Odlazak u muzej može da uspori starenje? Novo istraživanje otkriva iznenađujuće benefite kulture
Redovno učešće u kulturnim aktivnostima, od odlazaka u bioskop do poseta muzejima i galerijama, moglo bi da pomogne u usporavanju biološkog starenja, a efekat je uporediv sa redovnim vežbanjem, pokazuje novo istraživanje.
Naučnici su analizirali podatke skoro 2.000 učesnika dugoročne Engleske studije o starenju, koja prati osobe starije od 50 godina širom Engleske.
Kako je sprovedeno istraživanje?
Učesnici su popunjavali detaljne upitnike o tome koliko često posećuju bioskope, pozorišta, koncerte, operu, muzeje i umetničke galerije, prenosi The Independent.
View this post on Instagram
Na osnovu tih podataka istraživači su formirali sistem bodovanja kulturnog angažmana. Istovremeno, medicinske sestre procenjivale su deset fizioloških pokazatelja zdravlja, uključujući indeks telesne mase, snagu stiska šake, brzinu hoda i dijastolni krvni pritisak, kako bi odredile biološku starost učesnika.
Veći kulturni angažman povezan sa mlađom biološkom dobi
Rezultati, objavljeni u stručnom časopisu Journal of Epidemiology and Community Health, pokazali su da su više stope kulturnog angažmana povezane sa sporijim fiziološkim starenjem.
Analiza je otkrila da su osobe koje su posećivale muzeje, galerije ili bioskope svakih nekoliko meseci imale prosečnu fiziološku starost od 66,9 godina, što je približno tri godine manje u odnosu na osobe koje su te aktivnosti praktikovale retko ili nikada.
Takođe se pokazalo da su osobe sa višim nivoom kulturnog angažmana češće bile žene, zaposlene i generalno boljeg zdravstvenog stanja.
Nova strategija za zdravo starenje
Istraživači smatraju da bi podsticanje kulturnog angažmana moglo predstavljati obećavajuću strategiju za usporavanje fiziološkog starenja i očuvanje zdravlja u poznijim godinama.
„Na kulturni angažman moguće je uticati, pa on može predstavljati efikasnu tačku intervencije za podsticanje zdrave dugovečnosti“, naveli su autori studije.
Dodaju da bi povećanje geografske i finansijske dostupnosti kulturnih sadržaja moglo omogućiti većem broju ljudi da redovno učestvuju u ovakvim aktivnostima.
Posebno su istakli značaj lokalnih kulturnih programa. Kao primer navode desetonedeljni muzejski program koji je uključivao razgovore sa kustosima, interakciju sa eksponatima i kreativne radionice. Program je kod socijalno izolovanih starijih osoba doveo do većeg osećaja vedrine, povezanosti i optimizma.
Umetnost kao saveznik zdravlja
Slične zaključke donelo je i ranije istraživanje akademika sa University College London (UCL), koje je pokazalo da bi umetnički i kulturni angažman trebalo promovisati jednako kao fizičku aktivnost.
Naučnici sa UCL-a utvrdili su da različite aktivnosti, poput čitanja, slušanja muzike ili posete galerijama i muzejima, mogu imati pozitivan efekat na zdravlje.
„Ovi rezultati pokazuju uticaj umetnosti na zdravlje na biološkom nivou“, izjavila je profesorka Daisy Fancourt.
„Oni pružaju dokaze da umetnički i kulturni angažman treba posmatrati kao ponašanje koje unapređuje zdravlje, baš kao i fizička aktivnost.“
Profesorka Fancourt dodala je da različite umetničke aktivnosti donose različite koristi jer podstiču fizičku, kognitivnu, emocionalnu i socijalnu stimulaciju.
Drugim rečima, odlazak na izložbu, koncert ili u bioskop nije samo način da provedete slobodno vreme, možda je i investicija u zdravije i kvalitetnije starenje.
Autor: Easylife redakcija/The Independent
Foto: Lummi/Pablo Stanley