Kako da održite emotivno blagostanje nakon penzionisanja

Pored očekivanih izazova, kao što je višak slobodnog vremena, dosada, usamljenost – penzionisanje može doneti i neočekivane. Ako se radujete što ćete češće viđati svoju decu i više vremena provoditi sa unucima, možete se razočarati, jer oni već imaju ustaljen način života i gust raspored, u kome nema više mesta za vas, nego što ga je bilo ranije. Vaša pomoć je dobrodošla, povremeno (kao i ranije), ali nije tako potrebna. Partner možda ima sopstvene zamisli o tome kako želi da provodi svoje vreme, ili se penzionisao pre vas i ustanovio svoj ritam života van vašeg, a  pojedini vaši prijatelji još uvek rade, dok su drugi daleko – odjednom se suočavate sa osećanjem da vas je penzionisanje izbacilo iz „upotrebe“. Svi žive svoje živote, niko ne računa na vas, nikome više niste neophodni. Ostajete sami sa sobom, sa svojim mislima i osećanjima, na početku nove životne faze u kojoj ne znate kako da se snađete i nesrećni ste.

Niste sami u tome. Mnoge ljude penzionisanje vrlo pogađa, do te mere da se razbole ili postanu depresivni. Čak i ako nisu voleli svoj posao i jedva su čekali da im penzija donese rasterećenje koje su dugo priželjkivali, suočavaju se sa osećanjem da više nigde ne pripadaju i nikome nisu potrebni i veoma su nesrećni zbog toga.

Penzionisanje je velika prekretnica u životu – definitivan dokaz starenja, o kome možda niste ni razmišljali, ili ste brige i strahovanja potiskivali radom. Jedan od tih strahova je možda bio da, kada jednom stanete, više nećete moći da se pokrenete, da ćete, kad prestane užurbani radni ritam života, utonuti u neaktivnost i malodušnost.

Za neke, odlazak u penziju je nešto sa čim su računali, o čemu su razmišljali i pripremali se – oni proslavljaju završetak radnog veka i započinju novu fazu života sa osmehom i smirenošću. Drugi izbegavaju penzionisanje i odlažu ga, koliko god je moguće, ili sklapaju privremene ugovore i nastavljaju da rade, dok su neki prinuđeni da se penzionišu zbog iznenadne zdravstvene krize, gubitka posla ili potrebe da neguju partnera. Okolnosti pod kojima ste se penzionisali, od velikog su značaja za vaše balgostanje nakon odlaska u penziju – stres i borba sa kriznim situacijama otežavaju tranziciju i organizaciju drugačijeg načina života.

Pročitajte i ovo: Kako da prevaziđete stres zbog odlaska u penziju

Čak i ako se osećate spremno, normalno je da imate ambivalentna osećanja – mnogi vole svoj posao, radno okruženje i kolege i teško im je da ih napuste – svi oko vas žele da vas isprate u velikom stilu i da proslave sa vama, a vi ste zbunjeni i potišteni. Normalno je da osećate tugu, suočavajući se sa svojim izgledima za budućnost – morate promeniti ritam života, usvojiti nove navike i nečim smislenim ispuniti vreme. Penzionisanje je jedna od poslednjih velikih životnih tranzicija, zbog koje možete osećati kao da vam više ništa važno ne predstoji, da ste isključeni iz svih životnih tokova i osuđeni da čekate da vas starost i nemoć dotuku.

Mnogi ljudi su šokirani kada počnu da doživljavaju emocionalne turbulencije, nekoliko meseci nakon penzionisanja. Kada se dovoljno odmore, naspavaju, nauživaju u dokolici, gledanju televizije i laganim šetnjama, počinje da im bude dosadno, postaju nervozni i neraspoloženi, usamljeni su i osećaju da život više nema smisla.

Sako: Mona, Košulja: Lindex, Šešir: Ercegovac, Ogrlica i minđuše: Swarovski

Ponekad, ljudi odu u drugu krajnost – pripreme plan aktivnosti (da bi izbegli osećanje isključenosti i ispunili vreme), koji ih angažuje i više nego dok su radili. Ovaj tempo ubrzo postaje iscrpljujuć i neodrživ i dovodi do suočavanja sa osećanjem nemoći – starenje je realno, mogućnosti i potrebe se menjaju i zahtevaju da se prilagodimo, ako želimo da održimo zdravlje i emotivno blagostanje.

Ima mnogo razloga zbog kojih biste mogli da se osećate izgubljeno i nesrećno nakon penzionisanja, i potrebno je da unapred razmišljate o svom emocionalnom blagostanju i da napravite plan. Ne radi se o uobičajenom savetu da pronađete hobi, ili se bavite volonterskim radom (koji bi mogao biti prenaporan), već o izdvajanju vremena da razmislite o svojim emocionalnim potrebama – o tome šta vas je emotivno održavalo tokom radnog veka, kako biste napravili okvirni plan ispunjavanja tih potreba i nakon odlaska u penziju.

Možete biti iznenađeni koliko je duga lista emocionalne i psihološke dobrobiti, koja ide uz posao – angažovanje, svrhovitost, doprinos, postignuće, društvena povezanost, struktura, kreativnost. Važna je i  ekonomska nezavisnost, svest da se možete osloniti na sopstvene prihode (koje penzionisanje smanjuje) i ne zavisiti od nečije finansijske podrške.

Ne zaboravite da uzmete u obzir zabavnu stranu posla – ako niste bili vezani za kancelariju, možda ste mogli da putujete, ili da se krećete u svojoj sredini, srećete i uopoznajete razne ljude; mogli ste da se šalite sa kolegama (ponekad je dan bio bolji ili podnošljiviji, samo zbog nečijeg humora i dobrog raspoloženja), ili da stimulišete svoj um, rešavanjem zanimljivih problema. Možda ste provodili dosta vremena u vožnji, slušajući muziku, ili ste imali svoju kancelariju i vreme na poslu vam je zapravo donosilo smirenost i usredsređenost, pomažući vam da izbegnete neprijatnosti kod kuće (partnera koji se stalno žali, bučne komšije, odraslo dete koje se izgleda nikada neće osamostaliti…)

Kada steknete uvid u načine na koje vas je radni život ispunjavao, počnite da smišljate nove načine da ostvarite isti stepen ispunjenosti i nakon penzionisanja. Ako vam je, na primer, atmosfera u kolektivu bila posebno ispunjavajuća i voleli ste da razgovarate i šalite se sa kolegama, razmislite kako ćete organizovati svoj društveni život – neki planiraju da ostanu u kontaktu sa prijateljima sa posla, dok drugi znaju da se kolegijalni odnosi neće pretočiti u novu fazu života.

Mnogi se raduju što će im penzionisanje omogućuju da češće posećuju decu i viđaju se sa unucima, ali vaša očekivanja mogu biti izneverena. Zato razgovarajte sa svojom porodicom, kako biste bili sigurni koliko vremena ćete provoditi zajedno. Ako planirate da više vremena provodite sa svojim prijateljima, takođe treba sa njima da razgovarate o tome, jer oni možda imaju drugačije planove. Istražite grupe i udruženja u vašoj zajednici, sa kojima se možete povezati – kroz zajednička interesovanja i aktivnosti, možete steći zanimljivo društvo i nove prijatelje.

Nemojte zanemariti osećaj svrhe i doprinosa, koji posao često pruža – čak i ako niste naročito voleli svoj posao, možete biti iznenađeni koliko je život prazan bez njega. Razmislite o aktivnostima kojima možete ispuniti svoje dane (bez mnogo opterećivanja i obaveza), kako biste sačuvali osećanje svrhe i davanja ličnog doprinosa. Razmislite kako želite da doprinesete, koje veštine, talente i sklonosti imate i na koji način ih možete uposliti i ne zanemarujte male stvari – sitnice koje možete učiniti za nekog iz komšiluka, brigu o životinjama, negovanje biljaka i cveća, razgovore u prolazu. Cenite svoje doprinose, koliko god oni bili veliki ili mali, svaki put kada se dese.

Penzionisanje može doneti vreme otkrića u novoj životnoj fazi, ili ispunjavanja potreba koje ste dugo zanemarivali – ne želite da živite u sećanjima, već da struktuirate svoje vreme i osmislite svoju sadašnjost na način koji vam obezbeđuje emocionalnu stabilnost i blagostanje.

Pročitajte i ovo: 3 stvari kojih se ljudi najviše plaše tokom starenja

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.