Dilema roditelja: Možemo li verovati rođenoj deci?

Rodite ih, negujete, odgajate, vaspitavate, oni su centar vašeg sveta. Naravno da jesu. Oni rastu, razvijaju se, postaju sve više i više samostalni, sve više i više svoji. I to je prirodan proces, nema ničeg čudnog u tome. Ali… Odnos između roditelja i dece čudna je i veoma kompleksna stvar. Naravno da je uslovljen mnogim faktorima i da nije u svim porodicama isti. Štaviše, pre bi se moglo reći da koliko ima porodica, toliko ima i tipova odnosa.

Ovo najbolje uočite kada radite u školi. Dok ljudi uglavnom imaju po jedno, dvoje ili troje dece (dobro, nekad i više), nastavnici ih imaju na stotine. Iako nisu u pitanju naša rođena deca, mi često delimo mnoge brige i radosti, provodeći dan za danom zajedno. Prva zaljubljivanja, raskide, muke sa učenjem i ocenama, lošu situaciju kod kuće, radost zbog uspeha na takmičenju – sve to čini deo našeg odnosa sa učenicima i naše svakodnevice. I tako iz dana u dan, iz godine u godinu… Zbog svega ovoga ne čudi što su i naše veze sa đacima posebne, naročito ukoliko ste odeljenjski starešina.

Jednom se dogodilo da mi se majka učenice najavila i rekla da želi da dođe u školu na razgovor, pošto nije stigla na roditeljski sastanak koji je bio održan prethodne nedelje. Imala sam tog dana čas sa svojim odeljenjem, pa smo se videli i deca i ja. Kada je zvonilo za kraj, Ana mi je prišla i rekla da će joj danas doći mama u školu.

– Znam, rekla sam joj, dogovorile smo se da dođe u 17.

– Da, da. Molim Vas nemojte da joj kažete da pušim. Ona to ne zna.

U dogovoreno vreme stigla je i majka. S obzirom na to da je Ana bila i dobar đak i lepo vaspitano dete, razgovor je bio prilično opušten i prijatan. Majka je želela da pogleda ocene i da vidi da li je sve u redu. Znate, između mene i mog deteta nema tajni, rekla mi je prilično samouvereno u jednom trenutku. Naravno da nema, potvrdila sam.

Dugo sam razmišljala o ovoj situaciji. Ako se pitate da li sam majci rekla da njeno dete puši, nisam. Prvo, to je stvar poverenja koje se gradi između učenika i nastavnika, a drugo, znam i mnogo starije osobe, udate i oženjene, koje od svojih roditelja kriju da puše. A znam i roditelje koji to isto skrivaju od svoje dece… It’s complicated, što bi se reklo.

Godine su prolazile, generacije su se smenjivale, donoseći nove dogodovštine, uvide i iskustva. Nakon svih tih godina, zaključila sam sledeće:

• Deca se dodvoravaju nastavnicima (ili idu u drugu krajnost, pa su agresivna) zbog toga što loša ocena može da im stvori probleme kod kuće, sa roditeljima.
• Deca se pretvaraju da su nešto što nisu kako bi ih vršnjaci prihvatili.
• Deca kriju svoju pravu prirodu i ulaguju se nastavnicima kako bi postigla određeni cilj.
• Deca nisu sigurna kako treba da se ponašaju u određenim situacijama zato što pubertet čini da ni sami sebi nisu jasna, pa otuda luduju i deluju neuračunljivo. U najmanju ruku.

Zbog svega ovoga igraju određene uloge, svesno ili nesvesno. Znam da im nije lako. Adolescenciju još niko nije prošao bez unutrašnjih borbi, ali transformacija koju treba preći na putu od deteta do odrasle osobe prosto je neizbežna. Zato ne čudi što čak i svoje sopstveno dete možete videti u raznim ulogama. Znate da je tih i povučen, a onda vam bude potpuno nejasno kako je moguće da vas razredna zove zbog toga što se potukao u školi ili se nedolično ponašao prema nastavniku informatike. Pa svi koji ga poznaju zakleće se da je on dobar i mek kao pamuk. Otkud sad ovo?

Otuda što će se jedno isto dete ponašati na jedan način prema roditeljima, na drugi prema nastavnicima, a na potpuno treći prema drugarima. Zašto? Zato što želi da se prilagodi i da bude prihvaćeno, da nađe svoje mesto u nekom koordinatnom sistemu, da bude deo grupe.

I, da. Svom detetu treba da verujete, baš kao što i dete treba da ima poverenja u vas. Ali, ne uzimajte stvari zdravo za gotovo i budite spremni na razna iznenađenja tokom ovog turbulentnog perioda. Svi grešimo – što iz neznanja, što iz straha, neko možda i namerno, ali postoji jedan veoma delotvoran način da doprete do svog adolescenta i pokažete mu da ima na koga da se osloni. Zove se razgovor.

Ako vam se dopao ovaj tekst, pročitajte i: 5 načina da budete kul roditelj.

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Jelena Bratić, diplomirani filolog, bloger, influenser. Veruje u čuda i voli život, što je sasvim dovoljno za početak bajke…