. 

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.