Prevaziđite osećanje ogorčenosti u odnosu – na ove načine

Ogorčenost je osećanje koje uključuje ljutnju, razočaranje, uvređenost, ozlojeđenost i može se javiti zbog malih i velikih stvari koje doživljavamo kao nepravedne, u svim vrstama odnosa. Nije tako intenzivna kao bes, ali je dublja i ima tendenciju da potraje, što može zatrovati ne samo odnose u kojima se javlja, već i naše fizičko i mentalno zdravlje.

Možemo biti toliko ogorčeni da ne želimo da se pozabavimo tim osećanjem, da ga pustimo i oprostimo, već nastavljamo da ga gajimo i da osobu na koju smo ogorčeni kažnjavamo na razne načine – izbegavanjem, neodgovaranjem na poruke i pozive, cinizmom i podrugljivim komentarima…

Ogorčenost vas može navesti na osvetoljubivo ponašanje i akcije, koje vašim odnosima mogu naneti još više štete, dok vam uopšte ne pružaju satisfakciju koju ste tražili i očekivali. Na primer, ako otkrijete partnerovo neverstvo, možete osećati da ne možete da se smirite dok mu ne uzvratite na isti način, a kad to uradite, uopšte ne osećate da je „pravda zadovoljena“ i nije vam ništa lakše. Ili, možete biti nepristojni i grubi prema kolegi, jer je dobio nagradu koju ste očekivali da dobijete i zatim otkriti da vam je teško da funkcionišete u poremećenoj atmosferi i da vas ostali gledaju prekorno, ili vas izbegavaju.

Zbog svega toga, ogorčenje je toksično i potrebno je da ga bolje razumete i da bolje upravljate svojim osećanjima i ponašanjem.

Zašto se javlja ogorčenost

Ovu složenu emociju mogu izazvati različite stvari – ogorčenje se može javiti kad osećate da ste iskorišćeni, da vam je uskraćeno poštovanje koje zaslužujete, da ste na određeni način izdani, uveđeni, poniženi. Tad se pokreću i druge destruktivne misli i osećanja i ogorečnost na kraju može zatrovati vaše odnose i narušiti vašu emocionalnu i mentalnu stabilnost, oduzimajući vam mir i objektivnost.

U partnerskim odnosima ogorčenje se najčešće javlja zbog neispunjavanja potreba – možda izražavate svoje želje i potrebe i osećate da imate pravo da one budu ispunjene, a partner na to ne reaguje. Takođe, možda uopšte ne delite i ne izražavate svoje potrebe, ali i dalje osećate da imate pravo da ih ispunite. Ogorčenje mogu stvoriti i slabe granice (niste ih postavili, a očekujete da budu poštovane), kao i kršenje jasno postavljenih granica. Još jedan čest uzrok ogorčenja u bliskim odnosima je očekivanje da partner zna i oseća šta vi mislite i osećate – očekujete da vam čita misli, a kad se to ne dešava, postajete ogorčeni.

U braku, žene najčešće postaju ogorčene zbog neravnoteže moći i opterećenja – one osećaju da pored posla, moraju da nose i sav ostali teret zajednice i rade najveći deo kućnih poslova i brinu o deci i nabavci, dok se partner fokusira samo na posao.

Takođe, ogorčenost se može javiti i istrajavati kada jedan partner uvek ima inicijativu u seksu, a drugi nikada. Ili u slučaju kada se jedna osoba suočava sa zdravstvenim izazovima, a druga je u situaciji da je neguje – negovatelj može postati ogorčen, jer su njegove potrebe nezadovoljene i potrebe bolesnog partnera su uvek na prvom mestu.

Znaci ogorčenosti

Nije jednostavno prepoznati znake ogorčenosti, jer ova višeslojna emocija može biti kombinovana sa mnogim drugim osećanjima istovremeno. Ogorčeni partner može osećati da mu je učinjena velika nepravda i biti napeta u prisustvu partnera i istovremeno izbegavati sukob sa njim, opsesivno razmišljati o incidentu i interakcijama, žaliti se prijateljima, odvojiti se od partnera emocionalno i fizički.

Ogorčenje može pratiti tuga, razočaranje, frustracija, ljutnja i neprijateljstvo, strah, okrivljavanje i samookrivljavanje, žaljenje, osećanje nepravde i neravnoteže u odnosu.

Pročitajte i ovo: Praktični načini da održite ravnotežu u partnerskom odnosu

Prednosti ogorčenja

Negativna osećanja nisu samo negativna i ogorčenje, kao i ljutnja, može pomoći da razvijete više samosvesti i načine da se zaštitite od ponovnog povređivanja pojačavanjem osećanja sopstvene vrednosti i razvijanjem veće kontrole i moći. Ali takođe, iako ima zaštitnu funkciju kao odbrambeni mehanizam, ogorčenje može dovesti do izbegavanja da se bavite dubljim problemima u sebi i odnosu, izbegavanju komunikacije i sukoba i izbegavanju odgovornosti – kada krivite drugu osobu, možete se osećati pravedno i ne činiti ništa, očekujući da ona nešto preduzme i popravi stvari.

Zašto je ogorčenost toksična

Ogorčenje koje se uporno nastavlja, stvara razdor u vezi i bez efikasne komunikacije i rešavanja problema, možete se zaglaviti u istrajnoj zlovolji i lošem raspoloženju, što narušava i odnos i vaše mentalno zdravlje.

Možete se zatvoriti i osećati se izolovano i nepovezano, što može dovesti do potpunog kraha i prekida odnosa. Bez mogućnosti da se nekome otvorite (osobi od poverenja, prijatelju ili članu porodice, ili terapeutu) situacija se pogoršava. Nemate oduška, perspektiva vam ostaje sužena i osećate se sve gore.

Strategije za upravljanje ogorčenjem

Da biste prevazišli ogorčenje i pronašli rešenja za probleme koji vas muče, morate prepoznati i priznati problem. A zatim je potrebno da poradite na promeni načina razmišljanja, proširenju percepcije i pronalaženju adekvatnog emocionalnog odgovora.

Razvijanje samosaosećanja i posmatranje situacije sa empatijom je konstruktivan emocionalni odgovor. Iako je ogorčenost kao mehanizam suočavanja funkcionisala kratkoročno i osnažila vas, sagledavanje situacije iz perspektive druge osobe može vam promeniti percepciju, a sa njom i doživljaj i osećanja u odnosu na ono što se dogodilo i što vam je izazvalo ogorčenje.

Opraštanje i zahvalnost igraju ogromnu ulogu u oslobađanju od negativnih osećanja i vraćanju mentalne i emocionalne ravnoteže. Pomirenje i prihvatanje onoga što se dogodilo, opraštanje sebi zbog dugotrajne ozlojeđenosti, razumevanje tuđe perspektive i motiva i opraštanje, povećavaju vašu ličnu dobrobit i blagostanje.

Da biste to postigli, razmislite i identifikujte izvor ogorčenja – ako je to nešto što možete rešavati jasnom i hrabrom komunikacijom, odvažite se i počnite da saopštavate svoje potrebe, granice, zabrinutosti i zahteve. Ukoliko ogorčenost potiče iz situacije koja je van vaše kontrole, priznajte osećanja koja proizilaze iz toga (ljutnja, frustracija, tuga), a zatim pokušajte da ta osećanja prihvatite i da se fokusirate na ono na šta možete uticati.

Ukoliko osećate da ne možete sami da se izborite sa ogorčenjem, razmislite o stručnom savetovanju i terapiji. Kognitivno-bihejvioralna (KBT) terapija je jedan od najboljih načina da naučite da upravljate osećanjima, poboljšate samokontrolu i nosite se sa izazovima na zdraviji način.

Pročitajte i ovo: Prećutni dogovori u vezi – kako funkcioniše „ono što ne znaš, ne može te povrediti“?

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević