Kada dete uđe u pubertet: Ključna znanja koja će vam olakšati buran period

Period adolescencije je vrlo dug i prevazilazi ono što obično nazivamo pubertetom ili tinejdžerskim dobom, jer rana adolescencija može početi već oko desete godine, a kasna se može produžiti i preko 25.

Bez obzira na faze (rana, uobičajena i kasna) period adolescencije je dugo i burno vreme i za decu i za roditelje. Adolescenti su na prelaznom putu ka odraslim osobama i vrlo često nisu odrasli iako su postali punoletni i potrebno je mnogo strpljenja i razumevanja, da biste pomogli svom detetu da se orijentiše odrastajući u svetu koji je u svojim zahtevima, vrednostima i prioritetima dosta različit od onog u kome ste vi odrastali.

Adolescenti su posebna grupa – nisu više deca, ali nisu ni odrasli i kao takvi imaju jedinstvene potrebe. Razumevanje psihologije adolescenata i terapeutskog rada sa njima, može vam proširiti perspektivu i pomoći da bolje izađete na kraj svojim pubertetlijom.

Razumevanje psihologije adolescenata

Koncept adolescencije je u psihologiji ustanovljen krajem 19. veka – do tada su adolescenti shvatani kao „mali ljudi“, a od tada bolje razumemo razvojne faze koje se nastavljaju tokom celog života i razlikujemo faze razvoja tinejdžera, od razvoja odraslih.

Decenije istraživanja pokazale su da period adolescencije uključuje značajan razvoj mozga, što utiče na ponašanje i funkcionisanje adolescenata. Evo šta su zaključili neki važni i poznati psiholozi:

Žan Pijaže (Jean Piaget, 9. 08. 1896. – 16. 09. 1980.) je bio švajcarski razvojni psiholog i filozof, koji je proučavao razvoj dece i adolescenata i prvi pružio uvid u psihologiju adolescenata. Prema Pijažeu, adolescenti prelaze iz konkretne operativne faze u formalni operativni stadijum. To znači da u konkretnoj operativnoj fazi deca razumeju logičko razmišljanje i shvataju da njihova perspektiva nije jedina.

U prelasku na fomralni operativni stadijum, razvija se razumeanje apstraktnog razmišljanja i pojmova, a osoba može da shvati simboliku i razvija i testira hipoteze o svetu oko sebe.

Međutim, ne mogu svi da dostignu ovu fazu – Pijaže je utvrdio da je samo oko jedne trećine odraslih u potpunosti prešlo u formalnu operativnu fazu.

Erik Erikson (15. 06. 1902. – 12. 05.1994.) bio je američko-danski psihoanalitičar jevrejskog porekla, nagrađen Pulicerovom nagradom za knjigu o Gandiju. Njegov psihoanalitički rad naglašavao je stalan razvoj kroz odrastanje i odraslo doba za koji je odredio osam faza, a period adolescencije se preklapa sa tri Eriksonove faze:

Marljivost nasuprot inferiornosti – otprilike do 12. godine deca razvijaju sposobnost da prevaziđu izazove i uče nove veštine. Dete se prilagođava novim obavezama i uči kako da raspoređuje vreme. Pohvala i podrška su izuzetno važni u ovom periodu.

Identitet naspram konfuzije uloga – ovde je period adolescencije između 12 i 18 godina, u kome se odvija značajan razvoj identiteta i razumeanja sopstvenih osećanja, uključujući rodni identitet, seksualnu orijentaciju, politička i verska uverenja. Tokom ove faze, mnogi tinejdžeri počinju da preispituju vrednosti svojih roditelja, što dovodi do izazova u odnosima, dok tinejdžer razvija osećaj autonomije. Ovo je najteži period adolescencije u kome može doći do povlačenja i izolacije.

Intimnost nasuprot izolacije – od 18. godine tinejdžeri razvijaju intimne odnose, da bi izbegli osećaj izolacije. Psihološki zadatak u ovoj fazi odnosi se na postavljanje granica između sebe i drugih. Uspostavljanje bliskosti sa drugom osobom, uz zadržavanje svoje autentičnosti, rezultat je uspešno savladane prethodne – najosetljivije – faze.

Pročitajte i ovo: Lekcije o seksu namenjene roditeljima tinejdžera

Tipično ponašanje za period adolescencije

Iako se od adolescenata u najosetljivijem periodu (onom koji prepoznajemo kao pubertet) očekuje da ispituju svoje roditelj, pomeraju granice, bune se protiv ustanovljenih vrednosti i pravila i doživljavaju bolove i krize odrastanja dok razvijaju osećaj sebe, roditeljima može biti teško da identifikuju šta je izvan tog raspona tipičnog ponašanja.

Roditelji se mogu boriti sa balansiranjem uspostavljanja zdravih granica i negovanjem pozitivnog odnosa sa svojim nabusitim pubertetlijama, a buntovno ponašanje može biti znak da tinejdžer traži pomoć, iako nema komunikacione veštine da to iznese na roditeljima razumljiv način.

Ako se pitate da li bi terapija bila od pomoći, ili ako vaše dete to traži, svakako je korisno da zatražite konsultaciju sa terapeutom i porazgovarate o tome – imajte u vidu da ne postoji minimalan prag za traženje dodatne podrške i da je u redu tražiti pomoć psihologa i terapeuta, ako imate bilo kakve probleme i teškoće u odnosu sa tinejdžerom, ili primećujete da on ima probleme i da se bori da nađe sebe.

Kako izgleda terapija sa adolescentima

U periodu adolescencije mozak se još uvek razvija i terapija sa tinejdžerima je različite od terapije sa odraslim osobama. Stvari koje treba da imate na umu, ako vaš adolescent ide na terapiju uključuju važnost odnosa koji uspostavlja sa terapeutom. Poverenje je inače najvažniji aspekt terapije, ali za adolescente je od presudne važnosti i bitno je da odabere terapeuta kome može da veruje.

Takođe, vaš tinejdžer mora biti siguran da je njegova privatnost bezbedna – mnogi roditelji žele da znaju šta se dešava na terapijskim sesijama, ali morate obuzdati svoju radoznalost i poštovati privatnost svog deteta. Insistiranje da vam dete ili terapeut daju informacije, može doneti više štete nego koristi. Terapeut može odabrati da vam pruži neke smernice, kako bi vam omogućio da se angažujete na pravi način i sarađujete sa svojim detetom u ovom osetljivom periodu razvoja.

Ako očekujete neki brz napredak i mislite da vaš tinejdžer na tim sesijama samo ćaska sa terapeutom, znajte da to nikako nije samo ćaskanje. Davanje slobode tinejdžerima da biraju teme o kojima se razgovara postavlja osnovu da se kasnije zađe dublje – prvo se mora uspostaiti poverenje i osećanje bezbednosti, a terapeut će proceniti kojim tempom i na koje načine se dopire do dubljih problema.

period adolescencije i uloga roditelja

Vaša uloga se ne menja – vi i dalje treba da razumete i podržavate svoje dete, ali vaša sposobnost da ga štitite i da mu ispunjavate želje i potrebe se smanjuje. Dok se kreće ka otkrivanju sebe i osamostaljivanju, vi ne možete kontrolisati ono što mu se dešava i ne možete biti nepogrešivi, jer i sami prolazite kroz promene i izazove. Preopoznavanje da je adolescentu potrebna terapija i podrška izvan roditeljske, deo je dobrog roditeljstva i ne ukazuje na to da ste kao roditelj nekako „izneverili“ svoje dete.

Adolescenti imaju potrebe i izazove koji se razlikuju od onih u mlađem uzrastu i od onih u odraslom dobu. Prilikom utvrđivanja njhovih psiholoških i emocionalnih potreba i pružanja odgovarajuće nege, važno je da razumete ovu jedinstvenu fazu života, da prihvatite da se vaše dete menja i nastavite da ga upoznajete i podržavate na mestu na kome se trenutno nalazi.

Pročitajte i ovo: Saveti za zdravu komunikaciju sa svojim tinejdžerom

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević