5 načina da se povežete sa svojim unutrašnjim detetom kada praznici postanu previše naporni

Sezona praznika je vreme radosti, okupljanja, deljenja i zahvalnosti. Sve bi trebalo da izgleda toplo, blisko i ispunjeno, ali dok nastojite da se uživite u taj narativ, „imperativ sreće“ može postati previše naporan. Dok pokušavate da izvučete najbolje iz sebe, ispod površine se javlja umor, emocionalna preopterećenost i osećaj da ne stižete da budete prisutni ni za druge, ni za sebe. I umesto da se uskladite sa duhom praznika, možete osećati krivicu što vam je sve to prosto suviše. Iskoristite ove godine taj emotivni prostor za povezivanje sa unutrašnjim detetom – umesto za trošenje energije na ispunjavanje očekivanja.

Jer, vaš unutrašnji svet reaguje brže nego razum. Vaše unutrašnje dete – onaj deo vas koji nosi emocionalne ožiljke, ali pamti i utehu – postaje posebno ranjivo. Ono se ne snalazi dobro u buci, prevelikim očekivanjima i emotivnim kompromisima. Ali istovremeno, ono zna put ka smirenju. Povezivanje sa unutrašnjim detetom tokom napornih praznika nije bekstvo od stvarnosti, već povratak sebi.

Kako da se obratite svom unutrašnjem detetu: Stvari koje vaše unutrašnje dete želi da čuje od vas

Pet načina za povezivanje sa unutrašnjim detetom tokom praznika

Usporavanje kao čin brige o sebi

U svetu u kome stalno morate da „izdržite još malo“, svesno usporavanje često deluje kao luksuz. Međutim, za vaše unutrašnje dete, usporavanje je osnovni oblik sigurnosti. Kada zastanete, makar na nekoliko minuta, vi poručujete sebi da niste u opasnosti i da ne morate stalno reagovati. Pravite iskorak iz modaliteta „bori se ili beži“, smanjujete stres i smirujete se.

Psihološki, usporavanje pomaže nervnom sistemu da izađe iz stanja hronične pripravnosti. Emocionalno, ono vraća osećaj prisutnosti u sopstvenom telu. To može biti kratka pauza između obaveza, odmaranje u tišini, kratka meditacija, ili svesno disanje pre nego što nastavite dan. U tim trenucima, odvija se povezivanje sa unutrašnjim detetom, kroz poruku da je sigurno, da ništa ne mora, nigde ne žuri i može da se opusti.

Povezivanje sa unutrašnjim detetom kroz igru

Shvatite povezivanje sa unutrašnjim detetom kao igru – jer igra je prirodno stanje deteta. Deca se igraju krajnje ozbiljno i usredsređeno, angažujući svoju maštu, svoj um, osećanja, svoje ruke, stvarajući i izražavajući svoj unutrašnji svet. Niste zaboravili da se igrate, samo se to sada zove kreativnost. Dozvolite sebi igru bez neke svrhe, da biste probudili svoju suštinsku kreativnost. To znači da izađete iz uloge u kojoj stalno morate da dajete, organizujete i držite stvari pod kontrolom. Igrajte se – samo zato što je to zabavno.

To može biti bilo šta – crtanje, pisanje, bojenje, pravljenje figurica od plastelina, kostimiranje, šminkanje… Ne zato što pomažete detetu da nešto napravi, ili se spremate za maskenbal, nego za svoju dušu. Ovakvi trenuci vam vraćaju spontanost. Budeći svoje unutrašnje dete, istovremeno uspavljujete unutrašnjeg kritičara. Hranite svoju dušu i podsećate sebe da se vrednost ne meri učinkom i svrhom – vredni ste i jedinstveni, samo zato što postojite, takvi kakvi jeste.

Evo nekih predloga za buđenje razigranosti: Izlečite svoje unutrašnje dete igrom – na 7 iznenađujuće delotvornih načina

Vaše unutrašnje dete govori glasom vašeg tela

Kada ste umorni, prestimulisani i preopterećeni, telo govori ono što um ne želi da čuje. Unutrašnje dete ne zna da „izdrži još malo“ – ono zna samo da mu je previše. Napetost, težina u grudima, razdražljivost ili potreba za povlačenjem nisu smetnje, već poruke.

Povezivanje sa telom znači da prepoznajete signale unutrašnjeg deteta bez osuđivanja. Ono vas podseća na granice koje su od vitalne važnosti za očuvanje energije. Možda vam treba više sna, manje socijalnih obaveza ili jednostavno pauza od razgovora. Kada se telo oseća uvaženo, unutrašnje dete prestaje da šalje alarmantne signale i vraća se osnovni osećaj stabilnosti.

Povezivanje sa unutrašnjim detetom kroz prihvatanje emocija

Praznici često otvaraju stare emotivne slojeve: sećanja, gubitke, razočaranja. Možda ne želite da se tako osećate, ili dodatno osećate krivicu što drugima „kvarite“ raspoloženje. Ali, unutrašnje dete ne razume zašto bi bilo kakva osećanja bila neprimerena. Možda ste naučili da vladate sobom i da kontrolišete osećanja, ali to ne znači da ste ih se rešili. Ona ostaju u najduboljoj i najtešnjoj vezi sa vašim unutrašnjim detetom, koje želi da plače, viče, smeje se i ljuti – kada se tako oseća. Potiskujući „neprimerena“ osećanja, samo pojačavate pritisak sa kojim će se pojaviti na neki „primeren“ način, narušavajući vaše zdravlje i odnose.

Dozvoliti emocijama da postoje znači reći sebi da ne morate odmah pronaći rešenje. Tuga ne mora da se „popravi“, ljutnja ne mora da se opravda. Kada emocije dobiju prostor, one se prirodno transformišu. Unutrašnje dete tada oseća da je prihvaćeno u svojoj ranjivosti. A u tom bazičnom osećanju sigurnosti leži suština emocionalne zrelosti odrasle osobe.

Praktkujte male rituale koji stvaraju osećaj doma

Unutrašnje dete pamti sigurnost kroz sitnice. Miris, zvuk, atmosfera, nežnost – to su mostovi ka osećaju zaštićenosti. Tokom napornih prazničnih dana, svesno stvaranje malih rituala može biti snažan čin brige o sebi.

To može biti večernji čaj, omiljena muzika, čitanje pre spavanja ili način na koji započinjete jutro. Ovi rituali ne služe produktivnosti, već emocionalnoj regulaciji. Oni stvaraju unutrašnji prostor u kome ste kod kuće, bez obzira na spoljašnje okolnosti.

Povezivanje sa unutrašnjim detetom ne zahteva velike promene. Ono se dešava u sitnim, ali doslednim gestovima pažnje prema sebi. Kada praznici postanu previše naporni, možda vam ne treba još jedan plan ili još jedna obaveza. Možda vam je potrebna dozvola da budete sporiji, nežniji i iskreniji prema sebi.

Unutrašnjem detetu nije stalo do svega onoga oko čega se trudite i što vas iscrpljuje. Ono samo traži da bude viđeno, shvaćeno i prihvaćeno.  A kada mu to pružite, čak i najzahtevniji dani postaju topliji i radosniji.

Pronađite još korisnih saveta za mirniju prazničnu sezonu: Kako preživeti praznični stres: Stresori na koje treba da obratite pažnju

Autor: Brankica Milošević